Na ovo upozorava profesor i direktor istraživačkog Instituta za evropske i američke studije u Atini DŽon Nomikos, tvrdeći da EU sada ne može ni da razmišlja o primanju novih članica sa Balkana, jer albanska mafija u svojim kandžama drži gotovo celokupnu evropsku trgovinu narkoticima i ljudima.

- Albanski organizovani kriminal predstavlja veću bezbednosnu pretnju za zapadni Balkan nego islamski ekstremisti. Kada se radi o ekstremistima, protiv njih možete efikasnije da se borite jer oni ne korumpiraju sistem poput albanske mafije, koja raspolaže velikim novcem i lako se infiltrira u sistem. Albanski organizovani kriminal je opasnost broj jedan u ovom trenutku, u to nema sumnje - poručuje Nomikos.

Uz podršku službi

Grčki profesor tvrdi da albanska mafija postaje faktor nestabilnosti u regionu i da je baš iz tog razloga praktično nemoguće da EU integriše zemlje zapadnog Balkana.

- Trenutno imamo Kolumbiju unutar zapadnog Balkana i to je neprihvatljivo, jer ako bi te zemlje ušle u EU, to bi bio vulkan koji bi eruptirao. EU već ima velike probleme, poput Bregzita, teško da bi u ovom trenutku mogla da preživi i albanski organizovani kriminal - smatra Nomikos.

Novinar i publicista Dejan Lučić, koji je još pre više od 30 godina objavio knjigu "Tajne albanske mafije", kaže da su albanski kriminalci strukturalno potekli iz američkih, britanskih i nemačkih službi (CIA, MI6 I BND).

- NJihov glavni biznis je trgovina drogom. Važno je reći da albanska mafija nije samonikla, već su njeni ideolozi tajne službe koje štite njihove prljave poslove. Osim trgovine narkoticima, ozbiljan biznis im je i trgovina organima - ističe Lučić.

Najopasniji na svetu

On navodi da je mreža albanske mafije ispletena spregom raznih kriminalnih poslovanja, pre svega porodičnog tipa. Postoje praktično sektorski podeljene interesne sfere u koje nema međusobnog mešanja.

- Porodični biznis odlikuje albanske mafijaše, što podrazumeva nekoliko klanova. U okviru jednog klana nema jednog šefa, nego više njih, ali svi oni garantuju sopstvenim životom da se neće mešati u poslove drugog klana. Albancima je zavet ćutanja jači od svakog zakona, a ko ga prekrši, stavlja celu svoju porodicu u situaciju da brzo bude zbrisana sa lica zemlje - kaže Lučić i ukazuje i na tesne veze albanskih klanova sa ozloglašenim turskim kriminalcima.

Nekadašnji obaveštajac Božidar Spasić objašnjava za naš list da plemenska povezanost i nemešanje u tuđe rejone poslovanja albansku mafiju čini najopasnijom na svetu.

- Albanci su po mnogo čemu specifični u kriminalu u odnosu na Italijane ili Kolumbijce. Nemaju piramidalnu strukturu, već su poslovi podeljeni između porodica koje međusobno sarađuju. To je biznis koji obavljaju osobe od sedam do 77 godina. Poznati su po poslovima sa drogom, trgovini organima i belom roblju. NJihova skromnost i prividno siromaštvo maska su za kriminalne poslove - zaključuje Spasić.

Porodica, besa i brutalne kazne

U suštini albanske mafije stoji porodica. Disciplina je na izuzetno visokom nivou, pa se neposlušni brutalno kažnjavaju. U albanskoj kulturi besa (data reč ili čast) igra važnu ulogu u rešavanju međuljudskih odnosa, a ima i posebnu ulogu u krvnoj osveti od plemenskih zajednica do danas. Po stupanju u klan novi članovi daju svoju besu, što znači da su spremni da daju i svoj život.

Još jedan bitan princip je etnička pripadnost. Albanske bande sarađuju sa drugim klanovima, ali deo klana može biti samo neko ko je Albanac ili poreklom iz Albanije, kao što je to slučaj u ograncima mafije koji posluju u Americi.

Kriminalci donose političke odluke

Sagovornici saglasni su da su pravi donosioci političkih odluka u Albaniji i samoproglašenoj državi Kosovo upravo albanski kriminalci, koji tamošnje političke lidere bukvalno drže u šaci. Kako kažu, novac dobijen od kriminalnih poslova upumpava se u politički život putem raznih sponzorstava stranaka, ulaganjem u stranačku infrastrukturu i direktnim finansiranjem izbornih kampanja.

Glavni klanovi šiptarske mafije

Rudaj

- najpoznatiji klan koji se pojavio u SAD
- izgurali Kolumbijce sa tržišta ilegalne trgovine narkoticima
- osnivač je Aleks Rudaj, koji je 2006. osuđen na 27 godina zatvora
- bave se švercom droge, oružja, nelegalnih migranata i falsifikovane robe
- osim osnivača, ne postoji jedan don koji upravlja klanom
- poslove obavljaju na teritoriji severne i srednje Amerike

Kula, Abazi, Borići i Brokaj - četiri povezana klana

- Klan "Kula" je jedan od najopasnijih i on kontroliše trgovinu narkoticima iz Turske, a bavi se još reketiranjem i pranjem novca
- "Abazi" švercuje oružje i uglavnom posluje u Italiji
- "Borici" drže prostituciju u Italiji i to im je glavni put za distribuciju narkotika
- grupa "Brokaj" je specifična jer je sastavljena od bivših pripadnika albanske tajne službe koji iz Albanije povezuju kriminalce sa ostatkom sveta
- sve ih odlikuje jaka porodična veza unutar klana i povezanost među njima koja se zasniva na strogoj podeli tržišta

Osmani

- klan koji najviše operiše na Kosovu, u Crnoj Gori, Grčkoj, Turskoj i Makedoniji
- čini ga nekoliko braće (rođene i od strica), koji su podelili svoje kriminalne resore
- bavi se švercom narkotika, oružja, pranjem novca i falsifikovanjem hartija od vrednosti

Keljmendi

- jedna od najjačih kriminalnih porodica na Balkanu
- osnivač je Naser Keljmendi, koji je osuđen na šest godina zatvora na Kosovu
- klan se bavi trgovinom heroinom i kokainom, koji se preko Balkana transportuje širom Evrope

Lušnja

- neformalni vođa od 1997. je Aldo Bare, koji služi doživotnu kaznu u albanskom gradu Drenova
- poslovi klana Lušnja vezani su za Tursku i nelegalan promet narkotika, otmice i naručena ubistva
- biznis klana nastavljaju osobe koje nisu iz porodice, ali su opčinjene likom i delom Barea

Krasnići

- klan predvode braća Bruno i Samir Krasnići
- deluje u SAD, pretežno u NJujorku, Mičigenu i Konektikatu
- obojica braće osuđena za višestruke zločine, uključujući ucenu, ubistvo, kidnapovanje, trgovinu narkoticima, pljačku i iznudu
- porodičan biznis nasledili su sinovi i sinovci braće Krasnići, koji danas predstavljaju najokorelije mafijaše u nekim delovima SAD

Kada se dijalog Beograda i Prištine bude otkočio, u taj proces mogao bi da se neposredno uključi i Berlin, preko svog specijalnog predstavnika. Pročitajte OVDE  sve detalje.

Izvor: Srpski telegraf