BBC piše da je problem raznolikosti možda glavni razlog zbog kojeg agencija nije uočila signale.
Neuspjeh CIA da uoči upozoravajuće znakove zavjere 11. 9. postala je jedna od najspornijih tema u istoriji obavještajnog rada, piše britanski javni servis.
Sa jedne strane su oni koji kažu da su agenciji promakli očigledni znakovi upozorenja, a sa druge oni koji tvrde da je teško unapred identifikovati pretnju, te da je CIA učinila sve što je mogla.
Međutim, dodaje BBC, moguće je da obe strane greše i da se problem proteže izvan obaveštajne zajednice i danas nečujno pogađa hiljade organizacija, vlada i timova.
Dok su mnoge istrage bile usredsređene na posebne procene u grozničavom periodu uoči 11. septembra, malo ko se setio da ispita unutrašnju strukturu same CIA i posebno njenu politiku zapošljavanja.
Sa jedne strane, ona je bila najsavremenija. Potencijalni analitičari su prolazili niz psiholoških, medicinskih i drugih testova i nesumnjivo su angažovali izuzetne ljude.
„Dva glavna ispita su bili testovi tipa SAT za provjeru inteligencije kandidata i psihološkog profila da bi se ispitalo njihovo mentalno stanje. Testovi su eliminisali svakog ko nije imao briljantne rezultate na oba testa. U godini kada sam se ja prijavio, primili su jednog kandidata na 20.000 prijavljenih“, rekao je jedan veteran CIA.
BBC ističe da je, ipak, većina primljenih bila veoma slična - beli, muškarci, Anglosaksonci, američki protestanti.
To je uobičajeni fenomen prilikom regrutovanja, koji se ponekad naziva homofilija - ljudi nastoje sa zapošljavaju one koji misle (i često izgledaju) kao oni. Prihvatljivo je biti okružen ljudima koji dele ista verovanja.
„Zaista, skeniranje mozga pokazuje da kada čujemo da drugi misle kao mi, dolazi do stimulacije centara za zadovoljstvo u našem mozgu,“ piše BBC.
U studiji o CIA, obaveštajni eksperti Majlo DŽons i Filio Silberzan su napisali: „Prvi dosledni atribut identiteta i kulture CIA od 1947. do 2001. je homogenost njenog osoblja u smislu rase, pola, etničke pripadnosti i klasnog porekla.“
Studija generalnog inspektora o regrutovanju otkrila je da u jednom ogranku CIA, Kancelariji za obaveštajne procene od nacionalnog značaja, 1964. nije bilo crnaca, Jevreja, niti žena profesionalaca, i samo nekoliko katolika.
Do 1967, piše u tom izveštaju, bilo je manje od 20 Afroamerikanaca od oko 12.000 zaposlenih u CIA i agencija je zadržala praksu da ne angažuje manjine od 1960-ih do 1980-ih. A do 1975, američka obaveštajna zajednica je „otvoreno branila zapošljavanje homoseksualaca.“
Govoreći o svom iskustvu u CIA 1980-ih, jedan insajder je napisao da je proces regrutovanja doveo do toga da su novi oficiri izgledali vrlo slično osobama koje su ih regrutovale - belci, uglavnom Anglosaksonci, srednja i viša klasa, diplomci koledža slobodnih veština.
„Drugim rečima, čak ni toliko raznolikosti koliko je bilo među onima koji su pomogli u osnivanju CIA.“
Raznolikost je dodatno sužena nakon kraja hladnog rata. Jedan bivši oficir za operacije je rekao da CIA ima „kulturu belu kao pirinač“.
U mesecima uoči 11. septembra, Međunarodni časopis za obaveštajna i kontra-obaveštajna pitanja je objavio: „Od svog nastanka, u obaveštajnoj zajednici radi bela muška protestantska elita, ne samo zato što je to bila klasa na vlasti, nego zato što je ta elita sebe smatrala garantom i zaštitnikom američkih vrednosti i etike“.
„Ako sastavljate tim za štafetu, normalno je da želite najbrže trkače i zašto bi bilo bitno ako su su iste rase, pola, društvene klase itd“, navodi BBC, ističući da ova logika, međutim, ne važi za kompleksne aktivnosti poput obaveštajnih.
„Kod složenih zadataka nijedna osoba nema sve odgovore i svi imamo slepe tačke - praznine u razumevanju.
To znači da će grupa ljudi istih shvatanja i porekla verovatno imati iste slepe tačke i one će se samo pojačati.“
Osama bin Laden je objavio rat Sjedinjenim Državama iz pećine na Tora Bori u februaru 1996.
Na fotografijama je prikazan muškarac sa bradom do grudi. Nosio je odoru ispod uniforme.
Danas, imajući u vidu ono što sada znamo o užasu koji je pokrenuo, ta objava deluje preteće.
Ali, insajder izglavne američke obaveštajne agencije rekao je da CIA „nije mogla da veruje da bi visoki bradati Saudijac, koji čuči pored logorske vatre, mogao biti pretnja za SAD“.
BBC dalje piše da je za kritičnu masu analitičara, Bin Laden tada djelovao primitivno i kao nikakva ozbiljna opasnost. Ričard Holbruk, visoki zvaničnik za vreme predsednika Klintona, rekao je: „Kako jedan čovek u pećini može u komunikacijama nadmudriti društvo koje je u toj oblasti vodeće u svetu?“
Drugi je rekao: „Oni prosto nisu mogli da prihvate ideju da ulože dodatne resurse u pronalaženje više informacija o Bin Ladenu i Al Kaidi s obzirom na to da je on živeo u pećini. On je za njih bio pojam nazadnosti.“
BBC ističe da bi neko ko je bolje poznavao islam drugačije doživio iste fotografije.
