Odluku o neizgradnji prototipa za ASTRID projekt (Napredni natrijumov tehnološki reaktor za industrijsku demonstraciju) prvi je izvestio Mond u petak. Francuska komisija za alternativnu energiju i atomsku energiju (CEA), nuklearna agencija zemlje, potvrdila je kako odustaje od “mrtvog” projekta i da više ne koristi sredstva niti novac za njega.
Projekt je krajem 2017. prikupio više od 730 miliona eura (803 miliona dolara) investicija, prema podacima javnog revizora koje navodi Mond. Procenjeni troškovi za ceo poduhvat, da je prototip izgrađen u celosti, približili bi se 5 milijardi eura.
Dok se očekuje da će revidirani program razvoja reaktora četvrte generacije biti predstavljen do kraja godine, agencija je rekla da stvarna industrijska upotreba ostaje u dalekoj budućnosti.
U trenutnoj situaciji na energetskom tržištu perspektiva industrijskog razvoja reaktora četvrte generacije ne planira se pre druge polovine ovog veka.
Projekt ASTRID trebao je biti naslednik tri francuska brza reakcionarna reaktora – Rapsodije, Feniks i Superfeniks – koji su odavno stavljeni van pogona. Da se projekt realizovao, očekivalo se da bi trebao proizvesti reaktor od 600 MV , izgrađen na nuklearnom nalazištu u Markuleu. Reaktori ove vrste mogu koristiti izotope, koji su označeni kao neprikladno gorivo za vodene reaktore pod pritiskom koji pokreću većinu svetskih nuklearnih postrojenja. Teoretski ih se može upotrebiti za recikliranje nuklearnog otpada i proizvodnju više materijala za fisiju nego što sam reaktor mora odraditi.
Jedan od glavnih problema ovih reaktora (iako je istovremeno prednost) je rashladno sredstvo tečnog metala, natrijum, koji se koristi umesto vode. Za razliku od vode, natrijum ostaje tečan i na vrlo visokim temperaturama. Hemijska reaktivnost elementa, međutim, glavni je problem jer svako propuštanje lako može dovesti do požara i eksplozija – kao što je pokazao incident iz 1995. godine u japanskoj nuklearnoj elektrani Monju.
Jedina dva reaktora ove industrijske klase – BN-600 i BN-800 – nalaze se u Rusiji u Belojerskoj nuklearnoj elektrani. Međutim, nekoliko drugih nacija, uključujući Kinu i Indiju, imaju operativne eksperimentalne instalacije s brzim uzgajivačima.
Pročitajte OVDE čega je riznica Srbija a otkriva Blumberg.
Izvor: logicno. com
