Ovde neće biti reči mnogo o utiscima sa same promocije i medijskog cirkusa koji je priređen u Nišu, obraćanja, hvaljenja. Naglasak će biti na kratkom prikazu ovih vozila u upotrebi prvo JNA, zatim VJ i na kraju u Vojsci Srbije, svim domaćim pokušajima modernizacije ovog vozila i na kraju sa novopridošlim BRDM-2M.
Kratki prikaz istorijata razvoja oklopnog vozila BRDM-2
Borbeno izviđačko patrolno vozilo (ruski Boevaя Razvedыvatelьnaя Dozornaя Mašina) skraćeno BRDM tadašnja Sovjetska armija uvela je u operativnu upotrebu u proleće 1959 godine. Vozilo je konsturisano u konstrukcionom birou Dedkov. Prvi prototipi izašli su sa prizvodnih traka 1957 godine u verziji BRDM-1, koji je bio sličan izviđačkom vozilu BTR-40. Vozilo je bilo konfiguracije pogona 4×4. Proizvedeno je 8.500 vozila za Sovjetsku armiju i 1.500 za izvoz.
Međutim izviđačke jedinice sovjetske armije nisu baš bile zadovoljne verzijom BRDM-1 pa su konstruktori dobili zadatak da projektuju novu verziju izviđačkog lakog oklopnog vozila. Sedam godina kasnije isti konstrukcioni biro napravio je usavršenu verziju vozila, koja je dobila ime BRDM-2, koje je ubrzo ušlo u operativni sastav sovjetske, ali i ostalih armija Varšavskog pakta i ideoloških saveznika SSSR-a širom sveta.
Oklopno telo BRDM-2 sastavljeno je od zavarenih čeličnih ploča koje štite posadu od municije ispaljenog iz lakog pešadijskog naoružanja. Debljina oklopa na prednjoj strani je 14 mm, a na bokovima i dnu 3 mm. Težina vozila je 7,6 tona, a posada je četvoročlana, koja u vozilo može da ulazi preko krova. Vozilo ima četvorotaktni vodom hlađeni osmocilindrični motor GAZ-41 jačine 103 kW. Menjač je mehanički sa 4+1 stepenom prenosa, a kočioni sistem je hidraulični. Ono po čemu je ovo vozilo karakteristično je posedovanje dodatnih točkova koji su smešteni u bokovima trupa, a namenjeni su za savladavanje uspona i rovova.
Najveća brzina vozila na asfaltnom putu je 100 kilometara na čas, krajnji radijus kretanja je 700 km. Pneumatici su dimenzija 13,00×18 sa centralnom regulacijom pritiska. Vozilo ima amfibijska svojstva.
Osnovno naoružanje vozila čini mitraljez KPVT kalibra 14,5 mm sa spregnuto ugrađenim mitraljezom PKT kalibra 7,62 mm. Inače kupola sa naoružanjem identična je kao na oklopnim vozilima BTR-60 pogona 8×8. Nišandžija ima dnevno/noćnu nišansku spravu PP-61A sa povećanjem do dva puta. Komandir ima dnevno/noćni IC periskop, kao i vozač, koji ima periskop za osmatranje i IC uređaj za noćnu vožnju. Vozilo je opremljeno za ABHO opremom, sistemom za orjentaciju, unutrašnjim hlađenjem, sistemima za unutrašnju komunikaciju, radio uređajem i protivpožarnu zaštitu.
Na bazi osnovnog vozila napravljeno je nekoliko verzija za različite namene: BRDM- RK unapređena verzija za jednice ABHO sa dodatnom opremom za izviđanje terena. Postoje dve verzija ovog vozila jednog sa modifikovanom kupolom gde je napravljen dodatni prostor za opremu i verzija sa standardnom kupolom; komandno vozilo BRDM-2U, na kome je uklonjena kupola sa naoružanjem kako bi se stvorio dodatni prostor za komandanta i njegovo osoblje. Vozilo je opremljeno dodatnim radio uređajem i generatorom za proizvodnju napona dodatnih komunikacionih uređaja.