„Bin Laden je nosio odoru ne zato što je bio primitivan intelektualno ili tehnološki, nego zato što se ugledao na proroka. Postio u danima kad je i prorok postio. NJegove poze i stavovi, koji su zapadnoj publici djelovali nazadno, islamska tradicija pripisuje svojim najsvetijim prorocima“
U knjizi o 11. 9. koja je dobila Pulicerovu nagradu, Lorens Rajt piše da je Bin Laden organizovao operaciju prikazujući slike koje su bile jako važne mnogim muslimanima, ali praktično nevidljive za one koji ne poznaju veru.
„Anegdota o bradi i logorskoj vatri je dokaz šireg šablona u kojem su nemuslimanski Amerikanci - čak i iskusni korisnici obaveštajnih podataka - potcenili Al Kaidu iz kulturoloških razloga.“
BBC objašnjava da pećina ima još dublju simboliku. „Kao što gotovo svaki musliman zna, Muhamed je potražio utočište u pećini nakon što je pobegao od progonitelja u Meki. Za jednog muslimana, pećina je sveto mesto.“
Bin Laden je svoje izgnanstvo na Tora Bori koristio kao ličnu hidžru, a pećinu kao propagandu, piše BBC navodeći komentar jednog muslimanskog naučnika da „Bin Laden nije bio primitivan, nego je bio strateg i znao je kako da pomoću motiva iz Kurana da podstrek onima koji će kasnije postati mučenici u napadima 11. 9.“
Analitičare je takođe obmanula činjenica da je Bin Laden često davao objave koristeći poeziju.
Belim analitičarima srednje klase ovo je delovalo ekscentrično i pojačavalo utisak o „primitivnom muli u pećini“.
Za muslimane, međutim, poezija je sveta i talibani se redovno izražavaju poezijom.
CIA je proučavala objave u iskrivljenom „referentnom okviru„ i, kako su to objasnili DŽons i Silberzan, „Sama poezija nije bila samo na stranom arapskom jeziku, nego je i poticala iz konceptualnog univerzuma koji je od Lenglija udaljen nekoliko svetlosnih godina“.
Do 2000. godine, „antimoderna, neobrazovana ološ“ je narasla na oko 20.000 uglavnom fakultetski obrazovanih. Jazid Sufat, koji će postati jedan od Al Kaidinih istraživača antraksa, diplomirao je hemiju. Mnogi su bili spremni da umru za svoju veru.
U međuvremenu, visoki zvaničnik CIA Pol Pilar (sredovečni belac, Liga bršljana), odbacivao je samu mogućnost nekog većeg terorističkog čina.
Druga greška CIA, piše u analizi, bilo je to što su odbijali da veruju da će Bin Laden započeti sukob sa SAD pitajući se zašto bi to činio ako ne može da pobedi. Nisu shvatali da džihadisti ne žele pobedu na zemlji nego u raju.
Kodno ime za zaveru Al Kaide bilo je Veliko venčanje. U ideologiji bombaša samoubica, dan pogibije mučenika je takođe njegovo venčanje kada će ga na nebu dočekati device.
„CIA je mogla da dodeli više resursa za Al Kaidu. Mogla je da pokuša da se infiltrira. Ali, nisu bili u stanju da shvate hitnost. Nisu dodelili više resursa jer nisu uviđali pretnju.“
Oni nisu pokušali da prodru u Al Kaidu zato što nisu znali za zjapeću rupu u svojoj analizi. Problem nije bio samo u tome što nisu umeli da povežu tačkice na jesen 2001, nego i neuspeh u čitavom obaveštajnom ciklusu.
Nedostatak muslimana je samo jedna ilustracija toga kako je homogenost podrila glavnu svetsku obaveštajnu agenciju.
To pokazuje kako bi raznovrsniji sastav CIA bolje razumio ne samo pretnju koju je predstavljala Al Kaida, nego i opasnosti širom sveta.
Kako bi različiti referentni okviri, različita gledanja, stvorili sveobuhvatniju, nijansiranu i snažnu sintezu, ističe se u analizi.
Problem koji ima CIA nije stran ni vladama, pravnim firmama, timovima vojnog rukovodstva, visokim državnim službenicima i čak direktorima nekih tehnoloških kompanija. Nesvesno nas privlače ljudi koji misle kao mi, ali retko primjećuju opasnost jer nismo svesni sopstvenih slepih tačaka.“
Nije lako postići pravu kombinaciju raznolikosti u ljudskim grupama, dodajući da je domen nauke sastavljanje pravih umova, sa pogledima koji izazivaju, nadograđuju, mimoilaze se, inspirišu prije nego da imitiraju, potvrđuju i ograničavaju.
„To će postati glavni izvor konkurentne prednosti za organizacije, da ne pominjemo bezbjednosne agencije. Na taj način celine postaju više od zbira svojih delova.“
CIA od 11. septembra pravi korake ka značajnijoj raznolikosti, ali taj problem i dalje progoni agenciju, piše BBC i podseća da je interni izveštaj 2015. bio kranje kritičan.
Kao što je tadašnji direktor agencije DŽon Brenan rekao: „Studijska grupa je detaljno pregledala našu agenciju i došla do jednoglasnog zaključka: „CIA jednostavno mora učiniti više na razvoju raznolikog i inkluzivnog liderskog okuženja koje naše vrijednosti i naša misija zahtevaju.“
Pročitajte OVDE zašto će Ameri poludeti, a tiče se Turske.
Izvor: vijesti. me
