Peć, 6. jul, ponedeljak. Godina 1998. Oko pet ujutro Srđan je dobio naređenje da u roku od sat vremena okupi četu Posebne jedinice policije. Zadatak je bio humanitarne prirode, da se iz sela Lođe, nadomak Peći, izvuku dve srpske porodice, Vujoševići i Radevići. Vujoševiće su prethodne noći posetili pripadnici OVK i dali im ultimatum da u roku od nekoliko sati napuste svoje domove. Nisu smeli da sami krenu put Peći pa su zatražili pomoć policije.
Već oko šest sati izvršena je smotra jedinice i dvadesetak policajaca krenulo je prema Lođi. Srđan Perović je bio zamenik komandira čete, ali su tog jutra komandu nad četom preuzele neke druge starešine iz pećkog SUP-a, koje nisu računale da su pripadnici OVK već zauzeli teritoriju nadomak grada i postavili svoja mitraljeska gnezda.
Već na samom prilasku Lođi pripadnici OVK su napali policijsku jedinicu iz automatskog oružja. U razmeni vatre napad je odbijen, ali je jednom policijskom vozilu pogođena guma. Radio-vezom je iz pećkog SUP-a naručen rezervni točak, ali se na tu isporuku čekalo više od dva sata. To vreme su iskoristili pripadnici OVK da se pregrupišu, da im stigne pojačanje iz susednih sela Barane i Kruševac, i da postave klopku srpskoj policiji. U susednim Baranima se nalazila kasarna s više stotina pripadnika OVK.
Kada je policija sa evakuisanim bračnim parom Radević krenula prema kući Vujoševića, više desetina pripadnika OVK ih je napalo, a iz ručnog bacača je pogođen pincgauer, koji je bio na čelu kolone. U napadu su poginuli policajci Mirko Radunović i Dejan Prelević, dok je još osmoro njihovih kolega lakše i teže ranjeno: Goran Novaković, Dejan Drljević, Željko Novićević, Dragan Kešeljević, Vladan Krstović, Nenad Živković, Nenad Milajić i Borivoje Kuč.
Heroji Barjaktarović i Bogićević
U međuvremenu je usmrćen i policajac Milo Rajković, čije telo u opštoj panici i povlačenju policajci nisu uspeli da izvuku. Srđana Perovića, kome su od detonacija u jednom trenutku ispale naočare, pripadnici OVK živog zarobljavaju. Trinaestočlana porodica Vujošević ne uspeva da se evakuiše. U njihovoj kući ostaju i policajci Dejan Barjaktarović i Predrag Bogićević, koji su celu noć pružali herojski otpor pripadnicima OVK. U ranu zoru 7. jula uspeli su da evakuišu sve Vujoševiće.
Kapetan Srđan Perović je rođen 20. decembra 1962. godine. Završio je Vojnu akademiju za potrebe policije i važio je za jednog od najboljih i najčestitijih policajaca na Kosovu i Metohiji. Bio je kristalno pošten i skroman. Na posao je dolazio biciklom. NJegov jedini problem bila je velika dioptrija, i to ga je koštalo života. Tog 6. jula, kada su mu usled detonacija ispale naočare, iz blizine je čuo da ga neko doziva: "Ovamo, ovamo…" Sve što je mogao da zapazi bile su plave policijske uniforme pa je krenuo ka njima. Ali uniforme su nosili pripadnici OVK koji su ih skinuli sa ubijenih srpskih policajaca. Srđan im je pao direktno u ruke. Napadom OVK u Lođi je komandovao Mifar Šalja, a njegov glavnokomandujući bio je Ramuš Haradinaj.
Junak iz ponosa i časti
Zarobljenog Perovića su Mifar i njegov brat Binak Šalja vezali konopcem oko vrata i ruku, dovezli ga u centar Lođe i smestili u improvizovani zatvor. Do narednog dana u osam sati trajalo je ispitivanje Perovića, čemu je pored braće Šalja prisustvovao i Gani Kastrati. Perović je tražio da ga razmene za uhapšene pripadnike OVK, a oni su za oslobađanje tražili od Perovića informacije o brojnosti, rasporedu, opremljenosti, pravcima angažovanja i terminima smena policijskih snaga. Srđan je odbio saradnju. Između života ili izdaje, izabrao je smrt. Umirao je u najtežim mukama. Cela Metohija ga je oplakivala.
Srđan Perović je pao u ruke pripadnicima OVK koji su bili obučeni u policijske uniforme.
Tokom ispitivanja Srđana su tukli kundacima i drvenim kocima, polomili mu sve kosti na rukama i nogama. Kukavička mržnja nije imala granica… Nožem su mu izvadili jedno oko. Prema izjavama kasnije uhapšenih pripadnika OVK koji su bili očevici zverstva u Lođi, narednog dana oko podneva Mifar Šalja je Perovića izveo iz zatvora i vezao za drvo oko kojeg se okupio veliki broj meštana i pripadnika OVK.
Mifar Šalja, pokazujući na unakaženog Perovića, pretio je da će tako proći svaki srpski policajac. Izvadio je nož i odsekao Peroviću uši. Nakon što su ga vratili u zatvorsku baraku, Gani Kastrati je odsečene uši zakovao za drvo za koje je Perović bio vezan.
Sutradan, 8. jula, Mifar Šalja je ponovio zverstvo pred okupljenim meštanima. Iscrpljenom i već unakaženom Peroviću je odsekao nos, koji je Gani Kastrati takođe prikovao za isto drvo.
Sledećeg dana, 9. jula, oko 13 časova, monstrumi Mifar i Gani su ponovo izveli masakriranog Perovića i vezali ga za drvo. Perović je bio u polusvesnom stanju dok mu je glava bila otečena od nanetih povreda. Okupljenima se ponovo obratio Mifar Šalja preteći srpskoj policiji. Nakon govora usledilo je novo zlostavljanje Perovića. Kastrati je, naočigled svih, otkopčao šlic na Perovićevim pantalonama i odsekao mu polni organ.
Usmrćen posle pet dana
Petog dana mučenja, oko osam časova, Mifar i Gani su ponovo izveli polusvesnog Perovića i vezali ga za džip, nakon čega su ga, naočigled više prisutnih meštana, vukli po selu. Prethodno su mu stavili mesarsku kuku kroz usta i grkljan, nad njim primenili metod mučenja koji datira iz srednjeg veka.
Kada ni sami više nisu mogli da se iživljavaju, Mifar Šalja i Gani Kastrati su odvezli Perovića na periferiju sela, gde su ga ubili metkom ispaljenim u čelo i zakopali zajedno s telom policajca Mila Rajkovića. Svaki stanovnik Lođe imao je obavezu da se pomokri na tom mestu kad izlazi ili ulazi u selo.
Tek posle 40 dana, 16. avgusta, policija i JSO su uspeli da organizuju akciju koju su nazvali "Srđanova duša", u kojoj su pronađena i izvučena tela Perovića i Rajkovića. Obdukcija koju je obavio dr Slaviša Dobričanin pokazala je neviđeno zverstvo. Zločinci nikada nisu kažnjeni.
Ruska avijacija razorila uporište džihadista dok se sirijska vojska sprema za napad! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Ekspres
