To su Sreten Lukić, penzionisani general MUP-a Srbije, Vlastimir Đorđević, bivši načelnik Resora javne bezbednosti i Nebojša Pavković, general Vojske Jugoslavije i nekadašnji komandant Treće armije. Uslov je ispunio i Radoslav Brđanin, osuđen zbog zločina nad muslimanima i Hrvatima u BiH, kao i Radivoje Miletić, kome je kazna izrečena u predmetu „Srebrenica”.
Iz sudskog mehanizma za „Politiku” je odgovoreno da taj sud nije u mogućnosti da komentariše predloge kojima advokati traže puštanje osuđenika na slobodu. Naši sagovornici, advokati sa velikim iskustvom u odbranama pred Haškim tribunalom, ocenjuju da odnedavno nema mesta optimizmu kada je reč o puštanju na prevremenu slobodu Srba koje je osudio tribunal.
Odluku o tome da li će neki osuđenik biti pušten ili ne iz zatvora u zemlji u kojoj izdržava kaznu, nakon što odleži dve trećine, donosi Karmel Ađijus, predsednik Rezidualnog mehanizma, kako se naziva sud koji je nasledio tribunal, objašnjava advokat Novak Lukić.
„Ranije je bila praksa da se, posle dve trećine izdržane kazne, osuđenici puštaju gotovo po automatizmu u skoro 99 odsto slučajeva. Pravilo ne kaže ništa o tome, ali takva je bila dugogodišnja praksa. Prema pravilniku, zahtev za prevremeno puštanje može da podnese osuđenik ili država u kojoj služi kaznu. Tužilaštvo daje svoje mišljenje ali se ne traži saglasnost, već samo obaveštenje za predsednika o tome da li je ta osoba sa tužilaštvom sarađivala. U poslednje vreme i Serž Bramerc, glavni tužilac daje mišljenje da li je saglasan da neko bude pušten”, kaže advokat Lukić.
Za odluku je potrebno i mišljenje države u kojoj osuđenik izdržava kaznu. Zatim, predsednik suda traži mišljenje i od kolegijuma sudija ali na kraju odlučuje sam”, navodi advokat Lukić.
Kako se saznaje, kada je Karmel Ađijus postao predsednik sudskog mehanizma, praksa da se osuđenici puštaju kada odleže dve trećine kazne počela je da se menja. Advokati osuđenih Srba su to primetili kada je, pre nešto manje od godinu dana, odbijen zahtev Radivoja Miletića, pod obrazloženjem da je to suviše težak zločin i da „još nije vreme”. Od tada je, kako saznajemo, na prevremenu slobodu pušten samo Valentin Ćorić osuđen u predmetu „Herceg Bosna”.
Sudije Rezidualnog mehanizma sada odlučuju ne samo o osuđenima za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, već i o zločinima u Ruandi. U toj je državi strahovit pritisak da se ne puštaju osuđenici kada izdrže dve trećine kazne. Neke sudije to poštuju, zbog čega se, tumače nam poznavaoci prilika u Hagu, pojavila potreba da se napravi balans sa odlukama koje se odnose na osuđenike nekadašnjeg tribunala za bivšu SFRJ.
Pritisak dolazi i od nevladinih organizacija. Nedavno su, podsećamo, rođaci braće Bitići, ubijenih 1999. godine u Petrovom Selu, peticijom tražili da Vlastimir Đorđević ne bude pušten jer nije rekao imena ubica.
Advokat Goran Petronijević ukazuje da je nova praksa u Hagu da se, kao razlog odbijanja puštanja na prevremenu slobodu, navede to da okrivljeni nije pokazao samilost prema žrtvama.
„To je nakaradna praksa od kada je Dragoljub Ojdanić izašao na slobodu. Ne formalno, ali faktički on je bio primoran da, iako nije priznao krivicu, izrazi žaljenje za sve žrtve koje se pojavljuju u tom postupku. Oni sada vrše pritisak na osuđenika da eksplicitno izrazi stav prema žrtvama poimence, što faktički znači priznanje. To je vrsta pravnog nasilja i kršenja pravila mehanizma, jer osuđenik posle dve trećine kazne ima pravo da traži prevremeno puštanje. Ađijus je Meronov čovek i ja se bojim da, dok je on predsednik, niko od Srba neće biti pušten”, kaže Petronijević.
Sreten Lukić zatražio je od suda u Hagu da ga pusti na prevremenu slobodu, pošto je izdržao dve trećine kazne od 20 godina zatvora na koju je osuđen zbog zločina nad kosovskim Albancima 1999. godine. Lukićeva odbrana, u podnesku upućenom Ađijusu, precizirala je da je on 12. maja izdržao dve trećine zatvorske kazne. Branioci su dodali da su vlasti u Poljskoj, gde on služi kaznu, izvestile o njegovom primerenom ponašanju i brojnim nagradama koje je dobio od uprave zatvora, u kojem inače radi u biblioteci.
Nebojša Pavković, koji kaznu od 22 godine zatvora služi u Finskoj, takođe će tokom ove godine ispuniti uslov za prevremenu slobodu. On je nedavno u zatvoru odbio da primi predstavnike prištinskog pravosuđa, a mediji su preneli da je takozvano Kosovo od Finske tražilo da Pavković ne bude pušten kada ispuni uslov, već da bude predat Prištini da bi mu se ponovo sudilo za ratne zločine na KiM.
Vlastimir Đorđević, koji kaznu služi u Nemačkoj, sudu je podneo zahtev za prevremeno puštanje, navodeći kao argumente starost, potrebu da bude sa porodicom i činjenicu da se izvinio za zločine na Kosovu. U zahtevu koji su objavili mediji, Đorđevićevi advokati obrazlažu da je on proveo 12 godina u pritvoru, odnosno dve trećine kazne od 18 godina, zbog čega je prihvatljivo da se uzme u razmatranje njegovo prevremeno puštanje. Tokom suđenja priznao je svoje učešće u prikrivanju zločina, kada su tela žrtava prebačena i ukopana u Batajnici kod Beograda, ali je negirao da je imao saznanja o ubistvima. Izjavio je da mu je žao svih žrtava.
Amerikanac šokirao predlogom o razgraničenju sa tzv. Kosovom! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Politika
