Od svih zemalja Evropske unije koje su priznale nezavisnost Kosova, Češka je odavno viđena kao prva koja bi mogla da povuče priznanje.
I tu nije reč samo o pragmatičnim političkim interesima, već i u dubokom prijateljstvu dva naroda koje datira još iz vremena Austrougarske monarhije.
Istoričar Predrag Marković kaže da je Češka jedan od centara panslavizma i podseća da su na Prvom sveslovenskom kongresu u Pragu 1848. godine, na kojem su učestvovali predstavnici slovenskih naroda Habsburške monarhije, formulisane ideje slovenske solidarnosti.
Liberalni panslavizam
Marković dodaje da postoji i panslavizam u verziji carske Rusije, ali to je druga grana fenomena sveslovenske solidarnosti.
„Jedna vrsta liberalnog, intelektualnog panslavizma oduvek je bila vezana za Češku, a postoji snažna tradicija solidarnosti Čeha sa drugim slovenskim narodima, pogotovo sa Srbima“, objašnjava Marković.
Ne bi trebalo zaboraviti ni to da su Česi bili iskreni rusofili sve do nesrećne intervencije Varšavskog pakta 1968. godine, podseća sagovornik i dodaje da su među Zapadnim Slovenima Česi i Slovaci verovatno bili jedini rusofili, ali se to promenilo posle intervencije.
„Postoji jedna duboka tradicija ljubavi Čeha prema Srbima. Milan Kundera, čuveni češki pisac, rekao je da je dobio srpsko ime iz ljubavi njegovih roditelja prema srpskom narodu“, navodi Marković.
Princip i Masarik
On smatra da ljubav Čeha prema Srbima seže od srpskih uspeha u oslobodilačkim ratovima.
„Setimo se da su češki vojnici bili među onima koji su izbegavali da se bore protiv Srba u Prvom svetskom ratu i postoji čak i jedna tradicija saosećanja sa logorašima i zarobljenicima u logorima u Češkoj, kao što je, recimo, Terezino, gde je umro Gavrilo Princip“, ističe Marković.
On dodaje da postoji i diplomatska saradnja između Srbije i Češke koja se ogledala u Maloj Antanti između dva svetska rata. Reč je o savezu, između Rumunije, Čehoslovačke i Jugoslavije, koji je trebalo da obezbeđuje mir u ovom delu Evrope.
Tomaš Masarik, prvi predsednik Čehoslovačke bio je najbliži prijatelj tadašnjih srpskih državnika i za vreme njegove vladavine (1920-1935) postojala je jedna uzajamna podrška u borbi malih slovenskih naroda za nezavisnost i oslobođenje, naglašava Marković.
Zaboravni Havel
Odnosi Jugoslavije i Čehoslovačke bili su dobri i posle Drugog svetskog rata, a Jugoslavija je 1968. godine oštro kritikovala intervenciju Varšavskog pakta na Čehoslovačku. Posle je zvanični Beograd promenio odbrambenu strategiju i SFRJ je ponovo počela da se sprema i za eventualni napad sa istoka, napominje Marković.
Međutim, odnosi Jugoslavije bili su dobri i sa čehoslovačkim režimom koji je uspostavljen 1968. godine posle intervencije Varšavskog pakta.
„Što se tiče poslednjih godina, Česi imaju tradiciju državnika koji podržavaju Srbe. Imali smo Vaclava Klausa, a sada Zemana. Izuzetak je Vaclav Havel koji se držao vrlo loše prema Srbima, što je pogotovo apsurdno u svetlu činjenice da su mu komadi igrani u Beogradu u vreme kad je bio u zatvoru. Dakle, u najtežem periodu njegovog života Beograd i Srbija su pomogli Vaclava Havela, a on je to, kad je postao predsednik, zaboravio“, kaže Marković.
Prema njegovim rečima, Zemanova izjava o eventualnom preispitivanju priznanja nezavisnosti Kosova je povratak na jednu tradiciju dobrih odnosa Čeha i Srba. Ta izjava nema konkretno političko značenje, jer Zeman nema takva ovlašćenja, ali pokazuje jednu solidarnost sa Srbima u jednom važnom segmentu češkog društva.
„Srbija nikada nije imala nijednu lošu reč u odnosima sa Česima i moglo bi se reći da je prosto normalno da dva naroda koja imaju Moravu i Moravce ne mogu biti u bilo kakvom sukobu“, zaključuje Marković.
Detalje Trampovog plana za Srbiju pročitajte OVDE.
Izvor: rs.sputniknews. com
