Napad je izveden u subotu uveče kada je dronovima napadnuto postrojenje za preradu nafte Abkaik (najveće na svetu) i naftno polje Kurais, koje se nalazi u neposrednoj blizini.
Napad za koji su jemenski pobunjenici Huti preuzeli odgovornost (a SAD i Saudijska Arabija tvrde da je krivac Iran) smanjio je proizvodnju sudijske nafte za oko 50 odsto, odnosno sa 9,77 miliona barela dnevno na 5,7 miliona barela. Globalno gledano, jedan bombaški napad smanjio je svetsku proizvodnju “crnog zlata” za pet odsto i bukvalno digao cene nafte u vazduh.
Najveći skok cena za skoro 30 godina
Referentna sirova nafta Brent skočila je za skoro 20 odsto na počeku trgovanja na berzama u ponedeljak ujutru, pre nego što se u nastavku dana stabilizovala na rastu od 10 odsto i prodavala se za 66,28 dolara po barelu.
Cena zapadnoteksaške sirove nafte porasla je devet odsto, a benzin i ulje za grejanje su skočili osam odnosno sedam odsto pre otvaranja tržišta u NJujorku. To je najveći skok cena nafte od Zalivskog rata 1991. godine.
Da bi smirile situaciju na tržištu SAD je odobrila korišćenje američkih zaliha nafte za hitne slučajeve. SAD raspolažu sa oko 630 miliona barela uskladištene nafte i bivši predsednici su dozvoljavali da se deo stavi na raspolaganje u situacijama kada je dolazilo do većih poremećaja na tržištu. Južna Koreja je takođe saopštila da će razmatrati puštanje u promet nafte iz svojih strateških rezervi ako se okolnosti u vezi uvoza sirove nafte nakon napada na Aramko pogoršaju.
Rob Tumel, generalni direktor "Tortoise Advisors", firme koja investira u energiju, rekao je za "NJujork tajms" da se može očekivati povećanje cena od 10 do 20 procenata sve dok ne dođe do potpune procene štete u saudijskoj fabrici.
- Dugoročno gledano, ceni nafte će verovatno biti dodata cena geopolitičkog rizika, što znači najmanje 5 do 10 dolara sve dok se šanse za slična napad ne smanje - rekao je.
Novi igrači na tržištu
Iako Saudijci već uveliko rade na popravljanju oštećenja u postrojenju Abkaik i naftnom polju Kurais, uz obećenje da će iz svojih zaliha nadoknaditi manjak i održati snabdevanje globalnih tržišta, postoji strah da će za tako nešto biti potrebne nedelje.
Najveći uvoznici saudijske nafte, kao što su Kina, Indija i Indonezija, najteže su pogođeni problemima u snabdevanju, ali teško da će ove rastuće ekonomije moći dugo da čekaju da se saudijska postrojenja oporave, već će neophodne energente tražiti na drugoj strani.
Već sada se nagađa koje bi to zemlje mogle da profitiraju od napada.
Na duže staze, najveću korist mogao bi ima Brazil i možda Meksiko. Napad na sudijska postrojenja pokazao je koliko je “Saudi Aramko”, iako najveća svetska kompanija na tom tržištu, ranjiva i koliko nestabilna situacija u regionu može da uitiče na njeno poslovanje.
Bezbednijii stabilniji izvor mogao bi da bude Brazil za koji pojedini investitori smatraju da bi do 2035. godine mogao da podigne svoju proizvodnju za čak 70 odsto.
Proizvodnja brazilske nafte dostigla je 2,77 miliona barela na dnevnom nivou tokom jula meseca, dok je saudijska proizvodnja za avgust dostigla 9,77 miliona barela dnevno.
Rast cena srebra i zlata
Napad na naftna postrojenja izazvao je promene i na drugim tržištima. Cene zlata i srebra skočile su za više od 1 odsto, jer su investitori pobegli u sigurne aktive nakon napada na saudijske naftne pogone.
Cena zlata na spot tržištu porasla je 1,27 odsto na 1.507,40 dolara za uncu, dok su američki fjučersi zlata poskupeli za 0,83 odsto na 1.512,1 dolara, prenosi TV mreža CNBC.
Srebro se, kao i zlato, smatra sigurnom investicijom, ali se taj metal koristi i u proizvodnji robe široke potrošnje, kao i u industrijskom sektoru. Cena srebra na spot tržištu porasla je 2,96 odsto na 17,94 dolara po unci.
Pročitajte OVDE da li su velika dešavanja u Siriji, Saudijskoj Arabiji, Severnoj Koreji, Americi i Jemenu samo uvod u Treći svetski rat ili će se postići neki dogovor između svetskih sila?
Izvor: Blic
