Ovo su, kako "Novosti" saznaju, tri ključne tačke na kojima će počivati napori Beograda od jeseni, tokom koje našu državu, kako je najavio predsednik Aleksandar Vučić, očekuju velika iskušenja, naročito na Kosovu i Metohiji.

Predsednik je u četvrtak ukazao da će Zapad pokušati da ubrza rešavanje kosovskog problema ali i podvukao da rešenje neće moći da bude ostvareno ako Srbija ne dobije ništa:

- Ono što sam ja imao kao ideju, razgraničenje, svi su odbacili. Hajde da vidim šta je vaša ideja jer to nisam čuo, osim više pritisaka na mene, u kojima će reći: ti možeš da izdržiš, pobedićeš na izborima čak i ako priznaš nezavisno Kosovo, a mi ćemo da pomognemo i sa EU i sa novcem za Srbiju.

Povodom medijskih navoda da američki predsednik Donald Tramp želi rešenje pitanja KiM do juna sledeće godine, a s obzirom na to da je i predsednik Francuske Emanuel Makron spominjao "ubrzanje" na ovom planu, Vučić je na TV Prva rekao da ovde nije pitanje roka, već sadržine:

- Problem je u sadržaju, u onome što nudiš i šta ćemo da dogovorimo. LJudi u međunarodnoj zajednici moraju da znaju da neće biti rešenja ukoliko neko misli da Srbija treba da bude ponižena.

Uoči novih razgovora srpskog državnog vrha sa predstavnicima velikih sila koje su zainteresovane za rasplet kosovskog čvora, a koji se očekuju na jesen, neke od prestonica već su najavile svoje pozicije. Od novog ruskog ambasadora u Srbiji čulo da će "Rusija podržati kompromisno i kreativno rešenje o kojem moraju da se dogovore Beograd i Priština i koje bi Rusija mogla da brani u Savetu bezbednosti UN".

Pre toga, predsednik Francuske Emanuel Makron saopštio je da "ni pozicija Beograda, kao ni pozicija Prištine ne mogu da ostanu kakve jesu, već da svako mora da se pomeri". Dok je o tome kakav bi trebalo da bude dogovor dveju strana, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Metju Palmer rekao da "niko neće biti primoran da radi nešto što ne može da uradi, ali da bi SAD volele da pregovori idu ka dogovoru koji vodi međusobnom priznavanju Srbije i Kosova i koji otvara put ka Evropi".

Inače, savetnik američkog predsednika DŽon Bolton, koji je trebalo da poseti Beograd i Prištinu, neće ići u te posete, a razlog je, kako je u četvrtak rekao Vučić, to što je Priština pred izborima. On je istakao da se celokupna američka administracija zalaže za ukidanje taksa na robu iz Srbije, ali da zbog predstojećih izbora na Kosovu, Bolton neće imati s kim da razgovora. Pomenuo je i poslednju odluku o nepriznavanju srpskog pasoša:

- Izborima se odlaže dijalog, a vidimo da se utrkuju i po pitanju taksa i po najglupljim pitanjima kao što su dokumenta. Pregovarali smo o tome da se za ulazak na Kosovo može koristiti lična karta, ali i pasoš može da posluži kao lična karta.

Vučić je rekao i da se, kako se primiče 2020. godina, i uz poznati stav da se našoj zemlji žuri ka Evropi, ka investicijama i bogatijem društvu, Srbija dovodi u situaciju da vaga da li se isplati jedno ili drugo. Rekao je da nerešeno kosovsko pitanje Srbiju mnogo košta i da bismo, da to pitanje ne postoji, imali direktne strane investicije u visini od pet milijardi evra, ali "da nema veze koliko nas košta".

- Da nema tog pitanja bilo bi mnogo više, ali da li to znači ako sutra neko kaže "Pirot nije vaš", da ćemo da kažemo da zbog investicija na to pristajemo? 

Nećemo toleristati pogrom

Povodom navoda pojedinih medija da su srpske obaveštajne službe upozorene na pojačane aktivnosti terorističko-kriminalne grupa B-13 koja, navodno, sprema krvavu jesen i napade na severni deo, odnosno Kosovsku Mitrovicu i Zubin Potok, Vučić je rekao da on nema dokaze za tako nešto.

- Ne isključujem mogućnost različih incidenata, pokušaja... Neće se to dogoditi, možda napad, ali nećemo tolerisati ubijanje srpskog življa i pogrom - poručio je predsednik, ponovo ističući da je strateški cilj kosovskih Albanaca da ovladaju prostorom severnog dela KiM.

Takse nisu samo Ramuševa ideja

Isa Mustafa, po treći put reizabrani predsednik najuticajnijeg opozicionog DSK, obelodanio je da ga je bivši premijer Ramuš Hardinaj pitao za stav te stranke o uvećanju taksa od 100 odsto na proizvode iz Srbije i BiH, ali da prvobitna ideja o taksama nije bila Haradinajeva, već su to, kaže, predložili bivši i sadašnji predsednik DPK Hašim Tači i Kadri Veselji, kao i Enver Hodžaj. Oni su, kako je precizirao, predložili uvođenje taksa od 10, a potom 20 odsto.

- To su bile dobre mere i nijedan politički subjekat ne može da pripisuje sebi zasluge za njihovo uvođenje. A 100 odsto uvećani porez na proizvode iz Srbije i BiH će ostati i ako DSK dođe na vlast nakon vanrednih parlamentarnih izbora - najavio je Mustafa.

Vojna neutralnost Srbije ne postoji. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Večernje novosti