Ovo je smanjenje dobiti u odnosu na 2017. godinu kada je Er Srbija zaradila 16 miliona evra. Ono što je ostalo isto je donacija države od 2,46 milijardi dinara (oko 21 miliona evra) koje je Vlada Srbije uplatila Er Srbiji.
Ovo praktično znači da bi i prošlu, kao i prethodne godine naš avio-prevoznik u stvari završio sa gubitkom da nije bilo državnih subvencija. Ono što je zanimljivo u vezi s državnim davanjem je da se u okvirnom ugovoru o transakciji između Vlade Srbije i Etihada iz 2014. godine ne pominju ulaganja u kompaniju nakon 2016. godine, mada su u finansijskim izveštajima kod subvencija kompanija poziva upravo na taj ugovor.
Od 2014. zaključno sa 2018. godinom prema finansijskim izveštajima, država je Er Srbiji uplatila oko 200 miliona evra. A državna pomoć će se po svoj prilici i nastaviti s obzirom da je država od ove godine počela da subvencioniše letove iz Niša sa pet miliona evra godišnje u naredne tri godine, a na konkursu je pobedila Er Srbija.
U godišnjem poslovnom izveštaju kompanije koji je inače kasnio sa objavljivanjem na sajtu Agencije za privredne registre zato što je prvobitno poslat neispravan, očigledna je promena poslovne politike Er Srbije. Naime u prošloj godini prihodi od prodaje malo su smanjeni, sa 31,7 na 31,6 milijardi dinara (291 miliona evra) i to zbog smanjenja broja putnika za pet odsto koji je nadoknađen poskupljenjem prosečne karte za dva odsto i u određenoj meri većim prihodima od čarter letova (koji su porasli za 42 odsto).
Prinos pre troškova kamate, poreza, amortizacije i iznajmljivanja (EBITDAR) je u u prošloj godini skočio za 19 odsto. Ovo je pre svega posledica smanjenja troškova (uprkos povećanju cena goriva). Tako je u prošloj godini flota smanjena sa 21 na 20 aviona, a broj letova sa 15.594 na 15.026. Ukinute su tri destinacije, Abu Dabi, Istanbul i Ohrid, pa je ukupan broj destinacija na koje je letela Er Srbija bio 39. Broj putnika je smanjen sa 2,6 na 2,5 miliona, a za pet odsto je smanjen i kapacitet flote Er Srbije meren sedište-kilometrima. Zato su prošle godine, prvi put od 2013. kada je Jat i preimenovan u Er Srbiju, druge avio-kompanije imale više letova sa i na aerodrom „Nikole Tesle“ od nacionalnog avio-prevoznika.
Ono što je izuzetno povećano, čak četiri puta, jesu prihodi od dodatnih usluga po putniku. U 2017. oni su iznosili 73, a u 2018. godini 367 dinara. Ovo je upravo i jedan od razloga zašto su neki stručnjaci ocenjivali prošle godine da se Er Srbija pretvara u loukost kompaniju, mada ne i sa cenama letova loukostera.
Er Srbija je nastavila i prošle godine da otplaćuje dug po kreditu od Etihadove finansijske jedinice EA partners uzete 2015. i 2016. godine po izuzetno nepovoljnim uslovima. Prvi kredit od 56,6 miliona dolara, mada je povučeno samo 52,8 miliona evra (pošto je plaćena transakciona provizija od 6,55 odsto odnosno 3,7 miliona dolara) Er Srbija plaća po godišnjoj kamati od 6,96 odsto, dok je za drugi kredit od 63 miliona dolara uzet 2016. plaćena provizija od 4,1 milion dolara i uz njega ide godišnja kamata od 6,95 odsto koja se na tromesečnom nivou uvećava za 0,17 odsto. Ovi krediti dospevaju 2020. godine.
Krediti koje je dao drugi suvlasnik, Republika Srbija, nisu tako nepovoljni. Fond za razvoj je isto 2016. godine odobrio zajam od 14 miliona evra koji bi trebalo da je već otplaćen do kraja maja ove godine, sa godišnjom kamatnom stopom od 3,5 odsto, dok se provizije ne navode.
Krajem prošle godine Er Srbija je uzela novi kredit od Etihada od 40 miliona dolara koji dospeva u decembru ove godine po kamati od tri odsto. S druge strane, navodi se u izveštaju da je kompanija u trenutku sastavljanja izveštaja držala na depozitnim računima kod komercijalnih banaka 40 miliona dolara sa kamatnom stopom od 3,5 do 4,5 odsto.
Takođe je krajem prošle godine, u decembru, Etihad uplatio Er Srbiji 23,5 miliona dolara koje je 1998. Srbija uplatila Erbasu za nabavku aviona.
Pročitajte OVDE gde Kinezi u Srbiji grade fabriku eksploziva.
Izvor: Danas
