Praktično, na svaki srpski potez, a neretko i bez njega, prištinske vlasti imaju spremne reakcije, inicijative i ideje koje bi trebalo da sugerišu da sa njima nema igre, da se pravno-obavezujući sporazum bliži, i da neće prihvatiti gotovo ništa što je manje od priznanja nezavisnosti.

Nekoliko promašaja, poput neuspešnog učlanjenja u Interpol i frustracija koju je to za sobom donelo za prištinsku javnosti, međutim, otvorili su prostor za - odmazdu.

Poslednji u nizu takvih slučajeva je zabrana građanima Srbije, koji imaju srpski pasoš, da pređu administrativnu linije na prelazu Merdare. Ironija je, međutim, što je to moguće učiniti sa ličnim kartama, ali ne i pasošem.

Sporan srpski pasoš

Kako su pojasnili izvori sa KiM, reč je o još jednom pokazivanju zuba, koje nema utemeljenje ni u kakvom propisu.

- To im je recipročna mera jer Srbija ne priznaje kosovske pasoše, jer ne priznaje takozvanu državu Kosovo. Sada su smislili da oni ne priznaju srpske. Za lične karte ne mogu da se "uhvate", jer Sporazum o slobodi kretanja upravo njih pominje kao dokument za prelazak, ali ne i pasoše, mada se prodrazumevalo i prelazilo se sa njima svo ovo vreme - priča izvor.

Ovo je najsvežija, ali ne i jednina stvar koju prištinske vlasti osmišljavaju kako bi "prevaspitali" Srbiju, i Srbe na Kosovu i Metohiji. Spisak je podugačak, a cilj jedan - pritisci do priznanja kosovske nezavisnosti.

Zabrana ulaska srpskim zvaničnicima

Pre oko mesec dana prištinski političari su odlučili da svim zvaničnicima iz Srbije zabrane ulazak u južnu srpsku pokrajinu, što je potvrdio Jetljir Ziberaj, inače savetnik kosovskog šefa diplomatije Bedžeta Pacolija, optuživši Srbiju da veštački stvara humanitarnu katastrofu i da je to trebalo da bude odmazda za taj potez i, valjda jedna od metoda "prevaspitavanja".

Reakcije su bile burne, reagovala je i EU, a na kraju se ispostavilo da je to verovatno bio probni balon koji su testirali da li će da prođe, pošto su se drugi kosovski zvaničnici, pa i doskorašnji premijer Ramuš Haradinaj, iznenadili tom izjavom, tvrdeći da takva odluka nije doneta.

Takse

Više od pola godine je prošlo od kada je kosovska vlada donela odluku da se na robu iz centralne Srbije i BiH uvedu 100 odsto uvećane takse.

Iako su reakcije, vrlo ozbiljne, stizale sa svih strana, one su i dalje na snazi. Ni SAD ni EU nisu mogle ili nisu htele da izdejstvuju njihovo ukidanje, iako su deklerativno protiv njih, o čemu govore gotovo na svakom mestu.

Takse su, inače, usledile kao odgovor na to što Kosovo nije primljeno u Interpol prošle godine. To je ujedno dovelo i do zastoja u dijalogu Beograda i Prištine koji se do danas nije pomerio sa mrtve tačke jer Srbija traži ukidanje upravo tih taksi, a Priština priznanje nezavisnosti.

Upad ROSU na sever Kosova

Svi su imali prilike da relativno skoro vide kako izgleda kada specijalne jedinice ROSU u ranim jutarnjim satima upadnu na sever KiM, kako se odnose prema građanima, hapse ih i sprovode po policijskim stanicama.

Objašnjenje je bilo da je posredi akcija kosovske policije u cilju borbe protiv korupcije u kojoj je, ispostaviće se, uhapšeno najviše Srba, iako su kosovske vlasti tvrdile da nije po sredi etnički motivisana akcija.

Sve se dešavalo uz zvuke sirena, uz oružje, veliki broj službenih vozila, a u kkciji koja je trajala više od šest sati učestvovale su i specijalne jedinici kosovske policije FIT.

Sud za Srbe i "genocidni narod"

Ovo je bila još jedna od ideja prištinski političara, koji su najavljivali da će formirati poseban sud, odnosno Tribunal, koji će se baviti ratnim zločinima koje su na KiM počinili Srbi.

Takođe, u Prištini se svako malo u etar vrati kampanja o označavanju Srba kao genocidnog naroda, pa je usvojena i Rezolucija o genocidu koji su počinili Srbi i kojom je, kako su pojašnjavali kosovski zvaničnici, obeleženo 20 godina od navodnih zločina Srba na Kosovu.

