Škoro sa žalošću konstatuje da su građani Srbije apatični, „ubijeni“, da je većina je hipnotisana, da su prihvatili sudbinu ovakvu kakva jeste, da ih je malo spremno na rizik, da su se ljudi opredelili za ćutanje. S druge strane tvrdi Škoro: „Od naših para oni žive.
Mi smo pretvorili ovo društvo, da smo mi sluge vlasti, umesto da je svaka vlast sluga ovog naroda.“ Vlast SNS vidi kao sejača apatije, hipnotizera i zaglupljivača naroda, što vrši putem režimskih medija i ukazuje koje su to i kakve lažne predstave koje se preko TV kanala nemeću narodu. Građani Srbije se zamajavaju glupostima, da bi se skrenula pažnja sa suštinskih pitanja, a to su pitanje materijalne egzistencije i slobode. A s druge strane organizovani kriminal vlasti prikrio, za koji Škoro kaže da: „nikad javniji lopovluk nije bio, nikad drskiji, nikad bezobrazniji, nikad bezočniji, a nikad manje otpora, na izgled.“
Srđan Škoro govori o kriza političke i intelektualne elite, utvrđuje razloge, objašnjava iste i daje odgovor kako krizu prebroditi. Škoro objašnjava zbog čega se nameće priča da je opozicija u sprezi sa SNS i da su svi na političkoj sceni isti. Nisu svi isti, odgovara Škoro: „Protesti su ozbiljno destabilizali ovaj režim.“ Škoro argumetovano ukazuje da je na vlasti jedan kolonijalan režim po volji i pokroviteljstvom Zapada.
Škoro predviđa sledeće poteze Vučića i njegovih zapadnih patrona, koji nisu dobri po njega, a još manje po Srbiju, pa između ostalog kaže: „sad su Vučiću izvršitelji, samo strani pred vratima." Gost smatra da je bojkot narednih izbora najbolje rešenje i objašnjava zašto je bojkot izbora toliko značajan.
Škoro govori o mnogim komunalnim problemima grada Beograda, a novi Trg republike gostu izgleda kao idealan za geženje tenkovima i streljanje. Škoro daje odgovor zašto se odrekao naučne karijere i otišao u nesigurne novinarske vode. Priča o prepisci Broza i Mimare, koju je kao mladi istraživač prvi pronašao u Brozovom kabinetu, a koja je jako zanimlja, jer otkriva prirodu odnosa antikvara i maršala.
Srđan Škoro govori o svojim studentskim danima, tj. ljubavi sa koleginicom prof. dr Drubravkom Stojanović, poznanstvu sa prof. dr Nikolom Samardžićem i tadašnjima profesorima na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, osvrnuvši se i na današnje stanje na istom odseku. Gost priča o svom radu u Prvoj beogradskoj gimanziji gde mu je kolega bio Boris Tadić i radu u Reviji 92, gde je bio glavni urednik Vladimiru Đukanoviću, ocenivši njegov lik i delo i otkrivši neke podatke iz njegovog života.
Škoro na kraju emisije obrazlaže svoju teza o tome da je Osma sednica CK saveza komunista Srbije i dalje u toku. Između ostalog, u obrazlaganju novodi svoje mišljenje da je Šešelj crveni vojvoda, a njegovi prilepci Vučić i Nikolić, kao i on, lažne srbende, koji su galamili, a suštinski su učinili da se srpsko ime obruka.
U gradu gde je SNS na vlasti zgrada MZ izgleda kao scena iz horor filma! Više o tome OVDE.
Izvor: Slavija Info
