On sumnja da će Amerika bez značajnije promene geopolitičke situacije na Balkanu povući odluku o priznanju Kosova zato što bi, kako kaže, time priznala da je počinila veliku grešku koja je bila signal separatističkim pokretima u svetu da pokušaju isto.
Poručuje, međutim, da bi Amerika sada u pregovorima Beograda i Prištine mogla da odigra odlučujuću ulogu kako bi se intenzivirao dijalog.
"Verujem da su sada šanse za realnim dogovorom mnogo veće nego u prošlosti zato što su prethodne administracije i takozvana duboka država činili mnoge pogrešne stvari", rekao je Oluić.
On će, inače, sutra u Narodnoj skupštini Srbije učestvovati na najvećoj regionalnoj naučnoj konferenciji posvećenoj srpsko-američkim odnosima koju organizuje Institut za nacionalnu i međunarodnu bezbednost iz Beograda.
Oluić, koji je odnedavno član ovog Instituta, smatra da je priznanje Kosova bila ne samo politička, već i istorijska greška.
Jer, kako objašnjava problemi na Kosovu nisu počeli 1999. godine, već mnogo ranije. Ne treba, kaže, biti srpski istoričar pa znati da je Kosovo srce srpske duhovnosti baš kao što je to Jerusalim za Jevreje.
"Kako ste onda mogli da Srbima oduzmete tu teritoriju? Zato što su tu žive većinom Albanci? Pa i ta situacija je bila sasvim drugačija na početku Drugog svetskog rata, ali i kasnijim događajima koji su doprineli iseljavanju Srba. Bilo je teško biti Srbin na Kosovu", objašnjava američki pukovnik srpskog porekla.
Upitan na koji način bi SAD mogle da pomognu u rešenju ovog problema, ugledni profesor sa Vest pointa kaže da je današnja američka administracija drugačija od prethodnih koje su stvari posmatrale isključivo na crno-beli način.
"Amerika posle dugo vremena ima predsednika koji nije političar i koji stvari posmatra na sasvim drugačiji način od svojih prethodnika. Slažemo se da neki put nije lako čitati njegove tvitove, ali predsednik Donald Tramp je čovek koji je spreman da sasluša svaki predlog i razmotri svaku realnu, moguću opciju koja će doprineti rešenju problema. Tu Srbija treba da traži svoju šansu", kaže pukovnik.
Uveren je da bi se došlo do poštenog rešenja ukoliko bi Amerika zajedno sa svojim evropskim saveznicima uspela da obe strane vrati za pregovarački sto.
"Sumnjam da bi Albanci odbili zahtev koji bi stigao iz Vašingtona jer su oni trenutno u teškom položaju svesni da bez priznanja u UN faktički nemaju državu", kazao je Oluić.
Oluić kaže i da nova američka administracija nema toliko "sentimenta" poput bivšeg predsednika Bila Klintona ili državne sekretarke Medlin Olbrajt.
"Najviše boraca Islamske države u Siriji i Iraku sa prostora Balkana stiglo je upravo sa Kosova, a za Amerikance je neprihvatljivo da neko ubija njihove vojnike. Takođe, na prostoru Balkana je veliki stepen organizovanog kriminala, a na Kosovu je taj procenat još veći. To su sve detalji koji odlučuju", dodao je on.
Na pitanje zar nije priznavanjem Kosova ta priča za Amerikance završena 1999. godine NATO bombardovanjem, profesor Oluić kaže da je realnost ipak drugačija.
"Sumnjam da bilo koja ozbiljna zemlja u svetu smatra da je pitanje Kosova rešeno 1999. Uostalom, pet evropskih država nije priznalo tu nezavisnost, a teško će to i učiniti u situaciji kada separatistički pokreti jačaju, a sama Evropa ima ozbiljan problem nastao Bregzitom", objasnio je.
Zamoljen da prokomentariše razne "scenarije" za rešenje pitanja Kosova, Oluić kaže da bi najtragičnije za bezbednost regiona bilo ujedinjenje Albanije i Kosova, a čime bi se izbeglo direktno priznanje UN.
"Srbi bi tada s pravom pitali zbog čega se Republika Srpska ne bi prisajedinila Srbiji i to bi dovelo do nove krize. Ipak, duboko verujem da je vreme rata prošlo na prostoru Balkana. Nažalost, ne mogu da isključim moguće ograničene konflikte", kazao je pukovnik.
Na pitanje da li je rešenje "razmena teritorija" ili "zamrznut konflikt", Oluić naglašava da je veliko pitanje kako bi razmena teritorija bila primenjena u praksi pošto je niz srpskih svetinja i južno od Ibra.
"Kada je reč o zamrznutom konfliktu onda govorimo o rešenju koje je primenjeno Dejtonskim sporazumom 1995. u Bosni i Hercegovini. Ali, problemi u Bosni nisu prestali 1995, već je samo okončan rat", rekao je Oluić dodajući da Srbi i dalje imaju problem sa "crno-belim" sagledavanjem bliže istorije, posebno konflikta na tlu bivše Jugoslavije.
Mnogi političari u Americi, prema njegovim rečima, su na osnovu raspada Jugoslavije napravili ozbiljne karijere, a i danas su arogantni i bez želje da se razgovara o onome što se dogodio tokom rata.
"Ta crno-bela slika je posebno bila vidljiva kada je reč o prošlim administracijama u SAD, ali i činjenu takozvane duboke države", kazao je pukovnik.
On, međutim, veruje da se to sada menja, ali i da je to spor proces.
Pominje da se pre dve nedelje u "Atlanda magazinu" pojavio tekst u kome se tvrdi da su događaji u Srebrenici bili početak "belog nacionalizma" u SAD, što je, tvrdi, potpuni apsurd.
"Pa većina Amerikanaca pojma nema gde je Srebrenica, a posebno šta se tamo odigravalo tokom rata", zaključuje profesor sa Vest Pointa.
Oluić, koji je u sastavu inženjerijskih jedinica američke vojske 1996. boravio u Bosni, kaže da se tamo prvi put upoznao sa problemom mudžahedina koji su se borili i ostali u Bosni.
U Srebrenici, kako kaže, nije bilo genocida.
"Za mene u Srebrenici 1995. godine nije počinjen genocid, već težak ratni zločin. Takav stav ima i dosta mojih kolega iz američke vojske koji su službovali u Bosni. Oni znaju pravu situaciju i nikako je ne mogu opisati kao crno-bela. Niko ne želi da govori o tome šta je prethodilo ovom zločinu. Niko ne želi da govori o tome koliko je Srba ubijeno na tom prostoru od početka rata i koliko mržnje je Naser Orić proizveo protiv Srba", navodi Oluić.
Napominje i da je veoma teško tu ogromnu tragediju koja se dogodila muslimanima porediti sa onim što su Nemci činili tokom Drugog svetskog rata, dok užasnim genicidom naziva sve što se dogodilo u Jasenovcu, u logorima u Poljskoj i Ukrajini.
Pročitajte OVDE zašto je u Češkoj došlo do sukoba u vezi priznanja tzv. nezavisnosti KiM.
Izvor: Tanjug
