U avgustu 2008. godine u devedesetoj godini umro je slavni pisac pisac, publicista, istoričar, pjesnik, društveni radnik, nobelovac, bivši disident i to samo par mjeseci nakon što je poslao poruku ohrabrenja svom bratskom narodu – Srbima, poručujući im da ne idu sa svog svetog kosovskog tla, već da "ostanu uz svoje grobove".
Supruga svetski uglednog pisca Natalija Dmitrijevna Solženjicina je u februaru 2008. godine predala pismo upućeno svim Srbima i poručila tada da njihova cela porodica teško doživljava nepravdu koja je učinjena, kako je kazala, srpskom namučenom narodu.
– Naši bol i zabrinutost su prirodni jer smo mi Rusi i Srbi jedan narod – rekla je tada Solženjicina. Ona je dodala da je u teškim danima za Srbe najvažnije da ne napuste kolevku svoje kulture i duhovnosti.
A u pismu velikana svetske književnosti pisalo je sledeće:
- U nedavnim teškim godinama vi ste već pretrpeli razaranje i uništavanje pravoslavnih hramova, paljenje srpskih škola i direktno nasilje i ubijanje. Neka vam Gospod sačuva hrabrost da ostanete i ubuduće blizu grobova svojih bližnjih.
Solženjicin se nikada nije ustručavao ni sustezao da Zapadu poruči da su bili okrutni i da su nepravedno kažnjavali Srbe. Posle bombardovanja Jugoslavije on se oglašavao i poručivao svetu i Zapadu da je "bombardovanje Srbije otreznilo Ruse".
Govorio je da je 1994. godine u Rusiji zatekao skoro obožavanje zapadnog sveta i državnog uređenja, ali to obožavanje, objašnjavao je on, nije se temeljilo na znanju, već na odvratnosti prema boljševičkom režimu i njegovoj antizapadnoj propagandi. Međutim, nakon najokrutnije agresije na Srbiju, u priče o zapadnoj pravičnosti i demokratičnosti u Rusiji ne veruju, kako je naglašavao on, čak ni oni najnaivniji.
- Situaciju je izmenilo žestoko NATO bombardovanje Srbije, ono je napravilo crnu nezaboravnu crtu u svim slojevima društva – govorio je slavni pisac.
- Živeti po savesti nije lako, ali je takav život moguć.
Dela Solženjicina su zaista menjala svet. Posle svakog od njih pojavljivali su se novi poklonici, ali i novi neprijatelji. Na svaku njegovu knjigu, sledio je niz knjiga-odgovora, koje se ni po čemu nisu mogle meriti sa uzročnikom i predstavljale su samo dokaze ljudskog nerazumevanja, zle volje, pa i mržnje.
Solženjicin nije bio samo pisac, bio je borac – ne za demokratiju, ne za pravdu, i ne za istinu, mada ih je smatrao uslovom da život bude dostojan čoveka – on je bio borac za svoj narod.
Večito ga je mučilo pitanje "kako urediti Rusiju", što je rezultiralo i knjigom s takvim nazivom, prodatu u 27 miliona primeraka. Da li je bio pisac ili publicista, pokušavaju decenijama da definišu mnogi, jer su i njegovi govori, među kojima se posebno ističe onaj prilikom dobijanja Nobelove nagrade, zatim publicistika "Rusija u provaliji", kao i romani, počev od "Jednog dana Ivana Denisoviča", pa sve do poslednjeg, "Dvesta godina zajedno" – bili zapravo programski radovi koji su potresali društvo.
Ali, ako i dalje važi definicija da je "pisac onaj čovek čije knjige menjaju ljude", onda je Solženjicin bio veliki, pa i jedan od najvećih svetskih pisaca.
Deviza po kojoj je živeo, i pokazao celom svetu da je takav život moguć, jeste "živeti po savesti". A takav život, govorio je, nije nimalo lak i da ga je možda i umorio. Možda je zato u poslednjem intervjuu "Špiglu", kad mu je novinar poželeo dug život, on je odgovorio:
- Ne, ne, dosta je.
Govorio je da bi želeo da umre u svojoj kući, u letnjim danima. Ispunile su mu se obe želje.
Rusija u Baltičkom moru izvodi manevre „Okeanski štit-2019“. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: IN4S
