Rusku donaciju od 10 oklopnih vozila BRDM 2, sa kompletima rezervnih delova, mnogi danas gledaju sa povećanim senzibilitetom, jer su se promenile geopolitičke okolnosti, rekao je Panović.

„Međunarodna javnost, pre svega na Zapadu, a ponekad i u regionu, pa i u zemlji, vojnu neutralnost tumači kao eufemizam za prorusku poziciju i to je stalni skepticizam da Srbija ne ode previše ka Moskvi. Sa druge strane, kada pogledate statistiku, broj vežbi je daleko veći sa NATO-om u odnosu na Rusku Federaciju. Mi nemamo kapacitet da se igramo Titove politike, ali dok nas puštaju, to treba da iskoristimo.“

Pisanje nemačkog lista „Velt“ da je pošiljka iz Rusije u Srbiju zapravo „trka u naoružanju“ na Balkanu, Panović vidi kao deo globalne svetske politike, a tim povodom kaže:

„Nas u Srbiji najviše spasava racionalizam ruske spoljne politike, jer često srećem ’rusofile‘ koji uvek imaju savet kako bi Rusija ovde trebalo da se ponaša. Sa druge strane, poslednjih godina mnogi ugledni časopisi imaju tekstove u kojima daju projekcije promene granica i rekompozicije država i od takvih priča mnogima krene voda na usta. To Britanci zovu stabilizacija, ali mimo reintegracija — mi i dalje živimo u produžetku rata mirnim sredstvima, to je prolongiranje mučne situacije koji ovaj region ne može da izvuče iz limba. Pokazuje se da model evropske perspektive nije izvestan.“

Panović tvrdi da pokušaj skandinavizacije ovog podneblja na principima EU nije dao rezultat i sada možemo da kažemo da postaje čak i frustrirajući, jer je recimo jedan Kipar primljen u Uniju sa turskim trupama na svojoj teritoriji.

Kreativno rešenje za KiM

Kada se govori o našem najvećem kamenu spoticanja Srbije za ulazak u EU, bez sumnje će svi znati da je reč o Kosovu i Metohiji i problemu koji Beograd ima sa privremenim prištinskim institucijama.

Novi ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko rekao je da će Moskva podržati „kompromisno i kreativno rešenje“, oko kojeg se moraju dogovoriti obe strane. Panović naglašava da izraz „kreativno rešenje“ znači da dogovora bez velikih sila ne može i neće biti.

„Rešenje koje se na taj način ne aminuje ne bi bilo dobro. U Srbiju je iz Rusije stigao dobar poznavalac Balkana, a stiže nam još jedan ekspert iz SAD, ali mi treba da sledimo svoju politiku. Nije dobra ta naša fasciniranost ambasadorima i svi na prostoru bivše Jugoslavije su fascinirani svojim međunarodnim mentorima“, ističe Panović.

Kosovo je generacijski problem i mnogo veće zemlje od naše ne bi mogle lako da ga reše, smatra sagovornik.

„Albance ne zanima ništa drugo sem nezavisnost Kosova, ne žele Srbiju u bilo kojem institucionalnom obliku, a sa druge strane Beograd ne može tek tako da stavi paraf na to što oni traže. Neke su stvari mogle ranije da se urade. Da je Milošević predložio ono što je kasnije Koštunica: ’Više od autonomije, manje od nezavisnosti‘, ne znači da bi albanska želja za nezavisnošću bila manja, ali bi srpske pozicije bile jače.“

„Oluja“ — hrvatski državni praznik na dan stradanja Srba

Odnosi Srbije i Hrvatske su poslednjih godina sve lošiji, naročito zbog oprečnih stavova o „Oluji“ i stradanju Srba u Hrvatskoj. Panović smatra da ne postoji mogućnost da se postigne saglasnost za politiku sećanja za sve žrtve ratova na prostoru bivše SFRJ.

„Sve ono što su radili, sa jedne strane Koštunica, Tadić i Vučić, a sa druge Sanader, Josipović i Grabar Kitarović, ispade da nije ni postojalo. Glavni problem je suština novokomponovanih nacionalnih narativa koji ne mogu da se menjaju. I zbog toga ne može da se ide dalje. Politiku pomirenja na ovaj način treba menjati, jer ne donose rezultat. Neki pitaju zar ne možemo da rešimo problem kao što su to učinile Nemačka i Francuska? One su završile svoje ratove, a države na ovim prostorima nisu. Ako su Srbija i Hrvatska propustile priliku da budu Francuska i Nemačka ovog regiona, one nisu propustile šansu da budu Indija i Pakistan“, objašnjava programski direktor „Demostata“.

Dijalog vlasti i opozicije

Na Fakultetu političkih nauka održan je sastanak predstavnika vlasti i opozicije o izbornim uslovima. Naš sagovornik kaže da je porazno što se od nečeg što bi bilo normalno napravila velika pompa i zato smatra da je taj razgovor ohrabrujući, ali i deprimirajući.

„Strani posrednici su omogućili da oni sednu za pregovarački sto i drago mi je da su se u krizi obrazovanja našli na fakultetu, a ne u nekoj kafani ili na splavu. Interesantno je samo što jedan od najboljih studenata tog fakulteta Ivica Dačić nije bio prisutan. Kompromis je moguć i treba ga napraviti, jer ova situacija postaje mučna. Uslovi nikada nisu idealni, ali bi bilo fer da budu kao 2012. godine“, ističe Zoran Panović.

Pročitajte OVDE kakav to rat bukti između Hrvatske i Bosne.

Izvor: rs.sputniknews. com