10-09-2019 05:57 Srbija Stav

Prošla nedelja je bila puna lažnih očekivanja i pretpostavki. Još jednom je trgovinska ratna scena korišćena za zaustavljanje pada na berzi jer je Donald Tramp stvorio insinuacije o mogucem „sporazumu“, praćene tvrdnjama Kine da možda, samo možda, neće odmah sprovesti novi krug carina, ali moguće sutra ili za mesec dana. Zatim se sve ponovo zakomplikovalo kada su, samo nekoliko dana kasnije, obe strane nametnule nove carine, ostavljajući tržišta zbunjenim.

Tramp i Đinping (Foto: flickr. com)

Piše: Brandon Smith

U pogledu trgovinskog rata, postoje činjenice koje ne podržavaju neke pretpostavke na bilo kojoj strani rasprave. Te su činjenice u suprotnosti sa glavnim narativom, kao i nekim narativima unutar alternativnih medija. Na konzervativnoj strani imamo vrstu veštačkog patriotskog žara; organizovan pokušaj upotrebe memova i propagande za ubeđivanje konzervativaca da trgovinski rat zahteva bezumnu vernost anti-kineskim porukama.

Prvo, da budemo jasni, Kina je omraženi komunistički režim sa istorijom kršenja ljudskih prava. Podsećamo na ratnu groznicu protiv Iraka posle 11. septembra i koliko je konzervativaca poverovalo u vrlo neutemeljenu tvrdnju o iračkoj umešanosti i laži o oružju za masovno uništenje. Amerikanci ne vole diktatore i ne vole Kinu, ali konzervativci bivaju zavedeni misleći da je trgovinski rat protiv Kine ideološki hrišćanski rat koji će dovesti do bolje Amerike ili boljeg sveta. To nije ono što namerava da učini trgovinski rat.

Počnimo s pretpostavkama (kao i lažima i dezinformacijama) oko trgovinskog rata:

Zabluda br. 1: Kina zavisi od potrošača iz SAD-a

Ova ideja nije zasnovana na nečem opipljivom. Ponekad se zapitamo da li je ideja da svet zavisi od američkog potrošača možda neka vrsta ljudskog narcizma? Usađivanje prosečnom Amerikancu osećaja superiornosti i posebnosti, jednostavno tako što im kažete da njihova stalna potrošnja zasnovana na dugu održava motor globalne ekonomije u funkciji.

U slučaju Kine, evo činjenica:

SAD čine oko 18 odsto kineskog izvoza. Iako je ovo lep udeo, on jedva da ima dovoljno uticaja da sruši kinesku ekonomiju. Kina bi pretrpela gubitak profita u određenim sektorima, kao i recesiju, ali ne i vrstu krize koju neki alternativni mediji predviđaju.

Oko 40 odsto kineskog BDP-a ostvaruje se u zemlji, a 80 odsto njegovog BDP-a dolazi iz privatne potrošnje. Već dugo vremena govori se o tome da je Kina prebacila svoj ekonomski model iz sistema zasnovanog na izvozu na samoodrživ domaći sistem i da bi to moglo da bude pokazatelj nadolazećeg ekonomskog rata sa SAD-om. Kako se ispostavilo, upravo to se dogodilo. Od 2010. godine, domaće tržište Kine dramatično je poraslo, što ukazuje da Kina nema nameru da se oslanja na američkog potrošača.

Američki potrošač je skoro iskorišćen. Iako je maloprodaja u određenim oblastima i dalje stabilna i to su glavni mediji i Fed iskoristili za promociju ideje da je ekonomija još uvek „jaka“, to nije prava slika. Realnost je da američka potrošnja upravlja istorijskim nivoima duga. Dug domaćinstava je sada daleko iznad poslednjeg viđenog nivoa nakon poslednje finansijske krize, a ukupni dug je za 1,2 biliona dolara veći od njegovog poslednjeg vrhunca iz 2008.

Pad maloprodaje jasniji je u stalnom zatvaranju hiljada prodajnih mesta samo u 2019. godini. Ove godine je došlo do porasta zatvaranja prodavnica za 29 odsto u poređenju sa 2018. godinom, iako je 2018. godine došlo do značajnog skoka u zatvaranju prodavnica. Oko 12.000 prodavnica planirano je da se zatvori ove godine.

Pitanje je, dakle, ako su američki potrošači zarobljeni dugom i američka maloprodaja na ivici recesijskog udara, zašto bi se Kina osećala ugroženo gubitkom američkog potrošačkog tržišta? Istina je da ona nije ugrožena, zbog čega, kako smo predviđali prošle godine, trgovinski rat i dalje ne jenjava uprkos činjenici da je toliko mnogo ljudi tvrdilo da će se Kina „brzo povinovati“ Trampovim zahtevima.

