Mnoge porodice nestalih Srba na KiM već decenijama čekaju na istinu i pravdu, a tračak nade ili utehe dobili su u utorak kada su neke od njih u prostorijama udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na KiM posetili predsednik Aleksandar Vučić, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević i direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić i obećali pomoć u okviru svojih nadležnosti. Da je veoma teško doći do istine i pravde u vezi sa nestalim licima na Kosovu i Metohiji, pokazuju kako brojke međunarodnih organizacija tako i iskustva Komisije za nestala lica čiji je predsednik Veljko Odalović.
- Od 570 nealbanaca koji se i dalje vode kao nestali na Kosovu i Metohiju, ubedljiva većina su srpske nacionalnosti, a ostalo čine Romi, Turci... Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta na Kosovu i Metohiji, bilo je više od 5.800 nestalih lica i to, uglavnom, nakon 10. juna 1999. godine i povlačenja vojske SR Jugoslavije sa KiM posle NATO bombardovanja. Komisija je uspela do sada da reši više od 4.000 slučajeva. Mnoge od njih smo rešili administrativnim putem. Naša radna grupa uspela je da direktno pronađe 386 nestalih Srba na Kosovu i Metohiji - ističe Odalović za "Blic".
Kako kaže, najteže je doći do informacija jer Priština ne želi da sarađuje.
- Mi probleme nestalih ne rešavamo po nacionalnosti već po abecednom redu. Predali smo Prištini čak 2.000 dokumenata i izveštaja o potencijalnim lokacijama nestalih, ali sa druge strane nismo dobili ništa. Nama bi u prikupljanju informacija o ubijenima i nestalima mnogo značila arhiva OVK-a, ali, nažalost, i dalje nam je nedostupna. U mrtvačnici u Prištini nalazi se više od 350 tela ili delova tela čiji se identitet može utvrditi samo DNK analizom - naglašava Odalović.
Najviše ubijenih Srba pronađeno je u metohijskoj oblasti.
- Našli smo 26 leševa u jami kod sela Klina. Reč je o srpskim civilima koji su bili zarobljeni u ilegalnim zatvorima. Takođe, više od deset tela otkriveno je kod Mališeva, u blizini Prizrena, i u kontejneru kod Gnjilana a iz Radonjičkog jezera izvađeno je 40 srpskih leševa - podvlači Odalović.
Cilj komisije je i da razreši slučaj "Žuta kuća" za koji je nedavno procurila prepiska Unmika u kojoj jedan od svedoka trgovine organima na Kosovu i Metohiji do detalja ispričao kako je vozač kamiona prevozio zarobljene Srbe sa Kosova u Albaniju.
- Reč je o zarobljenicima koji su bili u ilegalnim zatvorima na Kosovu. A nakon odlaska naše vojske sa Kosova prebacivani su u Albaniju. I za to postoje izjave vozača tog kamiona. Nama je veoma bitna podrška međunarodne organizacije kako bismo imali pristup arhivama. Recimo, sa Seržom Bramercom imali smo konstruktivan dogovor - apostrofira Odalović.
Kako kaže, ne postoji spremnost Prištine da iskreno učestvuje u pronalaženju nestalih lica.
- Čim dobijemo zahteve Prištine da istražimo lokacije za koje se sumnja da su masovna grobnica, mi to i učinimo. Tako smo nedavno ispitali lokaciju kod Raške ili Medveđe jer ne želimo da Priština to politički zloupotrebljava. S druge strane, ranije je bilo mnogo lakše da otvorimo lokacije na Kosovu jer je Euleks imao veća ovlašćenja, dok sada svaka pretraga mora da se uradi po nalogu tužioca. A kada se ima u vidu da su na vlasti i neki pripadnici OVK-a, onda je jasno zbog čega nisu spremni da sarađuju. Svako nađeno telo je novi dokaz o zločinima OVK-a - kaže Odalović.
Porodice žrtava: Najteže je južno od Ibra
Da je Srbima u enklavama južno od Ibra potrebna pomoć države, najbolje zna Aleksandra Dakić Jovović, sestra ubijenog dečaka Pantelije Dakića (12) u Bistrici kod Goraždevca 2003. godine. Ona se udala za Tomislava, brata Ivana Jovovića koji je ubijen sa Pantelijom.
- Moji roditelji su ostali da žive u Goraždevcu. Majka radi u osnovnoj školi, dok otac dobija minimalac od "Trepče". Nikada ništa ne traže. Tako je nedavno država pomogla obnovu kuća nekolicini komšija, dok našu kuću niko nije ni pogledao. To je ono što boli - ističe Aleksandra.
Najavu da će država pomoći podržava Dragan Spasojević (46) čiji je otac Borivoje (63) ubijen u Kosovskoj Mitrovici u pogromu 17. marta 2004:
- Meni ne treba ništa više, osim moralne satisfakcije. Materijalna pomoć je potrebnija Srbima južno od Ibra.
Vučić: Spremni smo da pomognemo
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je prilikom posete Udruženju porodica kidnapovanih i ubijenih na KiM da je spreman da razgovara o tome kakve zakone bi trebalo doneti kako bi država pomogla ovim porodicama.
- Da ne bude skrivalica iza patriotizma, kad god razgovaramo o bilo kojem od tih pitanja, uvek je ključna stvar koliko novca treba da izdvoji država. Spremni smo da razgovaramo i pomognemo, mora da bude sve postavljeno na racionalnim osnovama, na ozbiljan način - rekao je Vučić.
Koji je to važan državni posao koštao građane 11.000 evra? Više o tome OVDE.
Izvor: Blic