Ubrzo uočeno je i da vozilo može biti pogodna platforma za različite vrste naoružanja. Tako je napravljena i verzija BRDM-2AT za protivoklopnu borbu kao nosač protivoklopnih žicom vođenih raketa “maljutka”. Svakako jedna od najuspešnijih nadgradnji bila je verzija za protivvazdušnu odbranu ZRK-BDS-1 u tehničkoj dokumentaciji poznat i kao 9K31M “sterla-1” zapadne oznake SA-9 “gaskin”. Vozilo je do 1992. koristilo više od 50 država sveta, da bi kasnije taj broj bio smanjen na nekih 35.
BRDM-2 u Jugoslaviji
U naoružanje Jugoslovenske narodne armije JNA oklopno vozilo BRDM-2 ušlo je odlukom generalštaba od 25.aprila 1968. godine zajedno sa lakim plivajućim tenkom PT-76B. Oba oklopnjaka su raspoređena u izviđačke čete ( vod od 3 vozila) oklopnih pukova i brigada, izviđačkih četa pešadijskih divizija. Sa ovim vozilima bili su opremljene jedinice drugih rodova kopnene vojske i nastavni centri. Izuzetak je bio izviđački bataljon 7. oklopne divizije koji je imao po sedam PT 76B i BRDM-2. JNA je za svoje potrebe od Sovjetskog Saveza vozila BRDM nabavljala do sredine 1980 tih godina prošlog veka.
JNA je prema nepotpunim podacima nabavila od 1967. do 1985. oko 240 vozila tipa BRDM-2. JNA je u svom sastavu imala sve verzije BRDM-2 od izviđakog, komandnog, do verzije za ABHO, protivoklopnu i protivavionsku borbu.
Vozila su aktivno učestovovala u građanskom ratu na tlu Jugoslavije. Koristile su ih osim JNA i sve paravojne formacije, a kasnije i vojske novonastalih republika. Danas ovim vozilima raspolažu samo Oružane snage BiH, Vojske Srbije i Makedonije. Ratove, sankcije i raspad Državne zajednice Srbije i Crne Gore preživelo je ukupno 76 komada u izviđačkoj i verziji za PVO Strela -1.
Srpske modernizacije BRDM-2
Iako su ova vozila već posle 2000 godine bila zastarela vojska nije htela da ih se odrekne zbog loše finasijske situacije i nemogućnosti nabavke sličnog vozila kao zamene. Zato se odlučilo da se pristupi projektu modernizacije. Ideja je krenula od Odeljenja za specijalne jednice pri Upravi za obaveštajno-izviđačke poslove, specijalna i elektronska dejstva GŠ VSCG. Idejno rešenje poznato je bilo pod radnim nazivom « Modernizacija oklopno-izviđačkog automobila BRDM-2 u specijalno oklopno vozilo M-05 “Vuk”. Modernizacija je rađena od strane stručnjaka Vojnotehničkog insituta, a projekat je pokrenut 2005. godine
U sastavu Vojske SCG ostali su isključivo izviđačke i PVO verzije dok su pre svega protivoklopne verzije POLO 9P122 i POLO 9P133 proglašeni zastareli, neperspektivni i izbačeni iz upotrebe. Pošto je njihovo održavanje bilo skupo jer nije bilo rezervnih delova i većina vozila su imala istrošene resurse radne i vremenske, pa je odlučeno da se krene u modernizaciju i osavremenjivanje. Tako je izrađen projekat a stručnjaci VTI imali su veliku pomoć radnika Tehničko remontnog zavoda (TRZ) Čačak kako nosioca i finalizatora modernizacije oklopnog vozila BRDM-2. U ovaj projekat uključilo se i desetak drugih državnih i privatnih preduzeća.
