Brnabić je rekla da za nju ta odluka ne predstavlja iznenađenje, jer je, kaže, očekivana s obzirom da oni koji su je doneli znaju da ne uživaju naročitu podšku građana.

"Lično mi se uvek i činilo da je to jedini njihov mogući izlaz iz toga da posle ne moraju da objašnjavaju zašto nisu prešli cenzus ili zašto nisu dobili značajniju, dvocifrenu podršku", rekla je Brnabić.

Na pitanje šta je Vlada Srbije još mogla da uradi po pitanju izbornih uslova kako bi odluka o bojkotu bila drugačija, Brnabić je mišljenja da vlada više ništa nije mogla da učini, jer, prema njenoj oceni, odluka i nema veze sa izbornim uslovima, slobodom medija ili "vremenskom prognozom za taj dan".

"Nema veze ni sa čim drugim, osim da deo opozicije zna da podršku nema i da im je to jedini izlaz", rekla je ona.

Brnabić je navela da je vlada, odmah posle izbora 2016. godine, potpisala sa ODIHR-om trogodišnji program koji se tiče unapređenja izbornih uslova i atmosfere u kojima se izbori sprovode.

"Mi od tada radimo sa njima. Prošle nedelje na sednici vlade smo doneli odluku da pravimo zajedničku radnu grupu koja će raditi sa njima na implementaciji preporuka pošto smo ušli u izbornu godinu. Poslali smo im na komentare Zakon o centralnom registru stanovništva. RIK radi sa ODIHR-om od 2017.godine na različitim obukama, i sve se to nastavlja", ističe Brnabić.

Podsetila je i na Vučićevu izjavu da je došlo do velikih promena na osnovu preporuka organizacija CRTA i CeSID, a takođe je ukazala i da je u skupštini obustavljeno donošenje zakona po hitnom postupku, kao i da rasprave više nisu objedinjene.

"Vreme za raspravu o budžetu će biti duplirano i budžet će biti jedina tema na dnevnom redu", podvukla je Brnabić.

Kaže da su najveće promene napravljene u biračkom spisku koji je danas transparentan, navodeći da svi građani tokom cele godine mogu da provere da li su na spisku, da li je adresa adekvatna.

Brnabić kaže da birački spisak nikada nije bio transparentan i atuomatski ažuriran kao što je danas, i da je sve to moglo i ranije da se uradi - ali nije.

"Ukoliko je jedini zahtev da predsednik Aleksandar Vučić ne učestvuje na tim izborima, što verovatno i jeste jedini zahtev, mislim da on nije demokratski. Nisu to tražili dok je Boris Tadić učestovao na izborima. Sve to pokazuje kako oni shvataju demokratiju", rekla je Brnabić.

Komentarišući izjavu predsednika DS Zorana Lutovac da će "oni koji izađu na fingirane izbore odgovarati", Brnabić je kazala da je to još jedan pokazatelj njihove demokratičnosti i kako deo opozicije shvata demokratiju.

"Da to dođe od predsednika DS - da neko u političkom životu ne može za sebe da odlučuje da li će izaći na izbore ili neće, da li će biti u skupštini ili neće, stvarno mislim da je vreme da pokrenu inicijativu da promene ime u 'nedemokratska', s obzirom koliko prete onima koji žele ili razmišljaju da izađu na izbore", poručila je Brnabić.

Kako je rekla, to je sve osim demokratije.

Kada je reč o međunarodnim faktorima i njihovoj poruci da ne podržavaju bojkot izbora u Srbiji, Brnabić kaže da u Srbiji ne postoji vanredna situacija i da je naša zemlja politički stabilna.

"Ništa od toga se ne dovodi u pitanje. Ne postoji ni po rečima ni po mišljenju većine međunarodnih faktora bilo kakav razlog da se izbori bojkotuju. To jeste legitimna politička opcija za deo opozicije koji zna da neće dobro proći na njima. Naše je da branimo demokratiju u Srbiji", rekla je premijerka.

Što se tiče stanja u medijima, situacija je, kaže, bolja nego 2011.godine kada je i Savet za borbu protiv korupcije naveo da je Dragan Đilas "zarobio" medije.

Brnabić se osvrnula i pojedinačno na stranke koje bojkotuju izbore, rekavši da su sve tri u dosta specifičnoj situaciji koja pokazuje njihov demokratski potencijal ili kako oni shvataju demokratiju.

Podsetila je da ni Narodna stranka, ni Stranka slobode i pravde nisu izašle na prethodne izbore 2016.godine, a da danas imaju poslanike, i to Narodne stranka tri poslanika koji su došli sa različitih lista - Miroslav Aleksić (SDS-LDP-LSV), Dijana Vukomanović (SPS) i Sanda Rašković Ivić (DS S), dok S SP ima Mariniku Tepić koja je bila na listi SDS-LDP-LSV, a onda prešla u Pokret slobodnih građana, pa u Novu stranku, a zatim u Đilasov ŠP.

"To je veliki pokazatelj 'demokratskog potencijala'. Potpredsednici Narodne stranke Aleksić i Rašković Ivić nisu danas ni u istom poslaničkom klubu. Dakle, sve može i ništa ne mora da znači", rekla je Brnabić.

Ona je dodala da su i Narodna stranka i ŠP "kupili" podršku od 10.000, navodeći da je Jeremić "kupio" Narodni pokret Srbije, a Djilasova stranka je, kaže, bila Zelena ekološka partija.

Dveri su, podseća Brnabić, ušli u skupštinu sa DSS i to nakon velikih pritisaka na RIK, a danas taj pokret, ukazuje, nemaju više ni poslanički klub.

"Kada sve to stavimo na jedno mesto, logično je da odluka o bojkotu nije iznenađenje da izađu iz situacije u kojoj imaju strah od rezultata", rekla je ona.

Smatra da će te stranke iskoristiti bojkot da posle kažu kako izbori nemaju legitimitet, da oni imaju veliku podršku, ali da to sve nije moguće videti zbog izbornih uslova.

Te uslove su, kaže Brnabić, pravili, pre svih, Đilas i Jeremić kada su bili u DS i odlučivali i o slobodi medija.

Potez Poljske na obeležavanju II svetskog rata je razbesneo mnoge, a evo šta stoji iza svega! Više o tome OVDE.

Izvor: Tanjug