Na pitanje kako gleda na ponudu predsednika Crne Gore Mila Đukanovića za svojevrsnu platformu za rešavanje crkvenog pitanja, što bi bilo formiranje pravoslavne crkve Crne Gore, DŽomić kaže da se ne slaže sa konstatacijom da je u pitanju platforma.
“Platforma po svemu različita od jedne javno saopštene ideje ili stava. Sasvim logično, nije u pitanju ni svojevrsna platforma. Po mom mišljenju i doživljaju, predsednik Đukanović je izneo lični i partijski stav, a to je daleko od platforme. Taj stav ni u programu DPS-a, ako se dobro sećam, nije obrazlagan, niti je saopšteno kako se to ima izvesti. Dakle, taj stav nije nov i više puta je do sada plasiran u javnost”, dodaje on.
Odgovorno tvrdi da nikada nije razgovarano na tu temu u crkvi, niti je takav dijalog otvaran od predstavnika državne vlasti.
“Svako ima pravo na svoj stav o nekom pitanju, pa i predsednik Đukanović. Sigurno je da njegova javna funkcija takvom stavu daje dodatnu težinu i zato izaziva pažnju šire javnosti. Pre svega, moram da istaknem da činjenice, svima poznate, jasno govore da kanonskoj pravoslavnoj crkvi u Crnoj Gori pripada apsolutna većina pravoslavnih vernika i to je neupitno. Broj građana koji pripadaju organizaciji koja sebe, bez ikakvog kanonskog pokrića i uporišta, naziva CPC je neuporediv u tom pogledu. Treba imati u vidu da Crna Gora nije jedina država u kojoj postoje kanonska pravoslavna crkva i druge organizacije koje same sebe smatraju za crkvu. Ideja ujedinjavanja ili objedinjavanja, kako je nazvana, i to sa najvažnije političke i državne adrese, nigde u pravoslavnom svetu nije realizovana. Postojali su slučajevi izmirenja kada su u pitanju raskoli u kanonskoj crkvi i kada u odvojenom delu postoji nekadašnja kanonska jerarhija. U Crnoj Gori to nije slučaj i zato ta ideja nije ostvariva na način koji je saopšten”, tvrdi DŽomić.
Prema njegovim rečima, crkva nije biro za priznavanje nacija nigde, pa ni u Crnoj Gori.
“Danas se nacija vezuje za pravo pojedinca da se u nacionalnom smislu izjasni po svojoj slobodnoj volji i da taj iskaz menja bez obzira da li se to nama sviđa ili ne. Mi poštujemo svačiju slobodu, pa i slobodu i pravo čoveka da veruje ili ne vjeruje u Boga. Prije bi se reklo drugo: da jedan dio državne organizacije uporno ne želi da prizna realnost da u Crnoj Gori postoji Mitropolija crnogorsko-primorska i ostale eparhije SPC.
A da apsurd bude veći, 95 odsto sveštenih lica i 99 odsto vernika naše crkve su crnogorski državljani. Među njima ima i onih koji se izjašnjavaju kao Srbi i kao Crnogorci. Nikome od njih, a reč je o sveštenicima i vernicima, nije tesno u crkvi. Vidim da to ovih dana smeta mom prijatelju advokatu Nikoli Martinoviću koga, barem da ja znam, a mislim da znam, niko nikada u crkvi nije pitao zašto dolazi na službe kao Crnogorac. Pravo pitanje je, dakle, da li država priznaje svoje građane i samu sebe”, dodaje DŽomić.
Na pitanje pod kojim okolnostima bi bilo moguće ujedinjenje dve crkve, DŽomić kaže da je čuo ranije od jednog zagovornika te ideje da to pitanje treba urediti na isti način na koji je rešeno pitanje CANU i DANU.
“To je diletantski stav koji nema nijednu dodirnu tačku sa kanonskim pravom i predanjem crkve. Razgovarati o ovome ne bi bio problem da su stvarno u pitanju dve crkve. To što neka verska organizacija, koja stiče pravni subjektivitet kod države, sebe naziva crkvom ne znači da je pravoslavna crkva. Ko danas može, u ime nekog “objedinjavanja”, da prizna episkopski čin g. Dedeiću koji nikada nije bio episkop nego sveštenik kao i ja, a uz to je u crkveno-sudskom postupku lišen svešteničkog čina i isključen je iz crkve odlukom patrijarha g. Vartolomeja? Ostali u toj organizaciji nemaju kanonsko rukupoloženje za sveštenike. Dakle, takvo političko ujedinjavanje nije moguće u Crnoj Gori ne zbog toga što se to ne sviđa nekom patrijarhu, mitropolitu ili svešteniku nego najpre zato što nema kanonskog osnova za to”, pojasnio je on.
Pročitajte OVDE šta je Milorad Dodik poručio hrvatskoj predsednici.
Izvor: Pobjeda