Zamisao je da modernizovani BRDM-2 pod imenom «Vuk» bude namnejne za upotrebu u specijalnim, protivterorističkim, vojnopolicijskim, izviđačko-diverzantskim zadacima, jednicama veze, kao i angažovanje u mirovnim misijama UN. Idejno rešenje trebalo je da se zasniva na modifikaciji baznog vozila BRDM-2. Plan je bio da se modernizacijom stvori mogućnost za smeštaj osam članova posade, lako ulaženje i napuštanje vozila, kao i zamenu benzinskog savremenim dizel motorom i ugradnje nove kupole sa odgovarajućim naoružanjem. Plan modernizacije predviđao je i ugradnju savremene optoelektronske i navigacione opreme, sredstava veze, bacača dimnih kutija, dodatnog oklopa, zaštitnog balističkog stakla, maskirnih mreža i drugih kompleta specijalne opreme.
Plan modernizacije predviđao je kao i kod Rusa uklanjanje dva para pomoćnih točkova na bokovima, sa pripadajućom transmisijom, isecanje njihovog blatobrana u unutrašnjosti vozila i izravnjavanjem sa podom vozila, ukalnjanjem stare kupole s naoružanjem. Ugradnja na bočnim stranama desantnih vrata neophodnih za ulazak i izlazak pet članova ukrcnog dela posade.
Jedan od važnijih ciljeva bio je zamena postojećeg četvorotaktnog benzinskog motora velike potrošnje sa dizel motorom. Za ovaj projeakt izabran je bio američki motor „AM General 6,6L military aplication“ snage 127 kW, koji se ugrađuje i na vozila visoke prohodnosti HAMER i HAMVI. Razlog zašto je taj motor izabran objašenjeno je da taj motor uz zadržavanje posotjeć transmisije obezbeđuje savladavanje maksimalnog uspona na usovom i tvrdom zemljištu, kao i postojeći motor GAZ-41. Maksimalna brzina je povećana na 105 kilometara na čas.
Oklop na starim verzijama vozila bio je slab. Planom modernizacije kako bi se povećala balistička zaštita osnovnog oklopa planirano je postavljanje montažno-demontažnih obloga izrađenih od kombinacije staklenih i pancirnih ploča (kelvar-keramika). Plan je predviđao da se posebna pažnja posveti masi dodatnog oklopa jer dodatna masa nije smela da ugrozi amfibijska svojstva ovog vozila.
Od dodatne opreme bilo je predviđeno i ugradnja savremenih radio-sredstava sa kriptozaštitom, a postojeće IC sprave za vožnju i osmatranje trebale su biti zamenjene savremenijim. Planirana je bila i ugradnja savremene elektronske i navigacione opreme dnevno-noćna kamera, digitalni kompas, laserski daljinomer, GPS, kao i posedovanje odgovarajućeg softverskog sistema kojim upravlja komadir.
Od naoružanja bilo je planirano da na osnovnu verziju “Vuk 05″ bude ugrađen automatski bacač granata domaće proizvodnje M93, kao i mitraljez M-84 kalibra 7,62 mm sa drvenim kundakom i optičkim nišanom. Inače ova verzija naoružanja preuzeta je sa tad drugog aktuelnog projekta univerzalnog inženjerskog vozila “Munja”. Borbeni komplet činilo bi tri municijska doboša sa po 29 metaka za ABG M39 i 750 metaka za mitraljez M-84. Plan modernizacije predviđao je i smeštaj većih kapacieteta municije.
Za “Vuk” M05 predviđeno je bilo i posedovanje kompleta specijalne izviđačko diverzantske opreme, mobilni komplet za maskiranje zajedno sa trobojnim premazom pružao je maskirnu zaštitu na nivou najsavremenijih rešenja.
Inače na zadnjoj spoljašnjoj, donjoj strani vozila predviđala se i ugradnja preklopne desantne papuče sa držačima za prevoz članova posade u određenim uslovima.
