Iako su Evropska unija i Rusija deo iste kopnene celine, nemaju mnogo zajedničkog. Rusi zapravo tek treba da odluče gde njihova država pripada u svetu. Veći deo njene teritorije je u Aziji, ali više od 70 posto stanovništva živi zapadno od planine Ural. Rusi nemaju interesa da se povezuju sa istočnom Azijom ili islamskim jugom, pa im preostaje samo da ostanu sami ili da se usmere ka Evropi, piše Fišer za Al DŽaziru Balkans.
Rizično je ostati sam
Ali, rizično je ostati sam. Rusija je gorostas sa nuklearnim oružjem, ali u demografskom, ekonomskom i tehnološkom smislu događa joj se pad. Ova država još zarađuje od izvoza fosilnih goriva i drugih proizvoda, što nije dovoljno za održavanje statusa supersile u dvadesetprvom veku. Izložena je sve većem riziku da postane mlađi partner Kini.
Ko bi integrisao koga
Jedina alternativa je, onda, Evropa. Obe strane su taoci svojih istorija. Oporavljajući se od raspada Sovjetskog Saveza kroz 1990-te, Rusija je usvojila mentalitet 19. veka otkako je Putin došao na vlast 2000. Ruska elita smatra svoju državu evropskom velikom silom – čak i kao hegemona, u slučaju istočne Evrope – što je stavlja u direktnu opoziciju EU. Rusija je prosto prevelika da bi bila integrisana u Uniju (zaista, nejasno je ko bi integrisao koga).
Nije u interesu Evrope da gura Rusiju prema Kini
Ipak, francuski predsednik Emanuel Makron je ponovo pokušao da poboljša odnose između Evropske unije i Rusije, najpre sastajući se s Putinom pred samit zemalja G7 u Bijaricu prošlog meseca. Makron smatra da nije u interesu Evrope da gura Rusiju prema Kini, ili da stoji sa strane i posmatra dezintegraciju američko-ruskih sporazuma o kontroli oružja.
Evropa ima šta da ponudi Rusiji ekonomski. Ali nemoguće je poboljšati ekonomske odnose bez primetnog napretka u implementaciji Protokola iz Minska da se okonča sukob u Donbasu. Nejasno je da li je Putin spreman na to.
Stvarni problem između Rusije i Evropske unije je pitanje demokratije. Iako bi poboljšanje odnosa između EU i Rusije bilo poželjno, to se neće desiti ni brzo ni lako. U glavnim pitanjima Ukrajine i demokratije, Evropa teško da može napraviti ikakav ustupak, zaključuje Joška Fišer u svom tekstu.
Kako su Ameri uništili srpsku vojsku da bi lakše osvojili Kosovo, saznajte OVDE.
Izvor: balkans.aljazeera. net