U suštini, pokrenut je postupak za žigosanje i istovremeno, otvoren prostor za otvoreni - sudski - progon.

Muzej genocida

Još jedna ideja koja je, za sada ostala samo na tome, ali dovoljno je bilo da se danima "vrti" po medijima, sugerišući šta su sve u stanju da urade prištinske vlasti zarad sticanja političkih poena.

Tom idejom se naročito hvalio i isticao je predsednik kosovske skupštine i lider vladajuće partije na KiM Kadri Veselji, koji je danima obilazi potencijalne lokacije na kojima bi u perspektivi mogao da se nalazi ovaj objekat.

On je u nekoj od tih prilika poručio da će "Srbija i počinioci genocida odgovarati za ono što je učinjeno narodu Kosova".

Manipulacija žrtvama silovanja

Osmišljeno i koordinisano prištnske vlasti su se svojski trudile da Srbe prikažu u najgorem mogućem svetlu, pa su s tim u vezi organizovale i javno slušanje u SAD žene koja je bila silovana za vreme rata za KiM.

Inače, ne odriču se mantre i non stop ubeđuju međunarodne predstavnike u svoju kampanju da je tokom rata silovano čak 20.000 Albanki. Međutim, prema javno dostupnim podacima, silovanje na KiM za vreme rata prijavilo je 1.300 žena, dok je njih 400 prošlo tamošnju komisiju na osnovu koje je utvrđeno da su žrtve ovog zločina.

Manipulaciju sličnu ovoj, izvela je usred kosovskog parlamenta poslanica vladajuće stranke Fljora Brovina, koja je podelila sa javnošću fotografiju na kojo je, premanjenim tvrdnjama, žena koju su silovali srpski vojnici. Međutim, ispostavilo se da fotografija potiče sa jednog porno sajta, ali i da su prištinski predstavnici spremni na sve, pa i da se na ovako gnusan način igraju sa svim žrtavama takvog brutalnog zločina.

Ko je protiv OVK, u ozbiljnom je problemu

Posebna "pravna tekovina" uvedena je u Prištini za Srbe na Kosovu koji u negativnom kontekstu pomenu OVK.

Tu kažnu na svojoj koži su osetili srpski predstavnici u  kosovskoj vlasti, a jedan od primera je i ministar državne uprave i lokalne samouprave, član Srpske liste Ivan Todosijević, koji je smenjen jer je rekao da u Račku nije bilo maskra, već da su tu tokom poslednjih sukoba ubijeni albanski teroristi.

Zbog negativnog karakterisanja terorističke organizacije OVK koja je proterivala i ubijala njihove najbliže, Srbi na Kosovu, korak po korak ostaju bez svojih predstavnika u vasti.

S druge strane, bez ikakave kazne prošao je brat kosovskog premijera Nasim Haradinaj kada je na televiziji javno rekao kako mu je "drago što je ubijao Srbe".

Politički poeni, ali i problemi

Da li sve ovo znači da uvedene takse ipak ne proizvode efekte kakvi su očekivani, pa je neophodan još jači pritisak? Legitimno je upitati se i da li Priština zaista može da radi šta god zamisli, kako trenutno izgleda, i da li zbog svega toga treba očekivati još ekstreminije mere i ideje?

- Priština krivi Srbiju da namerno proizvodi krizu, pa reaguje na svaki njen potez vršeći dodatni pritisak. Imali smo situaciju kada je sprečen ulazak Kosova u Interpol, naklon čega su usledile takse, sada imamo zatvaranje radnju na severu, nakon čega je usledila ova mera zabrane ulaska. Očito je da da im je taktika da na svaki potez iz Srbije imaju reakciju, da pokažu da imaju mehanizme da izvrše pritisak i da, ako tako mogu da kažem, povrede Beograd - kaže Stefan Surlić, doktorand i asistent na Fakultetu političkih nauka (FPN).

Kako navodi, otuda zabrana kretanja, verovatno sa idejom da se oteža komunikacija Srba sa KiM, odnosno koordinacija sa Beogradom i institucijama u Srbiji.

- Atmosfera je takva da šta god Beograd uradi, odmah idu reakcije jedna za drugom. Kratkoročno, to donosi poene prištinskim vlastima, ali dugoročno prave sami sebi štetu jer će doći u situaciju da ih zbog svega toga ne smatraju za kredibilne partnere - navodi Surlić.

Otkriven Trampov plan za Kosovo, kockice su počele da se slažu! Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Blic