Plan modernizacije vozila BRDM-2 i njegovu konverziju u specijalno-izviđačko vozilo predviđao je da se ovom vozilu udahne nov život. Međutim u samoj vojsci i ministarstvu odbrane kako se pokazalo kasnije nije bilo ni volje ni želje da se ovaj projekat realizuje do kraja, pa je i on napušten.
Drugi pokušaj modernizacije i da se oklopnom vozilu BRDM-2 udahne nov život bio je od strane državne kompanije za izvoz naoružanja YUGOIPORT SDPR koja je pre 13 godina počela intenzivno da se bavi i proizvodnjom i modernizacijom naoružanja namenjenog inostranim kupcima.
Tako je na Međunarodnom sajmu vojne opreme i naoružanja “Partner 2009” prikazana i modernizacija izviđačkog vozila BRDM-2 pod imenom “Kurjak”, koji je pretvoren u lako borbeno vozilo. Plan modernizacije predivđao je isto kao i projekat VTI “Vuk” smeštaj osam članova posade. Vozilo je prema nameni trebalo da bude namenjeno za borbeno izviđanje. U tu svrhu na vozilo je bila ugrađena panoramska optoelektronska multisenzorska stanica (PSOMOS), projektovana za korištenje na izviđačkim vozilima. Osnovna namena ove stanice je izviđanje bojišta i osmatranje tokom dana i noći i u lošim vremenskim uslovima dometa do 20 kilometara.
Interesantno je i da je ova modifikacija isto kao i VTI predviđala zamenu benzinskog novim dizel motorom američke proizvodnje AMG jačine 128 kW. Naoružanje je u odnosu na vojni projekat bilo nekoliko drugačije. Predviđala se ugradnja protivavionskog topa M-55 kalibra 20mm. Osim ovog topa opciono za različite kupca ponuđena je otovorena kupola sa ugradnjom automatskog bacača granata kalibra 30 mm, zatim ugradnja protivavionskog mitraljeza sa tenka M-84 NSVT kalibra 12,7mm. Takođe predviđeno je i ugradnja moderne komunikacione opreme sa kriptozaštiom, a na bokovima postavljanje rasklopive metalne ograde u slučaju korištenja za suzbijanje nereda i postavljanja blokada na putevima. Na SDPR verziji nije bilo predviđeno uklanjanje bočnih točkova.
Ova verzija vozila nuđena je stranim delegacijama iz siromašnih zemalja kao mogućnost modernizacije flote vozila BRDM koju su posedovale afričke zemlje koje zbog skromnih novčanih sredstava nisu bile u mogućnosti da nabave sofisticirana izviđačka vozila koja su se tad i sad nude na tržištu.
Projekat je posle par godina ugašen, a ova verzija više nikad nije bila izložena na sajmu naoružanja. Upravo s propašću ovog projekta ugašene su bile sve opcije modernizacije izviđačkog vozila BRDM-2.
Ruska verzija modifikacije BRDM-2M u Srbiji
Priča o BRDM-2 vozilima ostala je nekako u senci sve do decembra 2016. godine, kad je tadašnji ministar odbrane Zoran Đorđević posle posete Rusiji najavio u sklopu strateško zaokreta i nabavke polovnih ruskih lovaca MiG-29 da će Srbija od Rusije kao donaciju dobiti 30 tenkova T-72 i 30 oklopnih vozila BRDM-2M. Od tad pa do poslednje nedelje jula s vremena na vreme na društvenim mrežama i u medijima povremeno su se pojavljivali natpisi da se ova vozila uskoro očekuju. Svake godine ta priča je bila neizvesna dok vojni komentnator lista politika Miroslav Lazanski nije gostujući na jednoj televiziji rekao da Rumunija sprečava transport tekova i oklopnih vozila Dunavom i da su vozila blokirana. Vest je odjeknula kao bomba i o tome se punih 14 dana dikustovalo. Nagađalo se da li će vozila stići li ne, kao i to da su Rumuni ta vozila zadržali. Naravno vest je bila netačna, ali je spin odradio posao jer je to bio uvod u dolazak prve serije od 10 modernizovanih BRDM-2M 22. jula kad je na Batajnicu sleteo ruski An-124 koji je dovezao 10 oklopnih vozila sa pratećeom dodatnom opremom i rezervnim delovima. Vest je stidljivo preneo ruski sajt Sputnjik, a kasnije se vest proširila. Vojska je naravno mudro ćutila sedam dana dok nisu vozila u najvećoj tajnosti noću i pod ceradama prebačena u Niš. Tamo su vozila ponovo kompletirana i sve je bilo spremno za javnu promociju pred predsednikom Srbije.
