Ukoliko posetite neki od mnogobrojnih pedofilskih sajtova, videćete bezbroj fotografija dece iz Srbije, upozorio je Igor Jurić, osnivač fondacije "Tijana Jurić".
Inicijator Izmena i dopuna krivičnog zakonika i čovek koji upravlja stranicom "Nestali - Srbija", naveo je opasnosti kojima roditelje nehotice izlažu svoje mališane tako što njihove fotografije i podatke ostavljaju na mrežama.
- Ukoliko posetite neki od mnogobrojnih pedofilskih sajtova, videćete bezbroj fotografija dece iz Srbije. Često sa imenom, prezimenom i mestom boravka (podatke ostavili roditelji na mrežama). “Kačeći” slike nage dece na društvene mreže , osim što ih dovodite u direktnu opasnost, znajte, neko trguje fotografijama i samozadovoljava se ispred njih - naveo je on na svom profilu, a retko koji roditelj je na ovo mogao da ostane ravnodušan.
Dok je najbolja preventiva "ne kačiti" slike dece na internet, na pitanje šta da rade roditelji koji su već uveliko objavljivali fotografije svojih najmilijih, za portal Telegraf.rs Jurić odgovara da je šteta već napravljena.
- Ono što roditelji mogu da urade jeste da takve fotografije svoje dece skinu sa društvenih mreža, kako one ne bi dospele na neki drugi sajt i time se nastavilo njihovo dalje širenje. Svakako je preporuka da roditelji vode računa kakve fotografije postavljaju na društvene mreže - objasnio je on.
Roditelji ne bi trebalo da sami proveravaju da li su takve fotografije u međuvremenu dospele u pogrešne ruke.
- Fondacija "Tijana Jurić" je već kontaktirala veliki broj roditelja za koje je uspela da sazna da su im deca na takvim sajtovima. Da bi se mogle pretraživati fotografije na takvim sajtovima mora se ići preko dark neta, a sam način pregledavanja takvih materijala često je krivično delo. Zbog toga ne mogu preporučim roditeljima da sami to rade, jer tako mogu doći u sukob sa zakonom - objašnjava.
LJudi koji kradu fotografije naše dece i uz njih prilažu i podatke poput godina, adrese i slično. Nekada mogu biti i naši bližnji.
- To su često naše komšije za koje možemo reći da su dobronamerni ljudi. Nažalost i akcija "Amargedon" MUP-a Srbije je pokazala da su uhapšeni često vrlo ugledni članovi našeg društva. Internet omogućava vrlo dobro skrivanje i, nažalost, to može biti svaki odrasli građanin ove zemlje - objašnjava on.
Fondaciju "Tijana Jurić" nedavno su kontaktirale kolege iz Rumunije, zemlje koju zadnjih 10-ak dana potresa ubistvo Aleksandre Mećesane (15), devojčice koju je napastvovao, a potom i ubio Georgi Dinka (65), za koga je utvrđeno da je na sličan način u aprilu godine usmrtio još jednu devojku Luizu-Mihaelu Melencu (18).
Policija je optužena da nije pravovremeno reagovala na Aleksandrine telefonske pozive da je kidnapovana. Oni su imali problema da lociraju devojku, jer su koristili pogrešnu tehnologiju i tražili nepotrebne naloge za pretres, kada su pronašli kuću muškarca koji ju je kidnapovao. Kada su konačno ušli, za devojčicu je bilo kasno.
Tragedija je navela građane Rumunije da preispitaju svoje propise, smene deo vlade, a širom zemlje održani su protesti. Igor Jurić je nedavno dao izjavu za rumunsku nacionalnu televiziju.
- Fondacija je već u kontaktu sa nekoliko organizacija civilnog društva iz Rumunije koji su zatražili pomoć i savet vezan za izmenu određenih zakonskih odredbi u njihovoj zemlji. Poslednji slučaj stradanja devojčice je direktno vezan za ono što radi naša Fondacija, a to je brza potraga za decom i borba protiv pedofilije. Uključićemo se u podršku i pomoć pri izradi zakonskih odredbi te zemlje - otkrio je Jurić.
Od početka godine nestanci tinejdžera mnogo puta su potresli Srbiju. Neke potrage su okončane uspešno, neke tragično, a s vremena na vreme ispostavilo se da su deca sama lažirala svoje nestanke. Možda i nesvesno, neka deca su ozbiljnoj pojavi kakvi su otmica i pedofilija dala jednu novu, problematičnu stranu.
- Nedavno sam razgovarao sa ministrom Nebojšom Stefanovićem upravo na ovu temu. Želimo da podignemo svest naših najmlađih sugrađana kako bi oni shvatili u kako veliku opasnost dovode sebe, svoju porodicu i celokupno društvo time što lažiraju svoj nestanak. Međutim, moramo shvatiti jedno: jako retko će bilo koje dete otići iz svog mesta boravišta, ako ima normalne uslove za život. Iskustva su pokazala da se najveći broj lažno prijavljenih nestanaka desio zbog lošeg stanja i loših odnosa u porodici, ali i problema u hraniteljskim porodicama. Bez obzira na to, dok svest najmlađih ne podignemo na viši nivo, naša je obaveza da svako dete pronađemo i vratimo kući, a kasnije neka nadležni organi (Centar za socijalni rad) ispitaju zašto je dete pobeglo i, ako je potrebno, odrede sankcije porodici. Svako dete koje nije u svom domu je na neki način u opasnosti, što zahteva brzu reakciju, bez obzira na naše sumnje - zaključuje on.
Kako su Miloševićev čovek i Radovan Karadžić dali zeleno svetlo Hrvatima, saznajte OVDE.
Izvor: Telegraf
