Senator sa Krima Sergej Cekov rekao je da takve izjave američkih diplomata ne utiču na situaciju na poluostrvu.
"Da budem iskren, iskreno nam nije stalo do njihovog priznanja. Ne očekujemo ništa od ovakvih saopštenja. Za nas je najvažnije da su Krimljani i Rusija u celini prepoznali ove izbore", rekao je Cekov za RT.
Naglasio je da takav stav pokazuje da su američki političari "zarobljeni u klišeima koji su razrađeni za Krim".
Poslanik Državne dume Natalija Poklonska je saopštenje ambasade SAD nazvala očekivanim.
„Ne zaboravite da smo imali upravo takvu američku `nepokolebljivu podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu` Ukrajine tokom prisilnog svrgavanja vlasti u Kijevu 2013-2014. godine, a na Krimu smo održali referendum da bismo zaštitili naša prava i slobode donošenjem odluke o samoopredelenju“, rekla je Poklonska za RIA Novosti.
Istovremeno, prema njenim rečima, kijevske vlasti nemaju druge mogućnosti osim da "naduvaju obraze i razgovaraju o suverenitetu i integritetu".
Krimski parlamentarc Jurij Hempel ocenio je saopštenje američke ambasade kao uplitanje američkih diplomata u unutrašnju politiku regiona.
"SAD nemaju pravo da određuju kako i gde možemo održati izbore koji su održani u skladu sa ruskim zakonom i međunarodnim standardima. Vreme je da američke vlasti shvate da je Krim ruski i da je postao takav voljom naroda", rekao je on za RIA Novosti.
Hempel je takođe pozvao Vašington da se "ne ulazi u pravne procene" u unutrašnjoj politici suverenih država.
Šef krimske javne komore, Grigorij Jofe, nazvao je kritike zapadnih zemalja u vezi sa izborima na Krimu "političkim tračevima".
"Sa istim uspehom možda neće prriznati izlazak sunca. Ko je rekao da neko treba da prizna krimske izbore? Izbori na Krimu ne trebaju nikakvo priznanje. Mi ne dajemo saopštenja o izborima, koji se na primer, održavaju u Oklahomi. Izbori su održani u konstitutivnom entitetu Ruske Federacije i za njih nije potrebno nikakvo priznanje", rekao je on.
Jofe je dodao da pozicija zapadnih zemalja oko izbora na poluostrvu ne nikakvo značenje.
Ranije su izbore na Krimu takođe odbili da priznaju u Ukrajinu, Gruziji i Moldaviji.
Krim je ponovo postao ruska regija kao rezultat referenduma koji je održan nakon državnog udara u Ukrajini 2014. godine. Više od 95 odsto stanovnika poluostrva podržalo je ideju povratka u Rusiju. Prema Vladimiru Putinu, pitanje Krima je potpuno zatvoreno.
Još jedna država iz regiona postaje članica NATO! Više o tome OVDE.
Izvor: vostok.rs