Šta je zapravo BRDM-2MS
Modifikacija i unapređenje izviđačkog vozila BRDM-2 razvijena kompaniji Arzmas ali se sklapanje vrši u 61. fabrici za opravku oklopnih vozila „Strelni” kod Sankt Peterburga. Ovu vrstu vozila Rusija više nema u opretivnoj upotrebi iz koje su povučeni pre sedam godina, ali se nude za izvoz ili kao donacija državama koje imaju odlične političke i vojne odnose sa Moskvom.
Prema postojećem opisu vozilo BRDM-2M namenjeni su za izviđanje u svim uslovima na kopnu i prilikom prelaska reka
Prema opisu BRDM-2M je modernizovanu verzija lakog izviđačkog oklopnog vozila BRDM-2. U odnosu na staru verziju BRDM na samoj konstrukciji vozila izvršene su određene promene. Sa oklopnog vozila familije BTR -80 uzeto je oslanjanje. Takođe benzinski motor GAZ-41 zamenjen je dizel motorom GAZ-562 od 175KS, a opciono korisnicima se nudi i dizel motor Štajer D 245-9 od 136 KS.
Vozilo je prema opisu proizvođača potpuno automatizovano i opremljeno kvalitetnom komunikacionom opremom ruske proizvodnje sa kriptozaštiom. Opremu čine radio stanice R-163 Arbalet“ i R-173 „Abzac“. Takođe vozilo ima ugrađen i GPS.
Takođe promene su izvršene i na samo telu vozila. Tako vrata za ulazak i izlazak posade su povećana i nalaze se na desnoj strani. Uklonjeni su bočni točkovi, a na gornjem telu vozila montirani su bacači dimnih kutija.
Kupola je žirostabilisana i omogućava za razliku od starijih verzija gađanje teškim mitraljezom KPVT iz pokreta. Osnovno naoružanje modernizovane verzije BRDM-2M ostao je teški mitraljez KPVT kalibra 14,5 mm koji je stabilisan i integrisan u sastav kupole BPU-1. Elevacija topa je povećana na +60. Spregnuti mitraljez kalibra 7,62 mm je ostao nepromenjen osim što je i upravljanje s njim automatizovano.
BRDM-2M ima ugrađen sistem za upravljanje vatrom. Osnovu njega čini stabilizacija naoružanja i nišanskih sprava prilikom gađanja i automatsko praćenje ose naoružanja sa osom nišanske sprave. Mogućnost blokiranja elektro-prekidača kada se naoružanje nalazi u položaju nebezbednom za otvaranje vatre.
Nišanske sprave na BRDM-2M je trokanalna i njome upravlja komandir. Ona omogućava detekciju cilja na daljini od 5 kilometara danju i 3,5 km noću, a raspoznavanje cilja po danju do 2,7 km i noću do 1,5 km. Sprava nišandžije spregnuta je sa mitraljezima KPVZ kalibra 14,5 i PKT kalibra 7,62 mm
Modernizovana verzija BRDM-2M dobila je dodatnu balističku zaštitu, koja se sastoji od 20 ploča debljine 6 mm što omogućava zaštitu vozila od klaibra 7,62 mm i 12,7 mm sa svih strana. Prednja strana vozila takođe ima montirane balističke ploče i omogućava zaštitu posade od kalibra 14,5 mm na udaljenosti 300 metara od vozila.
