Kada je Zelimhan Hangošvili tražio politički azil u Nemačkoj 2016. godine, bežao je od više pokušaja ubistava i pokušao da se distancira od svog pređašnjeg života - pre deset godina je bio komandant čete koja se borila protiv ruskih trupa u Drugom čečenskom ratu.

S porodicom se smestio u Berlinu gde je redovno petkom prisustvovao molitvama u lokalnoj džamiji. Kada je 23. avgusta posle izlaska iz džamije išao stazom kroz drveće, prišao mu je čovek na biciklu i ispalio mu dva metka u glavu, ubivši ga na licu mesta.

Hangošvili je poslednja žrtava u nizu misterioznih ubistava tokom više godina čije su mete bili čečenski izgnanici i Rusi koji su se sukobili s Kremljem ili ruskim bezbednosnim službama.

Nemačka policija uhapsila je ruskog državljanina i nemački mediji su citirali neimenovane zvanične izvore koji su rekli da istražitelji ispituju da li je ubistvo zapravo bio politički atentat.

Hangošvilijevi poznanici su rekli da nema sumnje da je reč o planiranom ubistvu, pošto je bio vojni komandant u Čečeniji početkom 2000-ih godina. Neki su čak kritikovali nemačku vladu što mu nije odobrila zahtev za azil.

"Činjenica da se borio u Drugom čečenskom ratu, kao komandant srednjeg nivoa, bila je dovoljna, mislim, da bude proganjan", rekao je Hangošvilijev poznanik Saihan Muzajev.

"Uvek je govorio (da mu je život u opasnosti)", rekao je Ekehard Mas, direktor nemačke humanitarne organizacije Nemačko-čečensko društvo.

"Meni je jasno da tragovi vode ka Moskvi. Uvek je bio na oprezu", rekla je Tamta Mikeladze, gruzijska advokatica za ljudska prava koja je pomagala Hangošviliju dok je živeo u Gruziji i dodala da je stalno brinuo da ruske bezbednosne službe neprestano pokušavaju da ga nađu.

"NJegovo ubistvo u Berlinu izazvalo je zabrinutost i duboku tugu" u njegovoj zajednici u Gruziji, rekla je ona.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odbacio je tvrdnju da je ruska vlada umešana.

"To, naravno, nema nikave veze s ruskom vladom, sa zvaničnim agencijama", preneo je izjavu Peskova.

Basajev i Mashadov

Hangošvili potiče iz Pankijske klisure, povremeno problematičnog regiona u Gruziji u kojem živi etnička čečenska zajednica poznata kao Kisti. Mnoge čečenske izbeglice iz Rusije godinama su se tamo naseljavale.

Kada su ruske oružane snage 1999. napale Čečeniju - region koji je imao poluatonomiju od kraja Prvog čečenskog rata 1996. godine - Hangošvili se pridružio brojnim Čečenima u toj borbi. Prijatelji i poznanici kažu da je komandovao četom s nekoliko desetina boraca.

Borio se uz čuvenog komandanta Šamila Basajeva, kao i Aslana Mashadova, koji je kratko bio predsednik Čečenije.

Basajev je 2006. ubijen u eksploziji u Ingušetiji, koja se graniči s Čečenijom. Mashadov je ubijen 2005. u Čečeniji tokom upada agenata ruske Federalne službe bezbednosti (FSB).

Kada je Moskva 2005. pojačala ofanzivu, Hangošvili je pobegao iz Rusije u Gruziju, gde je dobio gruzijski pasoš na kojem je korišćeno prezime njegove majke kako bi delomično prikrio identitet, rekli su Mas i Mikeladze.

Hangošvili je uživao ugled i autoritet u pankiskoj zajednici, koja obično broji oko 7.000 ljudi, ali se uvećala tokom borbi u Čečeniji.

NJegov stariji brat Zurab u intervjuu 26. avgusta za organizaciju navedenu kao čečenska humanitarna grupa, rekao je da je Hangošvili preživeo pokušaj otmice 2008. godine. Tada je, rekao je, grupa ljudi u Panksijskoj klisuri smislila plan da ga kidnapuje i odvede u Rusiju.

Hangošvili je 2015. preživeo pokušaj ubistva usred bela dana u centru Tbilisija, kada je sa četiri hica pogođen u ruku i rame.

Zbog toga su on i njegova porodica tražili zaštitu od gruzijskih vlasti, ali im je zahtev odbijen, rekla je advokatica Mikeladze. Štaviše, rekla je ona, tužioci su uradili malo toga da u potpunosti istraže pokušaj ubistva.

Zbog toga je na kraju odlučio da pobegne iz Gruzije i, pošto je prošao kroz Ukrajinu i Poljsku, da traži azil u Nemačkoj, rekla je ona.

"Verujem da su to isti oni ljudi koji su pokušali da ga ubiju u Gruziji", rekao je Zurab. "Možda su drugi ljudi pucali, ali su organizatori isti: ruska FSB".

Kao i Zurab, mnogi Čečeni, ruski disidenti i drugi posmatrači brzo su uprli prstom u Moskvu zbog ubistva.

Poređenja sa Skripaljem

Nemački mediji su takođe spekulisali da je Hanogošvili možda bio meta ruskih bezbednosnih agenata i povukli paralale s trovanjem dvostrukog agenta KGB-a Sergeja Skripalja, koji je navodno bio meta ruske vojne obaveštajne službe 2018. u Engleskoj.

