Miloš Radovanović već godinama pomno istražuje kako se živelo u kablarskim selima. Prilikom obilaska lokalnog groblja u selu Vrnčani pre nekoliko meseci, ovaj arhitekta zapazio je u obližnjoj šumi tri velika kamena ostatka, po svoj prilici, nadgrobne humke.
- Kad smo se približili vrhu, na samom vrhu smo videli tri kamena spomenika, u obliku srednjovekovnih stećaka, od kojih je jedan imao klasične forme sarkofaga ili sanduka. Ostala dva su u obliku sanduka, iako ne znamo, dok se ne izvrše arheološka istraživanja - rekao je Radovanović.
Miloš je humke fotografisao a o svom otkriću obavestio i Narodni muzej u Čačku. Slede dalja istraživanja.
- Ovo što vidimo ovde u selu Vrnčani, i sama blizina groblja, i izgled njihov, govori da to jesu stećci. Naravno, moramo nastaviti dalja istraživanja. Narodni muzej se mora uključiti sa jednom ekipom koja bi činila multidisciplinarnu grupu, od arheologa, preko arhitekte, konzervatora - rekla je Ivana Ćirjaković, etnolog Narodnog muzeja u Čačku.
Stećci su nadgrobni spomenici nastajali uglavnom u 12. veku i kasnije. Imali su specifična obeležja i simbole koji su većinom uklesani na ćirilici. Po obliku i mestu gde se nalaze, i kablarske humke imaju obeležja stećaka.
- Humka koja je kupastog oblika nesumnjivo govori da se ovde nalazi jedan značajni arheološki lokalitet. Tu je u kontinuitetu i Karanačko groblje, gde su se sahranjivali predstavnici ove familije - ispričala je Snežana Ašanin, etnolog Narodnog muzeja u Čačku.
Ostaje da se vidi i istraži šta se nalazi ispod ovih velikih humki. Otrkriće Miloša Radovanovića našlo se i na izložbi fotografija "Stećci Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore", koja je bila u postavci čačanskog muzeja ovog proleća.
Kako su srpski i ruski “raketaši” podigli “Slovenski štit”, saznajte OVDE.
Izvor: RTS
