Naime, Kopli smatra da kada bi se Srbiji vratio onaj deo Kosova i Metohije, gde je većinski srpsko stanovništvo i kada bi bio napravljen koridor do zapadne Albanije, kako bi Srbija dobila izlaz na more, "onda bismo imali dobitnu kombinaciju između Srbije i Albanaca, bilo onih sa Kosova, bilo onih iz Albanije".

Kopli je iznoseći svoje viđenje razrešenja "kosovskog čvora" istakao kako je ovakav predlog stvaranja granice između Srba i Alabanaca, ideja Harija Trumana, koja datira još davne 1919. godine.

Iako je Kopli gostujući u Dnevniku 2 BN TV izneo ideju o kojoj se u diplomatskim krugovima govorilo još pre jednog veka, ona danas nikako nije bi bila primenljiva i ostaje u fioci neverovatnih predloga za rešenje kosovskog pitanja.

Neodrživo rešenje koje možda "primamljivo" zvuči

- Ovakvo rešenje ne bi bilo održivo, imajući u vidu da bi podrazumevalo da Srbija dobije čisto albansku teritoriju na primorju u Albaniji, čije bi stanovništvo definitivno bilo negativno raspoloženo prema tome da bude deo srpske države, a i bilo kakav koridor kroz čisto albanske sredine bio bi teško održiv - kaže za "Blic" politikolog Milan Krstić i dodaje da ovakva "nova podela" ne bi mogla da uspe ni zbog etničkog sastava stanovništva.

- Takođe, ovakva razmena bez etničkog i dubljeg istorijskog utemeljenja teško da bi bila prihvaćena u današnjoj međunarodnoj zajednici, a i ovaj predlog deluje prilično senzacionalistički i neutemeljeno, naročito jer nije uopšte jasna istorijska analogija koju je autor predloga izneo - navodi Krsić.

Nejasna istorijska anlogija koju je Kopli izneo

Naime, prema istorijskim podacima Hari Truman te 1919. godine koju Kopli pominje, nije bio predsednik SAD-a nego je tu funckiju obavlja Vudro Vilson, a Truman je postao predsednik tek 26 godina kasnije. Ipak, ideja o izlasku Srbije na more o kojoj Kopli govori postojala je tačno više jednog veka.

- Priča o srpskom izlasku na more u današnjoj severnoj Albaniji jeste bila aktuelna pre više jednog veka, za vreme pregovora u Londonu tokom Prvog balkanskog rata 1912-1913. godine, i tada jeste postojala i ideja o srpskom koridoru kroz severnu Albaniju radi izlaska na more u mestu Sveti Jovan Medovski (danas albanski Šenđin), istočno od Ulcinja. Ova ideja je donekle reafirmisana sa naše strane i tokom pregovora u Parizu 1919. godine - objašnjava Krstić i dodaje da je situacija za njeno sprovođenje danas potpuno drugačija.

- Srbija ni tada, u uslovima kada su ovakvi aranžmani bili daleko prihvatljiviji, nije uspela da izdejstvuje izlazak na more na ovakav način, a danas bi takav aranžman bio gotovo nezamisliv - isitiče Krstić.

"Lideri Kosova neka shvate činjenicu da ne mogu da naprave državu Kosovo"

Kopli je ovom prilikom istakao da su u ovom trenutku lideri na Kosovu shvatili činjenicu da jednostavno ne mogu da naprave “državu Kosovo” da zavisi sama od sebe, tako da i njima "cure opcije" vrlo brzo i da bi rešenje koje on nudi bilo dobro.

- Da se razumemo, Kosovo se više neće vratiti pod okrilje Srbije, kao što je to nekad bilo - rekao je Kopli komentarišući aktuelnu situaciju na Kosovu i Metohiji i predstavljajuć i svoj predlog.

Koplijev model niko od zvaničnika ne spominje

Iako izlazak na more u ovom slučaju deluje jako primaljivo, niko ni od srpskih, ali ni prištinskih zvaničnika ni u jednom trenutku do sada nije pomenuo ovakvo moguće rešenje "kosovskog čvora".

U javnosti se do sada spekulisalo o tri moguća rešenja, tj. o :

- Modelu dvostrukog suverentieta po kome bi Kosovo očuvalo teritorijalni integritet, ali Srbija bi uživala neki suverenitet nad kosovskim Srbima i srpskim crkvama.

- Model razgraničenja je još pre 10 godina pomenut u javnosti, kao jedna od opcija daleko starijeg modela - podele. Po njemu, ideja bi bila da se zna šta je na Kosovu “srpsko”, a šta “albansko”. Ovaj model su više puta u javnosti pominjali i Vučić i Tači.

- Model dve Nemačke, suština modela je da se situacija reši kao svojevremeno situacija sa Zapadnom i Istočnom Nemačkom, državama nastalim nakon Drugog svetskog rata u vreme blokovske podele sveta, koje se nisu međusobno priznavale, ali su bile članice Ujedinjenih nacija i na tom putu se nisu međusobno blokirale.

Iza ovih ostaje maksimalistički model po kome Priština ne želi promene granica, ali traži stolicu u UN-u, članstvo u međunardonim organizacijama, da Srbija ne blokira Kosovo nigde, ne lobira za povlačenje priznanja.

Srpski raketaši “pokidali” u Rusiji. PročitajteOVDE sve detalje.

Izvor: Blic