Iako su sagovornici ovu posetu i pogotovo Mojsilovićevu izjavu o „podršci ruske vojske za izazove na Kosovu i Metohiji“ okarakterisali kao diplomatski neopreznu, generalna ocena je da novo zaoštravanje odnosa Rusije i Zapada neće preterano ugroziti poziciju vojno neutralnu poziciju Srbije.
Za Zorana Dragišića, profesora Fakulteta bezbednosti i narodnog poslanika na listi vladajuće koalicije, vojna neutralnost Srbije je zbog svoje specifičnosti otporna na narušavanje odnose Rusije i Zapada.
– Naša vojna neutralnost je novum u istoriji međunarodnih odnosa, pošto se ona iscrpljuje u našoj odluci da ne pristupamo NATO savezu. Mi sa NATO-om imamo odličnu saradnju, vrlo smo aktivni u mirovnim misijama UN-a i EU, ali imamo i vrlo dobru bilateralnu saradnju sa Rusijom. Niko našu neutralnost nije priznao, pa ne može ni da je povuče, kaže Dragišić.
On je priznao da percepcija bliskosti Rusije i Srbije može da predstavlja poteškoće u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, u prvom redu od strane zemalja koji Rusiju vide kao bezbednosnu pretnju. Međutim, kako dodaje Dragišić, Srbija je suverena zemlja koja sama donosi odluke.
– Za nas je najvažnije da ne budemo uvučeni u sukob Rusije i Zapada. Ne želimo da Balkan bude jedna od karata u tom špilu zajedno sa Krimom, Donbasom i drugim temama. Najbolje po nas je da se držimo podalje, ističe Dragišić.
Prema mišljenju Nikole Lunića, izvršnog direktora Saveta za strateške politike, srpski koncept vojne neutralnosti neće biti ugrožen u novonastalim geopolitičkim okolnostima iz prostog razloga što taj koncept u praksi i usvojenim strateškim dokumentima – ne postoji.
– Vojnu neutralnost jedne zemlje sprovodi Vlada svojom spoljnom politikom i stvaranjem pouzdanih savezništava, a mi sasvim sigurno nemamo spoljnu politiku koja bi to bila sposobna generisati. Paradoks je da nemamo čak ni Spoljnopolitičku strategiju, ali imamo nacrt Strategije odbrane u kojoj jasno ističemo da je naše opredeljenje saradnja sa ODKB, a interes saradnja sa NATO. U tom kontekstu stvarno ne možemo pričati o održivosti vojne neutralnosti, a samim tim moguće je u doglednoj budućnosti da snosimo posledice pogrešne vizije razvoja geostrateške situacije u svetu, naglašava Lunić.
Upitan o izjavi generala Mojsilovića o podršci ruske vojske za izazove na Kosovu Lunić ističe da bi načelnik Generalštaba trebao da u svakoj situaciji promoviše integritet oficira, a ne da svojim izjavama pokušava biti politički koristan i pragmatički lukrativan.
– Izjava o podršci ruske vojske za izazove na KiM može imati veoma velike posledice po naciju. Naime, takva izjava se analizira u političkom kontekstu ukoliko je saopšti neki od ministara, ali ako se radi o načelniku Generalštaba, onda se izjava može posmatrati samo u vojnom smislu. A to je u aktuelnoj geopolitičkoj situaciji u kojoj se Srbija nalazi, veoma opasno. Mislim da ultimativno moramo slediti nacionalni interes Republike Srbije, a ne neke treće zemlje, kaže Lunić.
Vlade Radulović, vojno-politički analitičar ističe za Danas da poseta srpskog vojnog vrha Moskvi u trenutku novog zatezanja odnosa Rusije i Zapada ne može da zakomplikuje međunarodnu poziciju Srbije više nego što to čini nabavka ruskog naoružanja.
– Stiče se utisak da je ukidanje Sporazuma o ograničenju nuklearnog oružja srednjeg dometa jedan perfidan manevar usmeren protiv Pekinga, pošto već postoje najave da će SAD postavljati naoružanje u Azijsko-pacifičkom regionu. U tom kontekstu, uloga Srbije je neznatna, navodi Radulović.
S druge strane, Radulović mnogo veću težinu stavlja na izjavu generala Mojsilovića karakterišući je kao neopreznu.
– Nije dobro izjavljivati tako nešto u trenutku u kojem sve više ljudi na Zapadu glasno iznosi zabrinutost zbog vojno-tehničke saradnje Srbije i Rusije. U tom kontekstu ova izjava može da se čita kao prst u oko Zapadu. Mi smo već znali da imamo podršku Rusije za Kosovo, tako da ova izjava donosi mnogo više štete nego koristi, zaključuje Radulović.
Rusija zatvorila deo mora posle snažne eksplozije! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Danas