Ruski predsednik Vladimir Putin je 2006. potpisao zakon kojim su legalizovana ubistava ljudi koji žive izvan Rusije i za koje se smatra da predstavljaju terorističku pretnju - u suštini ubistva koje je odobrila država.

Internet sajt povezan s čečenskim separatističkim pokretom objavio je 2008. godine, kako je naveo, "listu (Čečena) za odstrel" koju su sastavile ruske bezbednosne službe. Lista nikada nije definitivno potvrđena.

Mikeladze je rekla da je Hangošvili bio uvažavan u pankijskoj zajednici i da je bio u dobrom odnosu sa službama gruzijske vlade. On je 2008. bio na čelu jedinice koja je trebalo da učestvuje u misiji u separatističkom gruzijskom regionu Južna Osetija za podršku gruzijskoj vojsci koja se borila protiv ruskih snaga.

Ruske snage su ipak brzo savladale gruzijske trupe i borbe između dve države praktično su bile gotove posle pet dana, završivši ruskom okupacijom Južne Osetije i kasnije ruskim priznanjem nezavisnosti tog regiona i Abhazije, još jednog separatističkog regiona u Gruziji. Hangošvilijeva jedinica nikada nije angažovana.

Mas je rekao da je Hangošvili strahovao da će biti napadnut još pre nego što je iz Čečenije otišao u Gruziju. Prekinuta misija ulaska u Južnu Osetiju i borba na strani gruzijskih trupa su samo povećale taj strah.

"Naravno, ruska strana mu to nije zaboravila", rekao je Mas.

Nemački istražitelji objavili su 24. avgusta da su uhapsili 49-godišnjeg ruskog državljanina, kojeg su nemački mediji identifikovali kao Vadima S. Policijski ronioci su pronašli pištolj Glok 26 koji je on navodno bacio u obližnju reku, zajedno s biciklom koji je vozio.

Sređivanje računa?

Drugi Čečeni su, međutim, spomenuli mogućnost sređivanja računa, u vezi s nasilnim incidentom 2012. u Gruziji. U incidentu su vatru razmenili naoružana grupa, u kojoj su neki imali čečensko poreklo, i gruzijske bezbednosne snage, koje su naredile vazdušne udare i upotrebu helikoptera.

Tokom incidenta, naoružana grupa je uzela nekoliko talaca i Hangošvili je navodno sarađivao s gruzijskim bezbednosnim sagama da se oni oslobode.

Incident se završio borbom u kojoj je ubijeno oko deset ljudi.

Tu grupu je, rekao je Zurab u intervjuu 26. avgusta, naoružala i finansirala milicija pod kontrolom čečenskog lidera Ramzana Kadirova, koji je, prema aktivistima, ugušio pobunu i pacifikovao Čečeniju brutalnim kršenjima ljudskih prava.

Međutim, u izveštaju gruzijskog javnog pravobranioca iz 2012. ukazano je na umešanost čečenskih ekstremista - od kojih su neki došli u Gruziju iz Evrope - koji su tražili bezbedan prolaz u susedni ruski region Dagestan.

Izveštaj je takođe nagovestio tajni plan gruzijske vlade s ciljem da se naoružaju čečenski borci za povratak u Čečeniju i obnovu borbi protiv lokalnih i federalnih ruskih snaga.

U svakom slučaju, zapažena uloga Hangošvilija u incidentu ostala je u lošem sećanju rođaka ili saveznika ubijenih u borbama, i neki pripadnici čečenske dijaspore spekulišu da je ubistvo u Berlinu možda bilo sređivanje računa.

Mas, koji je bio blizak Hangošviliju i njegovoj prodici, negirao je da je to slučaj, s čim se slaže i Mikeladze.

"Nikada se o tome nije govorilo. Imao je ogroman ugled u Pankiskoj klisuri zato što je bio komandant u Drugom čečenskom ratu i zato što je bio veoma umeren i miroljubiv čovek”, rekao je Mas.

Druga ubistva

Hangošvili nije prvi Čečen koji je ubijen u egzilu pod sumnjivim okolnostima - gde se uglavnom sumnja na ruske agente.

Dve godine pre nego što je Putin zvanično odobrio ubistva u inostranstvu, Zelimhan Jandarbijev, koji je kratko bio predsednik Čečenije 90-ih, ubijen je 2004. u Kataru kada je bomba uništila njegov automobil. Katarske vlasti su optužile rusku vojnu obaveštajnu službu za umešanost i dva čoveka su poslata nazad u Rusiju pošto su osuđena na katarskom sudu.

Sulim Jamadajev, koji je komandovao čuvenom vojnom jedinicom Vostok i koji je smatran rivalom Kadirova, ubijen je 2009. u Dubaiju. On je bio jedan od tri člana istaknutog klana koji se borio protiv ruskih snaga u Prvom čečenskom ratu i kasnije prešao na stranu Rusa. Sva trojica su ubijena.

Takođe 2009. godine, Umar Israilov, bivši separatistički lider koji je kasnije postao telohranitelj Kadirova upucan je i ubijen ispred pijace u Beču. Israilov je javno kritikovao Kadirova zbog umešanosti u mučenja i kršenja ljudskih prava.

Pogledajte OVDE ko je Putinov takmac u džudou.

Izvor: Radio Slobodna Evropa