Najnoviji rok koji zapadne države žele da nametnu za postizanje sporazuma oko Kosova je decembar, odnosno kraj godine. To ne znači da će i taj rok biti prolongiran, kao i mnogo puta do sada, ali "kosovska stvar" se gura u tom pravcu. Biće već formirana takozvana vlada u Prištini, a tek predstoje izbori u centralnoj Srbiji. Oni bi trebalo da budu i na izvestan način verifikacija dogovorenog odnosno, onog što je vlast postigla dijalogom sa Prištinom.

Do usporavanja ovog zamišljenog tempa može doći i ne samo zbog smene savetnika za nacionalnu bezbednost DŽona Boltona, koga je američki predsednik Donald Tramp bukvalno počistio u danu i to objavio na Tviteru. Bolton je u pokušaju da se Trampovoj administraciji "dodeli" uspeh pomirenja na međunarodnom planu, bio blizak ideji da se kosovsko pitanje reši nekom vrstom podele ili razgraničenja. Dakle, nije u startu odbacio tezu Beograda po kojoj neko ne može dobiti sve, a neko ništa. Opcija na koju se računalo zamenjena je, a glavni igrač sada je zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Metju Palmer, koji je imenovan za specijalnog predstavnika SAD za Balkan. Ovaj političar je bliži dubljoj državi, a ne nekim iznuđenim, parcijalnim i ad-hok rešenjima.

Međutim, ma kako to zvučalo, iznad svega stoji dodatni problem - a to su “kosovski” izbori zakazani za 6. oktobar i ko će uzeti vlast na Kosovu. Diplomatski izvor iz Prištine otkriva da se sve vreme razgovara sa gotovo izvesnim budućim pobednicima izbora - nekadašnja stranka Ibrahima Rugove DSK, na čijem čelu je sada popularan političar na Kosovu Isa Mustafa i "Vetevendosje" (Samoopredeljenje) Aljbina Kurtija. Trenutno najviše glasova otići će DSK, potom "Vetevendosju", na trećem mestu su politički pokret "Nisma" (čelnici bivši OVK Fatmir LJimaj i Jakup Krasnići) i AAK Ramuša Haradinaja, a tek na četvrtom, praktično poslednjem mestu je PDK Hašima Tačija.

Iako Hašim Tači koji je i vodio pregovore kao lažni predsednik samoproglašenog Kosova i posle ovih izbora ima mandat koji traje do 2021. godine, to neće značiti mnogo. Imaće celu “Vladu” protiv sebe, a osim toga sistem u lažnoj državi je premijerski. Već postoji i odluka tamošnjeg takozvanog Ustavnog suda da predsednik nema mandat za dogovor sa Beogradom. Uz sve to ako se Zapad odluči za druge igrače, Hašim Tači je konačno van svake igre.

- Uvlačenje DSK i njihove kandidatkinje za premijerku Vjose Osmani i Aljbina Kurtija u pregovore ne treba uopšte isključiti. To je opcija na kojoj se uporedno radi. Ova opcija se ne posmatra samo u kontekstu pregovora sa Beogradom već bi njihova vlast i podrška, značila i slabljenje OVK krila u politici - kaže izvor diplomata u Prištini.

Međutim, veoma je upitno da li bi DSK i Vetevendosje pristali na bilo kakav kompromis sa vlastima u Beogradu. Gotovo je sigurno da bi za bilo kakav dogovor koji ne podrazumeva celokupno Kosovo u sadašnjim granicama, tražili visoku cenu zauzvrat. Potrebno je znati da bi Kurti eventualno pristao na nekakav kompromis i "krnje Kosovo" samo ako je to put ka velikoj Albaniji, koju inače zagovara.

Uporedo sa Kosovom, pomeraju se stvari i u regionu. Decembar se pominje kao optimističan, ali realan za ulazak severne Makedonije u Nato. Prema saznanjima "Blica" za sada je pitanje da li se nastoji da se BiH i Kosovo reše u paketu. Kada je reč o BiH i ovaj prostor se kreće ka Nato sa sve manjim prostorom za odvajanje Republike Srpske.

Odlazak Boltona znak nove krize

Profesor na Univerzitetu "DŽon Hopkins" Danijel Server objavio je juče tekst u kojem navodi kako će se odlazak Boltona odraziti na krize, pa i Balkan:

- Bolton i Tramp su uvek bili neobičan par: jedan je dosledni sokolov intervencionista i birokratski operativac u brkastom profesorskom obličju, drugi bezobrazni narcisoidni palčić sa velikim pričama... Svi žele da znaju kako će se spoljna politika SAD promeniti kao rezultat Boltonovog pucanja... Balkan je malo teže predvideti jer predsednikova administracija je bila manje nego jasna u svom pristupu. Bolton je bio otvoren za zamenu zemlje između Srbije i Kosova, koja bi destabilizovala ceo region, verovatno ubijajući dve Klintonove ptice jednim udarcem: Kosovo bi postalo istočna provincija u Albaniji, a Bosna bi upala u haos jer bi Republika Srpska pokušala da se odvoji. Ali nema garancije da će Boltonov naslednik imati sličan pristup... - poručio je Server.

Palmer: SAD i Rusija imaju različit pogled na Kosovo

Specijalni izaslanik SAD-a za Zapadni Balkan, Metju Palmer izjavio je pre nekoliko dana da Rusija želi region zasnovan na neredima i nepoverenju. On je dodao da su "Rusi na snazi na Zapadnom Balkanu", a da SAD imaju suštinski različit pogled na region u odnosu na Rusiju.

- Zapadni Balkan vidimo kao člana porodice zapadnih zemalja, integrisanih u evroatlanskim institucijama, kao zemlje u kojima se sarađuje na osnovu pravila i normi. Rusi su pokazali da žele region zasnovan na neredima i na nepoverenju. Mislim da smo to najjasnije videli u Crnoj Gori kada su Rusi podržali državni udar 2016. godine koji je bio nečuven potez kako bi se Crna Gora sprečila da ide ka NATO-u i Zapadu - rekao je Palmer.

Upitan da li misli da je moguće da se tako nešto ponovo dogodi, Palmer je rekao da nema nijednu informaciju koja bi ga mogla navesti da veruje da se tako nešto može ponoviti.

- Ipak ne mislim da su Rusi završili sa nastojanjima da prave probleme u Crnoj Gori i na Zapadnom Balkanu i to vidimo u celom regionu - rekao je on.

O najradikalnijem predlogu za rešenje kosovskog čvora, pročitajte OVDE.

Izvor: Blic