Prvi od dva nosača helikoptera ruske proizvodnje biće položen za izgradnju sledećeg maja, a jedan od njih trebalo bi da bude završen do 2027. godine, saopštili su u četvrtak izvori iz brodogradnje. Brodovi će, kako se navodi, nositi do 10 helikoptera svaki, te će imati velike palube za njihovo poletanje i sletanje, kao i smeštanje. Ugovor o brodovima biće potpisan "u narednim mesecima", rekao je izvor.
Popunjavanje praznine
Nova plovila značajno će poboljšati rusku mornaricu, pošto su Moskvi potrebni jurišni brodovi, izjavio je za RT stručnjak za odbranu, pukovnik Mihail Hodarenok. Postojeći amfibijski APK su „veoma loši plivači“, koji su u stanju da „kopnene trupe iskrcaju samo u sigurne uvale sa mirnom vodom“.
Štaviše, Hodarenok veruje da bi savremeni ratni izazovi onemogućili primenu tehnike iz sovjetske ere tokom stvarnih borbi. Za popunjavanje ove praznine potrebna je nova vrsta plovila, a na čemu Rusija radi.
Rusija je u početku želela da reši problem kupovinom nosača helikoptera u inostranstvu. Na međunarodnom tenderu iz 2010. godine pobedila je Francuska, koja je obećala da će izgraditi dva najnovija plovila klase "Mistral", prilagođavajući ih ruskim potrebama u tom procesu.
Moskva je u to vreme imala prilično dobre odnose s Parizom, pa je delovalo kao da će sve ići glatko. Ugovor je trebao biti najveća prodaja oružja od strane bilo koje NATO države Rusiji ikad. Brodogradilište u Sejnt Nazairu na francuskoj atlantskoj obali radilo je non-stop da bi prvi brod bio isporučen Moskvi u jesen 2014. godine. Drugi je trebalo da bude predat godinu dana kasnije.
Sve je to palo u vodu nakon državnog udara 2014. godine u Ukrajini i nakon što je Krim glasao na referendumu da se pridruži Rusiji, a u Donbasu izbio građanski rat. EU je odlučila da uvede Moskvi sankcije kojima se pridružila i Francuska, a tadašnji predsednik Fransoa Oland zaustavio je isporuku "Mistrala" Rusiji.
Moskva se odlučila da ne čeka i tražila je svoj novac nazad. Francuska ne samo da je izgubila unosan ugovor, već je bila primorana da nadoknadi Rusiji troškove za adaptiranje paluba za helikoptere Ka-52 i nadogradnju objekata u luci Vladivostok predviđenih za brodove.
Na kraju, Pariz je Moskvi vratio skoro 950 miliona evra (1,05 miliona dolara). Tadašnji potpredsednik vlade Dmitrij Rogozin rekao je da je Rusija više nego zadovoljna ovim ishodom, jer je suma u rubaljama iznosila tri puta više od novca koji je prvobitno uplaćen Francuskoj.
Besplatna tehnologija i obuka
Štaviše, Rusija je stekla dragoceno znanje o tome kako da izgradi i koristi sopstvene nosače helikoptera u budućnosti, pošto je Pariz pristao na transfer tehnologije prilikom potpisivanja ugovora. Oko 400 ruskih mornara poslato je u Sejnt Nazair u Francuskoj na obuku. Novac potrošen za njihovo putovanje kasnije su Francuzi platili.
Hodarenok je naveo da će Rusija sada „sigurno koristiti iskustvo stečeno tokom gradnje "mistrala", sarađujući tada s Francuzima.
Najveća ironija
S obzirom da je prisajedinjenje Krima poslužilo kao izgovor da Francuska odustane od prodaje brodova, ne može se, a ne videti ironija da je poluostrvo mesto gde Rusija planira da izgradi sopstvene nosače brodova. Očekuje se da će brodovi biti položeni u brodogradilištu "Zaliv" u gradu Kerču, na istočnoj obali poluostrva.
Ipak, umesto da se mestom igradnje prkosi Parizu, brodogradilište je dobar izbor, jer ima dovoljno veliko pristanište za izgradnju takvog tipa broda, kaže Hodarenok.
Vitalno za izgradnju nosača helikoptera biće i novi dugački most koji povezuje Krim sa ruskim kopnom, a koji će omogućiti isporuku teških komponenti putem ili železnicom.
"Mislim da polaganje kobilice u maju 2020. nije izabrano nasumično", objašnjava Hodarenok.
"Do tada, železnički saobraćaj Krimskim mostom će početi da funkcioniše u punom kapacitetu."
Erdogan „prodao“ Idlib za ruske Su-57? Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: vostok.rs
