Piše: Pol Krejg Robrerts
Posle lažnog optuživanja Rusije za kršenje Ugovora o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF), Vašington je jednostrano napustio ugovor. Tako su se američko vojno-bezbednosni kompleksi oslobodili od značajnog sporazuma koji su postigli Ronald Regan i Mihail Gorbačov koji je zauzdao hladni rat.
Ugovor o INF-u bio je možda najvažniji od svih sporazuma o kontroli naoružanja koji su postigli američki predsednici 20. veka, a kog su sada u 21. veku napustile američke neokonzervativne vlade.
Ugovorom je uklonjena pretnja ruskih raketa protiv Evrope i pretnja američkih projektila sa sedištem u Evropi protiv Rusije. Važnost ugovora jeste smanjenje šanse za slučajni nuklearni rat. Sistemi upozorenja imaju istoriju lažnih alarma.
Problem američkih projektila na ruskoj granici je taj što ne ostavljaju vremena za razmišljanje ili kontakt s Vašingtonom kada Moskva dobije lažnu uzbunu. S obzirom na krajnju neodgovornost američkih vlada kada je u pitanju podizanje tenzija sa Rusijom od Klintonovog režima, rakete na ruskoj granici ne ostavljaju ruskom rukovodstvu izbora, osim da pritisne dugme kada se alarm oglasi.
Da je Vašington nameravao da rasporedi rakete na rusku granicu i izađe iz sporazuma INF isključivo sa ovom svrhom, sada je očigledno.
Samo dve nedelje nakon što se Vašington povukao iz ugovora, Vašington je testirao raketu čija su istraživanja i razvoj, a ne samo razmeštanje, bili zabranjeni sporazumom.
Ako mislite da je Vašington dizajnirao i proizveo novu raketu za dve nedelje, varate se. Dok je Vašington optuživao Rusiju, upravo je on prekršio sporazum. Možda će ovaj dodatni čin izdaje naučiti rusko rukovodstvo da je glupo i samodestruktivno verovati Vašingtonu za bilo šta. Svaka zemlja do sada mora biti svesna da sporazumi sa Vašingtonom nemaju smisla.
Sigurno da ruska vlada shvata da postoje samo dva razloga zbog kojih će Vašington rasporediti rakete na rusku granicu: (1) omogućiti Vašingtonu da preduzme sveopšti nuklearni napad koji Rusiji ne ostavlja vreme za odgovor, ili (2) omogućavanje Vašingtonu da preti takvim napadom, čime bi Rusija bila prisiljena na volju Vašingtona.
Jasno je da su ovi razlozi dovoljno važni za Vašington da rizikuje lažnom uzbunom koja će započeti nuklearni rat.
Vojni analitičari mogu razgovarati o „racionalnim igračima“ koliko žele, ali verovati da će demonizovana i ugrožena zemlja sa neprijateljskim raketama na svojoj granici, kada dobije upozorenje, sa vremenom odziva gotovo jednakim nuli, računati da je taj alarm lažni više nije racionalno.
Sporazum iz 1988. koji su postigli Regan i Gorbačov uklonio je ovu pretnju. Koja je svrha oživljavanja takve pretnje? Zašto Kongres ćuti? Zašto Evropa ćuti? Zašto američki i evropski mediji ćute? Zašto Rumunija i Poljska omogućavaju ovu pretnju dozvoljavajući američkim raketama da budu stacionirane na njihovoj teritoriji?
Nema sumnje da su rumunske i poljske vlade dobile novac od američkog vojno-bezbednosnog kompleksa koji želi da ugovori vredni više milijardi dolara proizvedu nove rakete. Ovde vidimo krajnju neodgovornost malih zemalja. Bez korumpirane i idiotske vlade Rumunije i Poljske, Vašington ne bi mogao da iskoristi pretnju koju su pre 31 godinu sahranili Regan i Gorbačov.
Čak je i američka marionetska država Nemačka odbila da primi projektile. Ali dve beznačajne države izlažu čitav svet riziku od nuklearnog rata samo da bi nekolicina rumunskih i poljskih političara dobila nekoliko miliona dolara.
Rakete na ruskim granicama koje ne daju vreme za odgovor su ozbiljan problem za Rusiju. Čekamo da Moskva javno objavi da će na prvi znak lansiranja raketa iz Rumunije ili Poljske, zemlje odmah prestati da postoje. To bi moglo da ukaže rumunskom i poljskom stanovništvu na opasnosti koje im donosi njihova korumpirana vlada.
Zašto rumunske i poljske provokacije nisu dovoljno opravdanje da Rusija preventivno okupira obe zemlje? Da li je veća provokacija da Rusiju okupira dve zemlje nego što dve države žele da američke rakete protiv Rusije budu raspoređene na njihovim teritorijama?
Niko nije sposoban da pritekne u pomoć Rumuniji i Poljskoj, čak i da je neko želeo. NATO je smešan. Ne bi preživeo nijedan dan u borbi protiv Rusije. Da li iko smatra da će Sjedinjene Države izvršiti samoubistvo zbog Rumunije i Poljske?
Gde su rezolucije UN-a koje osuđuju Rumuniju i Poljsku zbog oživljavanja spektra nuklearnog rata tako što su odobrile razmeštanje američkih projektila na njihovim granicama s Rusijom? Da li je moguće da čitav svet nije svestan verovatnih posledica ovog ludog čina?
Čini se da ljudska inteligencija nije u skladu sa zahtevima ljudskog opstanka.
Moskva postavlja S-400 u oblasti na koju pikira 6 zemalja! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Webtribune.rs
