Pronalaženje pouzdanih izvora koji se tiču izgradnje Objekta 221 nije lak zadatak jer on datira iz doba Hladnog rata i Gvozdene zavese koja je delila bivši SSSR od ostatka sveta. Ono što preostaje su samo priče upućenih i obilazak podzemnog grada.
Tvrdi se da je gradnja počela 1977, na mestu ispod brda Mišen. Smešteno u blizini Sevastopolja, to je trebalo da bude dom crnomorske flote sovetske vojske, a ova komplikovana mreža bunkera i tunela bila je poznata kao "Alsou-2" ili "Objekt 221". Trebala je da služi kao regionalno pomorsko sedište.
Mesto je odabrano nakon opsežnog geološkog snimanja. Otkriveno je da je brdo Mišen besprekorne građe, bez pukotina, pećina, lomova ili šupljina. Podzemni grad izgrađen duboko 180 metara unutar ove savršene planine smatran je krajnjim obrambenim položajem, komandnim centrom sposobnim da izdrži čak i nuklearni napad. Imao bi vlastiti nuklearni reaktor manjeg obima, takođe izgrađen u srcu planine, i bio bi sposoban da opslužuje električnom energijom i podržava vojne operacije nezavisno od toga šta bi se događalo na površini.
Slično kao i baza nuklearnih podmornica u Balaklavi, Objekt 221 je u velikoj meri proizvod hladnog rata. Na južnim obalama Crnog mora, udaljenim od Krima samo nekih 250 km, u Turskoj – koja je američka saveznica i članica NATO-a, bile su smeštene američke rakete Nike-Herkules. Zato je SSSR morao svoju nuklearnu vojnu mornaricu na Krimskom poluostrvu da opremi moćnom odbrambenom protivmerom, kao i da omogući pristup Sredozemlju ukoliko bude potrebno.
Ideja koja stoji iza Objekta 221 bila je osigurati regionalno sedište nuklearne crnomorske flote, ali druga priča sugeriše da bi ona mogla da služi i kao hitni rezervni komandni centar za čitave sovjetske vojne snage. Krim je dugo bio omiljeno odmaralište među ruskom elitom, pa je tako podzemni grad zaštićen bombama u blizini odmarališta na plaži mogao da osigura prikladan zaklon u slučaju da izbije nuklearni rat, dok su se diktatori sunčali na zlatnom krimskom pesku.
Da su kojim slučajem odlučili da napadnu Moskvu poput Hirošime ili Nagasakija, ovo je trebalo da postane rezervni komandni punkt. Čak i ako nije istina – priča dobro zvuči, a ulaskom u Objekt 221, sve ukazuje da je to trebalo da bude tačno tako. Objekt 221 sagrađen je tačno unutar planine, na dubini od 180 metara ispod čvrste stene. Čvrstom stenom koja štiti ove tunele od bilo kakvih vazdušnih napada. Kompleks ispod planine Mishen smatra se drugom najvećom podzemnom strukturom u celoj Ukrajini, odmah nakon kijevskog metroa.
Objekt je izgrađen na četiri nivoa - komandni nivo, stambeni nivo, hardver i komunikacijski nivo - sa dva sigurna ulaza, istočni i zapadni, udaljeni 650 metara, i oba izlaze na put koji kruži po obroncima planine. Ovi ogromni tuneli dovoljno su veliki da kroz njih bez problema prolaze i vojna vozila koja mogu ući i do 500 metara unutar stena. Projekat je izveo specijalni bataljon podzemnih građevinskih radnika - timovi sa iskustvom u izgradnji betonskih silosa za balističke rakete.
Postavljeni su cijevi i kablovi, zajedno sa osovinom koja je spajala bazu s radarskom platformom na samom vrhu planine.
Kućište je pripremljeno za mali nuklearni reaktor smešten na zadnjem delu kompleksa. Postoje dokazi da su ugrađeni vazdušni kanali, ventilatori, vodovodne i kanalizacione cevi, dok su u prazne osovine između nivoa smešteni liftovi. Kraj hladnog rata označio je i kraj SSSR-a kao jedinstvene države, pa su stali i radovi na Objektu 221 i to negde 1989. godine, kad je 80 odsto posla bilo obavljeno. U decembr 1991., Ukrajina je uspela da se odvoji od brzo raspadajućeg Sovjetskog Saveza i postane nezavisna država. Nekada sigurno mesto na brdu Mišen bilo je čuvano do 1992. a onda su ubrzo počeli da ga pljačkaju pa je danas dovedeno do neprepoznatljivosti.
U one rane postsovjetske godine postojali su predlozi da se bunker iskoristi kao postrojenje za flaširanje mineralne vode ili vina, a zanimljivo je da je sličnu ideju imao i Nikita Hruščov za sličan Objekt 825 – koji je trebalo da bude podmornička baza na Balaklavi, ali je tadašnji sovjetski predsednik rekao da je previše primitivan i premalen za tu namenu.
"Ovo treba dati vinarima", rekao je tada mrzovoljno Hruščov. Tokom sledeće decenije mašine, cevi, kablovi i pločice bili su temeljno počupani, a koristio se i eksploziv kako bi se otvorili zapečaćeni delovi podzemnog grada. U roku od samo nekoliko kratkih godina, Objekt 221 prepušten je propadanju.
Suhoji 35 oterali izraelske bombardere! Sprečili napad na Siriju! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: express.hr
