U pitanju su jedni američki avioni koji su sposobni za napad razornim atomskim bombama, a svaka od ovih letelica košta preko dve milijarde dolara.

Jasna poruka Moskvi

Američki pukovnik Kurt Vent, koji je komandant tajne misije u Velikoj Britaniji, potvrdio je za ITV njuz da su ove letelice spremne da u svakom trenutku napadnu nuklearnim oružjem. Bombarderi B-2 su nevidljivi za radare i njihove misije su uglavnom daleko iza prvih neprijateljskih linija.

Jedna letelica može da ponese čak do 20 tona nuklearnog ili konvencionalnog naoružanja.

- Ovo je vrlo jasna i oštra poruka. Amerika i njeni saveznici mogu bilo kada i bilo gde da dopreme borbenu moć - kaže pukovnik Vent.
Britanski Ekspres prenosi da su američki piloti koji su na misiji u Velikoj Britaniji obučeni i sposobni da izvrše napad nuklearnim oružjem. Letelice raspoređene na Ostrvu imaju kodni naziv "smrt 1", "smrt 2" i "smrt 3". Sposobne su da s jednim punjenjem goriva u vazduhu prelete čak 10.000 milja (oko 16.000 kilometara). Odluka zvaničnika u Vašingtonu da se nuklearni bombarderi prebace na Ostrvo direktan je odgovor, piše Ekspres, "na sve agresivnije vojno prisustvo Rusije u regionu Arktika".

Ratne igre dve supersile lako bi mogle da izmaknu kontroli i dovedu do nuklearnog sukoba, a univerzitet Rutgers je nedavno objavio studiju o njegovim posledicama.

Nuklearna zima

U ovoj studiji se navodi da bi nuklearni rat između SAD i Rusije doveo do smrti više desetina miliona ljudi, nakon čega bi usledila nuklearna zima. Ona bi mogla da traje i do deset godina, Sunce bi bilo zaklonjeno prašinom i dimom, došlo bi do naglog pada temperature, a oni koji bi preživeli nuklearni rat preminuli bi od gladi.

Leteća tvrđava - Stelt bombarder B-2

Posada: 2 osobe
Dužina: 21 metar
Raspon krila: 52,4 m
Visina: 5,18 m
Težina (prazan): 71.700 kg
Težina (pun): 170.600 kg
Maks. brzina: 1.010 km/h
Dolet: 11.000 kilometara
Cena: 2,1 milijarda dolara

Let do Islanda

Američki nuklearni bombarderi prvi put su u istoriji posetili Island, ostrvo u Atlantskom okeanu nedaleko od Arktika. Avioni B-2, koji su smešteni u britanskoj bazi Ferford sleteli su u vojnu bazu Keflavik, koja je bila zatvorena 2006, ali je ponovo u upotrebi.

Na vrhuncu Hladnog rata na Islandu je bilo smešteno 5.000 američkih vojnika. SAD su od 2015. uložile 80 miliona dolara u obnovu baze Keflavik.
- Zasad nema planova o stalnom prisustvu američkih vojnika na Islandu - poručila je Pamela Roi, portparol američkih trupa u Evropi.

Pročitajte OVDE zašto „mračni princ“ CIA ne želi rat s Iranom?

Izvor: Kurir