Unutrašnjost BRDM-2 (Foto. jutjub)
Tehnički podaci za modernizovani BRDM-2M
Broj članova posade 5 komandir, vozač, nišandžija i dva izviđača
Borbena masa 6.000 kg
Dimenzije vozila: dužina/širina/ visina 6,20m/2,43/2,58m
Motor sa turbo kompresorom 150KS
Maksimalna brzina na asfaltu 96-100 km/h
Maksimalna brzina po zemljanom putu 40-50 km/h
Brzina plovljenja 5km/h
Radijus kretanja 1.500 km
Zapremina rezervoara 320 l
Mogućnost savladavanja prepreka
Vertikalni nagib 30 stepeni
Bočni nagib 25 stepeni
Ugao prilaza
Sa prednje strane 43 stepena
Sa zadnje strane 33 stepena
Zaključak
Prilikom službene promocije rečeno je da će ova vozila u naoružanju srpske vojske nositi naziv BRDM-2MS ( ono S je zapravo skraćenica od Srbija). Sva vozila će biti stacionirana u Nišu i biće sastavni deo novoformiranog izviđačkog bataljona podčinjenog direktno komandantu kopnene vojske.
Naravno priča ne bi bila priča da promocija nije donela opet halabuku u regionu od strane nekih medija i analitičara. Posebnu pažnju promociji dali su mediji u Prištini koji su to shvatili kao direktnu pretnju i spremanje napada VS na Kosovo. S druge strane nisu ni bosanski mediji zaostajali u halabuci oko ovih vozila tvrdeći da će ona kad stignu biti angažovana u nekom od serije „napada“ Srbije na BiH. Naravno i ovo je dokazano da je u pitanju medijski spin i nagađanje i bespotrebno dizanje tenzija.
S druge strane i u Srbiji je buknula polemika oko svrsishodnosti dobijanja ovih vozila. Komentari su se kretali od ironičnih da se radi o vozilima iz 1960 –tih i 1970-tih godina prošlog veka iako je istina da su sva vozila koja su remontovana iz sredine 1980 tih godina. Takođe bilo je i stručnih komentara o tome zašto su uklonjeni dodatni točkovi na vozilu i da će time savladavanje uspona biti otežano, kao i da je postavljanjem dodatnog oklopa povećana težina vozila i time otežana njegova plovnost na rekama. Kritike su se i odnosile na koji način će ova vozila biti upotrebljena i gde. Opet i ovde paniku je digao ministar odbrane takozvane države Kosovo Burim Ramandani koji je optužio da se Srbija pretvara u “Malu Rusiju”.
Bilo kako bilo, činjenica je jedna da je dolazak prve ture od 10 vozila medijski veoma odjeknulo. Pokazano je posle silnih nagađanja da jeste donacija i da je isporuka pomerena s mrtve tačke. Preostale isporuke trebalo bi da budu realizovane do decembra 2019. godine. Vojska Srbije jeste dobila modernizovana vozila i korisna, ali se postavlja pitanje šta će biti sa onim BRDM-2 koji su u našem naoružanju hoćemo li i njih modernizovati i unificirati sa doniranim ruskim oklopnjacima ili će sve ostati poslovično mrtvo slovo na papiru ili je možda sve ovo privrmeno rešenje do nabavke novog tipa izviđačkog oklopnog autombila?! U svakom slučaju nezahvalno je bilo šta sad prognozirati i u kom smeru će ići priča! Vreme će pokazati da li je ova donacija ispunila sva očekivanja pre svega oficira, podoficira i vojnika, pa onda i običnog sveta koji ovih dana prati sva dešavanja u vezi ovih oklopnih vozila.
Kako je SAA likvidirala džihadiste kod Palmire, saznajte OVDE.
Izvor: vojnopolitickaosmatracnica.wordpress. com