Zabluda br. 2: Proizvodnja će se vratiti u SAD

Ovo je možda najupornija i najveća laž koja se godinama prodavala američkom narodu kako bi se pridobio za sprovođenje destruktivnih fiskalnih politika. Bilo da se radi o devalvaciji dolara ili trgovinskom ratu koji ne vodi nikuda, Amerikancima se uvek kaže da su fabrike „tačno iza ugla“. LJudi to prihvataju zato što žele povratak u zlatne godine američke ekonomske ekspanzije i postoji niz razloga zbog kojih je ovo apsurdna fantazija.

Prvo, sadašnja proizvodnja u SAD-u čini samo 11 odsto ukupne ekonomske proizvodnje. Ne verujem da mnogi ljudi razumeju posledice toga. Imamo ekonomiju zasnovanu na 70 odsto maloprodaje i usluga, što znači da većina građana SAD-a na tržištu rada nema nikakvog iskustva u proizvodnom sektoru, a prosečna američka kompanija nema smernica kako da osnuje proizvodnu bazu koristeći američki fond rada.

Drugo, američka radna snaga očekuje određeni nivo nadoknade, kao i sindikalna organizacija koja ovde čini proizvodnju znatno skuplju nego u Kini ili drugim delovima sveta. Prosečni fabrički radnik u Kini zarađuje oko 3,60 dolara na sat – kako bi se tačno američko tržište ikada takmičilo sa tim? Carine nisu dovoljne da nateraju korporacije da troše milijarde potrebne za obnovu fabrika u SAD-u i zapošljavaju američke radnike po ceni od 15 dolara na sat. To se jednostavno neće dogoditi.

Treće, postoji mnogo mesta pored Kine za izgradnju fabrika. Nijedna kompanija neće dovesti svoje fabrike u SAD kada mogu da grade u Vijetnamu ili Tajvanu itd. U mnogim slučajevima jeftinije je otpremati sirovine i proizvode u te zemlje, radnici u Aziji ih završe, a zatim se predmeti isporučuju nazad, nego napraviti proizvod od početka do kraja u SAD-u.

Četvrto, možemo govoriti ceo dan o patriotizmu, ali na kraju prosečan Amerikanac neće kupovati „Made in USA“ robu iz osećaja patriotske dužnosti, ako cena bude dvostruko veća. Valmart i Amazon s razlogom dominiraju na maloprodajnom tržištu – prodaju stvari jeftino.

Peto, povećanje carina stranim izvoznicima moglo bi samo podstaći potrošnju robe proizvedene u zemlji ako SAD već imaju veliku proizvodnu bazu i proizvode sve proizvode koje druge države proizvode. Ulazak u trgovinski rat bez otpornog proizvodnog sektora je korak unazad. Ne ulazite u trgovinski rat da biste vratili proizvodnju, vodite trgovinski rat da biste promovisali robu koju već proizvodite.

Da je Tramp zaista nameravao da vrati fabrike u SAD, trebalo je da da podsticaje korporacijama i poreske olakšice u zamenu za stvaranje proizvodnih radnih mesta na tlu SAD-a.

Zabluda br. 3: Kina će gladovati bez američkih poljoprivrednih proizvoda

Ovo je vrlo čudan argument. Kao da neki pretpostavljaju da su SAD jedini potencijalni izvor hrane za Kinu. Kina kupuje poljoprivredne proizvode iz čitavog sveta i ima alternativne izvore za hranu poput soje i svinjetine, uključujući Brazil, Meksiko i Rusiju.

Cene u Kini će sigurno porasti, ali nisu blizu tačke urušavanja. Opet, Kinezi se ni i čemu ne oslanjaju na SAD, tako da ideja da su SAD prevladale u trgovinskom ratu naprosto nije tačna.

Zabluda br. 4: Svet će biti na strani SAD-a

Ovo je glavno pitanje – da li bi svet odabrao američku bazu potrošača ili kinesko jeftino izvozno tržište ako bi morali da odaberu samo jedno? Kao što je ranije napomenuto, američki potrošač je skoro iskorišćen. Kina ima najveće tržište uvoza / izvoza na svetu. SAD imaju malo proizvodnje da bi se o tome moglo govoriti. Takođe dovodimo u pitanje validnost ideje da je Evropa ili većina drugih naroda odana američkom tržištu.

Da li je to stvarno tako?

Mnogi shvataju da to nije slučaj. Znamo da su globalisti sabotirali ovu zemlju iznutra i znamo da oni koriste Trampa kao kontrolisanu i korisnu marionetu u ovom zadatku. Ali većina ostatka sveta to ne razume. Ako se dogodi ekonomski pad koji će ugroziti veći broj ekonomija, najverovatnije će se za to kriviti trgovinski rat, zajedno sa Trampom i njegovim „populističkim“ pristalicama. Ostatak sveta će ih gledati kao negativce, jer oni ne razumeju prirodu ratovanja 4. generacije, niti globalističku strategiju „reda iz haosa“.

Zabluda 5: Trgovinski rat će uskoro biti gotov

To slušamo već više od godinu ipo dana, dok se svakih nekoliko meseci trgovinski rat obnavlja, a tržišta bivaju pogođena ponovnim razočaranjem.

Poslednji trgovinski pregovori zakazuju se za oktobar i, ako se oni uopšte dogode, malo je verovatno da će rezultirati nečim značajnim. Obe strane će tvrditi da je “postignut napredak”, a onda se, opet, ništa neće dogoditi i sukob će se ubrzati.

Mislili biste da su ljudi to do sad već shvatili, ali investicioni svet uči vrlo sporo i funkcioniše isključivo na slepoj nadi. U najmanju ruku, ekonomski analitičari počinju da shvataju da nikakav dogovor ne dolazi i da će se situacija samo pooštriti. U stvari, dizajniran je tako da se pooštri.

Zabluda br. 6: Američki dolar je nedodirljiv

Ta tvrdnja se uglavnom vrti oko ideje da, budući da je američki dolar svetska rezervna valuta, SAD imaju prednosti u trgovinskim pregovorima, a ostatak sveta će slediti valutnog lidera, jer „ne postoji druga opcija“.

Kao što je guverner Banke Engleske Mark Karnej otvoreno priznao, plan je da se dolar kao svetska rezervna valuta zameni. Kako? Pa, sa globalnom kripto valutom.

Čini se da Karnejevo spominjanje Bitikona i Fejsbukove libre kao modele ovog valutnog sistema zbunjuje neke ljude. Karnej nije rekao da bi libra trebalo da bude sledeća svetska rezervna valuta. Rekao je da će naredna svetska rezervna valuta izgledati kao libra. Ali kako elite planiraju da uspostave takav monetarni sistem i primoraju ljude da idu zajedno sa bezgotovinskim društvom?

NJima je potreban masovni ekonomski kolaps praćen nestankom dolara. Čini se da se Kina upravo pripremala za takav događaj. Iako mnogi analitičari ističu da je Kina stvorila značajne iznose duga tokom protekle decenije, izgleda da zaboravljaju da je to bio uslov da bi Kina dodala juan u korpu za specijalna prava vučenja MMF-a, što je temelj za globalni valutni mehanizam. Kineski ekonomski zvaničnici i globalista tvrde da je trenutni monetarni sistem zasnovan na jedinstvenoj nacionalnoj valuti (dolaru) kao svetskoj rezervi inherentno nestabilan.

NJihovo rešenje? Korpa valuta nadgledana od strane MMF-a, a potom mehanizam jedinstvene digitalne valute.

Kina je takođe skladištila velike količine zlata u poslednjoj deceniji. Ovo bi ukazivalo da očekuju događaj devalvacije novca, tačnije u dolaru. To je kao da znaju nešto u šta mi samo sumnjamo.

Trgovinski rat savršeno je pokriće za kolaps američkog dolara kakav globalisti žele. Iako neki ljudi sugerišu da je kinesko odbacivanje američke blagajne “nuklearna opcija” u trgovinskom ratu, to baš i nije tačno.

Realna nuklearna opcija za Kinu je da odbaci američki dolar kao rezervnu valutu i okrene se korpi sa valutama, u čemu će im MMF sa zadovoljstvom pomoći. Kao najveći izvoznik / uvoznik u svetu Kina može da odbaci dolar i većina njenih trgovinskih partnera će je slediti. Američka ekonomija bi se na taj način urušila jer je dolar jedina nit koja sistem drži zajedno.

Ovo je ružna istina koja se krije iza trgovinskog rata. To je ništa drugo nego farsa koja vodi uništenju američkog dolara i probija put globalističkom sistemu svetske digitalne valute. Bez obzira da li plan uspeva ili ne, oslanja se na širok otpor ljudi koji vide opasnost pred sobom, ali ne prave grešku, globalisti se ne plaše ekonomskog pada ili pada dolara; Žele da se ovo desi, tako da mogu da uspostave još centralizovaniju kontrolu.