Ovaj zamišljeni rok za članstvo Srbije u EU ponovo se pomerio "u budućnost", ovoga puta za dve godine, porukom češkog premijera Andreja Babiša, na samitu Višegradske grupe u Pragu, da bi idealan scenario bio kada bi naša zemlja bila primljena krajem 2027.
"San" o 2025. nekoliko dana posle Babiša raspršila je i nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je posle susreta sa srpskom premijerkom Anom Brnabić u Berlinu, poručila da "nikakvih rokova za ulazak u EU nema".
Prethodno, u svojoj Strategiji proširenja, objavljenoj pre samo godinu i po, EK nas je u evropskom društvu videla već do 2025, pod uslovom da ispunimo sve zacrtane reforme.
Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić kaže, da je u ovom dokumentu 2025. postavljena kao "moguća, a ne sigurna godina".
Evropski savet, odnosno države članice EU, nisu usvojile ovu strategiju, tako da sada svaka zemlja može pojedinačno da projektuje svoje rokove. Izvesno je da tokom nadležnosti ovog sastava Evropske komisije, a to je narednih pet godina, neće biti proširenja.
Tome u prilog ide i čvrst stav francuskog predsednika Emanuela Makrona da neće biti prijema novih članica sve dok se Unija ne reformiše iznutra, kao i obaveza da je za prijem Srbije potrebno sklapanje pravno obavezujućeg sporazuma s Prištinom koja koči dijalog.
Krajnje naivno iz ove perspektive zvuče neka prva obećanja, o prijemu već 2004. godine! Sebe smo u EU videli i 2007, 2010, 2014, 2018. Ništa od toga se nije ostvarilo, baš kao što sada iz ruku klizi i 2025.
Inače, prva dva poglavlja Srbija je otvorila u decembru 2015. godine. Do sada smo otključali manje od polovine, odnosno otvorili smo 17 od 35 poglavlja. Kada bi se nastavilo ovim ritmom, samo za otvaranje preostalih poglavlja bilo bi nam potrebne još četiri godine, što znači do kraja 2023. Proces je, međutim, trenutno usporen. Ove godine otvoreno je samo jedno novo poglavlje, u junu.
Tu je još i zatvaranje svih poglavlja. Do sada smo ih privremeno zatvorili samo dva. Potrebno je da, posle toga, ugovor o pristupanju ratifikuje svih 27 zemalja članica. Ova procedura, u principu, zahteva dodatne dve godine, imajući u vidu da negde to radi parlament, dok je u nekim državama za to neophodan referendum. Zato je Babišev predlog trenutno mnogo bliže realnosti, nego datum iz Strategije EK.
Premijerka Brnabić je zbog toga zatražila da nam dozvole otvaranje više od jednog ili dva poglavlja po Međuvladinoj konferenciji, ako smo već tehnički uradili sve što je do nas. U suprotnom, ni 2030. neće biti pesimistički rok.
Mnogo brže
Našim susedima sve je išlo mnogo brže, ali tad su bile drugačije okolnosti. Slovenija je, tako, od sticanja statusa kandidata do punopravnog članstva čekala sedam godina, a Hrvatska devet. Srbija je status kandidata dobila 2012. godine i do 2025. bi trebalo da čeka 13, do 2027. godine - 15, što je gotovo duplo duže nego što je bilo potrebno našim komšijama.
Pročitajte OVDE šta je Ivica Dačić rekao u NJujorku povodom dijaloga Beograd – Priština.
Izvor: Večernje novosti
