Dejvisova kaže da bi najmanje deset miliona ljudi širom sveta moglo umreti svake godine ako se upotreba antibiotika ne smanji.
Otkriće penicilina četrdesetih godina 20. veka nagoveštavalo je zoru antibiotske ere i zauvek revolucionizovalo terapijsku medicinu.
Antibiotici su jedinjenja koja su sposobna da se bore protiv bakterijskih infekcija.
Pa ipak, opasne bakterije postaju sve otpornije na njih. Potrošnja antibiotika u poslednjih 20 godina dramatično je porasla, a britanski zavod za javno zdravlje je izvestio o povećanju od 65 odsto u 76 zemalja širom sveta u periodu od 2000. do 2015. godine.
Prekomerna upotreba antibiotika ima ozbiljne posledice koje vode do ere u kojoj oni više ne deluju protiv bolesti.
Dejvisova kaže da je najveća pretnja otpornost na antibiotike.
- Kao i u slučaju klimatskih promena, mi ljudi to radimo sami sebi, ali to bi moglo da nas ubije pre nego što to učine klimatske promene. Radi se o ozbiljnom problemu, a mi ne ulažemo dovoljno da ga rešimo. Barem deset miliona bi moglo umreti svake godine ako se ne budemo bavili ovim. A to je više nego što u ovom trenutku ima smrti od raka i dijabetesa - rekla je ona.
Zbog čega je na ulice Moskve izašao ogroman broj demonstranata da se čak i Kremlj zabrinuo, saznajte OVDE.
Izvor: Blic
