„Rusija je za nas u kratkoročnoj perspektivi i dalje najveći izazov u oblasti bezbednosti“, rekao je Esper na konferenciji u Vašingtonu. On je, takođe, optužio Moskvu da želi da „jednostrano prekraja granice“.
„Ruske hibridne i sajber vojne metode su stalna pretnja našim evropskim partnerima, posebno bivšim sovjetskim republikama, koje su sada bliže povezane sa Zapadom“, istakao je Esper.
Istovremeno, on smatra da Kina predstavlja „još veći izazov u dugoročnoj perspektivi“. Esper je, ponavljajući odredbe američke vojne strategije koje je odobrio predsednik Donald Tramp, rekao da generalno potencijalni rivali Sjedinjenih Američkih Država, uključujući Rusiju i Kinu, nastavljaju naoružavanje svojih armija, što konkurenciju velikih sila podiže na novi nivo.
Početkom godine, američki predsednik Donald Tramp predstavio je ažuriranu strategiju za razvoj protivraketne odbrane i postavio prioritete aktuelne administracije s obzirom na nove izazove i pretnje, uključujući Rusiju. U dokumentu se naglašava da američka protivraketna odbrana mora da se suprotstavi hipersoničnim i krstarećim raketama koje razvijaju Rusija i Kina.
Predsednik Rusije Vladimir Putin u septembru je na Istočnom ekonomskom forumu izjavio da će razmeštanje američkih raketa u Japanu i Južnoj Koreji stvoriti pretnju za ruske baze na Dalekom istoku.
Pri tome su se Sjedinjene Američke Države prve povukle iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa i odmah počele da testiraju konvencionalnu krstareću raketu kopnenog baziranja, koja je ranije bila zabranjena ovim sporazumom. Pod pretnjom je i produženje Sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja. Sporazum o smanjenju strateškog naoružanja potpisan je 2010. godine i ostaje jedini aktuelni sporazum između Rusije i SAD o ograničavanju oružja. Sporazum će biti na snazi do februara 2021. godine, a američka administracija zasad nije objavila da li Vašington namerava da ga produži.
Koji je novi cilj NATO, saznajte OVDE.
Izvor: vostok. rs
