Teroristi masovno beže na sever ka doskorašnjem sponzoru i zaštitniku Turskoj, samo da bi ih na granici dočekali vodeni topovi, suzavac, oklopna vozila i rafali od kojih ginu bar dva “pobunjenika”.
Besni, spaljuju slike predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana, skandirajući kako ih je izdao. Za to vreme, šefa turske države sladoledom je častio ruski predsednik Vladimir Putin na vazduhoplovnom sajmu MAKS-2019 u Podmoskovlju dok su pričali o mogućoj kupovini najmodernijih ruskih lovaca Su-57.
Osim toga, oko 40 boraca i dvojica vođa frakcija stradala su u američkom vazdušnom napadu na njihov štab u subotu na istoku pokrajine. Analitičari i poznavaoci prilika na terenu spekulišu da je upravo Turska dojavila vreme i mesto skupa Amerikancima, dok su im Rusija i Sirija privremeno prepustile vazdušni prostor.
Ovo je, kako tvrde strani mediji, delom rezultat ruske vojne podrške Damasku sa centrom operacija u bazi Hmejmim, ali teško da bi išta bilo moguće bez diplomatske ofanzive koja je razbila antisirijsku koaliciju i sprečila njihovu invaziju, istovremeno jačajući savez Sirije, Iraka, Irana i Hezbolaha.
To je 2015. godine delovalo nemoguće kada je turski lovac F-16 oborio ruskog frontovskog bombardera Su-24 na granici Sirije i Turske. Već sledeće godine u septembru više od 100 sirijskih vojnika je stradalo u nekoliko sati vazdušnih udara koalicije predvođene Amerikom u provinciji Deir Ezor, čime su SAD otklonile svaku sumnju da su spremne da upotrebe vojnu silu, kojoj ograničena ruska ekspedicija nije ni za prineti.
Dok je u borbama oslobođena većina te provincije kao i grad Alep na severozapadu zemlje, diplomatskim naporima se stvara nova geopolitička slika regiona.
Rusija 2017. sklapa dogovore o isporuci protivvazdušnog sistema S-400 sa Turskom i Saudijskom Arabijom koja u tom trenutku takođe finansira džihadiste, i to ISIL, a interesovanje za kupovinu pokazuje i Katar.
Mirovni proces u Astani koji vode Iran, Rusija i Turska, sa fokusom na Idlib, odvija se bez učešća SAD.
Nema sumnje da Moskva, tvrde neki mediji, kao adute koristi dogovor o prodaji naoružanja i ograničenja na uvoz turskog voća i povrća, kao odgovor na obaranje aviona.
Kremlj je, tvrde strani analitičari, zaradio dodatne “poene” jula 2016. kada je pravovremenom informacijom spasio Erdogana od puča. Do sada je održano 13 rundi pregovora u ovom formatu, a prvu nagradu Turska je dobila leta 2017. olakšanjem sankcija. Sledeće godine je sklopljen dogovor o tampon-zoni širine 20 kilometara oko teritorije Idliba pod kontrolom terorista sa patrolama ruske i turske armije.
Ankara je pod “štapom” straha od velike rusko-sirijsko-iranske operacije praćene invazijom izbeglica i džihadista na granicu, i “šargarepom” u vidu S-400, uz normalizaciju trgovine sa bitnim partnerom, manje-više držala svoje "pse rata" na kratkom lancu.
Dodatno ograničena nesuglasicama sa SAD po pitanju Kurda i isporuke borbenih aviona pete generacije F-35, željom da zadrži relativno dobre odnose sa Teheranom i netrpeljivošću prema Saudijcima i Izraelcima, izmiče joj neootomanski san u regionu, dok je Sirija “gomilala” teroriste u sve skučeniji Idlib, puštajući ih da se povuku iz oslobođenih gradova.
U brutalnom ratu raznih bandi, ogranaka Al Kaide i Islamske države, bivaju istrebljene slabije frakcije, zajedno sa širom porodicom njihovih pripadnika, dok jače takođe gube na snazi međusobnim ubijanjem oko teritorije i resursa.
Dok su se menjali periodi borbi, primirja i pregovora Sirija je obnavljala saradnju u regionu, pre svega otvaranjem graničnog prelaza sa Irakom i jačanjem vojne saradnje između zemalja. Kada je s proleća krenula konačna ofanziva na Idlib nisu imali otvoren nijedan drugi front, sa izuzetkom povremene, nedovoljno uspešne agresije Izraela.
Susedni Jordan je vratio diplomatu u ambasadu u Damasku. Čule su se i glasine kako bi Saudijska Arabije mogla isto da učini, nakon što je, još krajem 2018. obustavila podršku džihadistima.
Pročitajte OVDE kako je Španac šokirao svet informacijom o Rusiji.
Izvor: Al džazira
