Najnovije

BIĆETE IZNENAĐENI: Još nije utvrđeno ko je napao naftna postrojenja, ali jedna svetska sila zbog toga već oseća katastrofalne posledice!

Napadi bespilotnih letelica na naftne objekte Saudijske Arabije ozbiljno je uzdrmao globalna energetska tržišta i cenu sirove nafte. Napad je posebno naglasio ranjivost i zavisnost Kine od isporuke nafte.

Nafta (Foto: pixabay. com)

Kao najveći uvoznik sirove nafte na svetu, zavisnost Kine od uvoza energenata uticala je na veliki deo njene spoljne politike. Peking pokušava da smanji tu zavisnost, ali potrebe rastuće ekonomije i trgovinski rat sa Sjedinjenim Državama doveli su ga u neugodan položaj. Zato sada Kina kupuje više saudijske nafte nego što je radila godinama unazad.

Manje američke nafte, više saudijske

Kina tradicionalno najveći deo svoje nafte otkupljuje od Rusije, Irana, Saudijske Arabije i Sjedinjenih Država. Ali bila je primorana da preseče najmanje dva od tih izvora.

Kineski uvoz američke nafte opao je u prvoj polovini 2019. godine za 76 odsto zbog trgovinskog rata i pretnji carinama, pokazuju podaci carinskih vlasti. Uvoz iz Irana takođe je naglo opao zbog sankcija koje je Trampova administracija uvela zemljama koje kupuju iransku naftu.

Taj jaz u velikoj meri je popunila Saudijska Arabija. Najveći svetski izvoznik nafte postao je najveći kineski dobavljač poslednjih nekoliko meseci, povećavajući svoj udeo u kineskom uvozu sa 14 odsto tokom 2018. na 18 odsto do sada ove godine. Tim je prvi put pretekao Rusiju u poslednjih pet godina, navodi se u izveštaju "Refinitiv".

Napad dronovima u prošlu subotu, koji su obustavio oko polovine proizvodnje saudijske nafte, najviše je zabrinuo Kinu.

- Veoma smo zabrinuti zbog potencijalnog uticaja napada na stabilnost snabdevanja i cena - izjavio je Hua Čuning, portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova.

Nema dovoljno rezervi

Peking je više puta naglašavao potrebu za diverzifikacijom svojih izvora energije.

- Naš najvažniji zadatak je da obezbedimo energetsku sigurnost. Kako obezbediti nacionalnu energetsku sigurnost i ekonomski i društveni rast uvek je pitanje broj jedan - rekao je prošlog meseca Zang Jianhua, direktor kineske Nacionalne uprave za energetiku.

Kina je tokom 2018. godine uvezla skoro 70 odsto svoje nafte, navodi se u dokumentu koji je početkom ove godine objavilo Kinesko udruženje za naftna preduzeća. Asocijacija očekuje da će se ta cifra 2019. popeti na 72 odsto. Kako ekonomija raste, Kini će biti potrebno više nafte, navodi se u dokumentu. Ali domaća proizvodnja nafte ide unazad i napori na uspostavljanju strateških rezervi nisu dosegli ciljeve. Prošle godine, proizvodnja sirove nafte u Kini smanjena je za 1,3 odsto, na 189 miliona tona, što je treća godina u padu.

Na konferenciji za novinare, Zang iz Nacionalne uprave za energetiku rekao je da Peking pokušava da smanji zavisnost Kine od strane nafte. Kako je najavio, vlada će povećati ulaganja i podržati istraživanja da bi se povećala domaća proizvodnja nafte. Kineska proizvodnja nafte trebalo bi blago da poraste i dostigne 191 milion tona do kraja 2019. godine i 200 miliona tona 2022. godine, dodao je.

Kina ne objavljuje podatke o svojim rezervama nafte, ali krajem 2017. godine saopšteno je da je zemlja uspostavila devet baza sa rezervama nafte širom zemlje, čiji je zajednički kapacitet 37,7 miliona tona. U skladu sa podacima o potrošnji u 2018. godini, to bi zadovoljilo potrebe zemlje u trajanju od oko tri nedelje.

Odvikavanje od strane nafte

Kineska vlada takođe pokušava na različite načine da postigne energetsku nezavisnost.

U svom trinaestom petogodišnjem planu, nacrtu politike Kine za 2016. do 2020. godine, vlada je postavila cilj da do 2020. postane najmanje 80 odsto samoodrživa kada je o energiji reč.

Kineski predsednik Si Đinping je 2014. godine predložio novu Strategiju bezbednosti energije, pozivajući zemlju na diverzifikaciju izvora uvoza energije, podsticanje srdačnih odnosa sa glavnim proizvođačima nafte i gasa, podsticanje razvoja alternativne energije kao i podsticanje tehnoloških inovacija u nuklearnoj i električnoj energiji vozila.

Ali Lin Bokiang, direktor Kineskog centra za istraživanje energetske ekonomije na Univerzitetu Ksiamen, rekao je u junu da je Kini teško da se smanji svoje oslanjanje na naftu, jer njena velika transportna industrija čini 70 odsto potrošnje. Najefikasniji način da Kina poveća energetsku bezbednost je da ubrza razvoj električnih vozila, brzih železnica i tranzitnih sistema koji su efikasniji, kaže Lin.

Pročitajte OVDE  sve o novom paktu protiv Rusije.

Izvor: Blic/CNN
 

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA