Trodnevna solarna oluja pogodiće Zemlju ovih dana.

Ali kako na nas mogu da utiču pojave koje se dešavaju duboko u svemiru, više miliona kilometara daleko od Zemlje?

Veliki broj podvodnih mina blizu obale Vijetnama, misteriozno je eksplodirao 1972. godine.

Nedavno je potvrđeno da je aktiviranje mina izazvala solarna oluja, koja, kako tvrdi profesor Kris Skot sa Univerziteta u Redingu u Velikoj Britaniji, može značajno da poremeti zemljino magnetno polje.

„Slična pojava bi danas mogla da ima ozbiljnije posledice - uticala bi na tehnologiju od koje zavisimo, poput satelita i električnih mreža", smatra Skot.

Sa druge strane, Jovan Aleksić, astrofizičar i član Astronomskog društva Ruđer Bošković, kaže da su privremeni prekidi elektroenergetskih i telekomunikacionih sistema „najgore što može da se desi".

„To je jedna normalna pojava koja ne može da uništi živi svet na Zemlji. Postoji od pamtiveka i postojaće i nadalje", kaže Aleksić za BBC.

Kako nastaju solarne oluje

Sunce predstavlja zgusnutu masu plazme - gustu vatru - koju obuzdava magnetno polje. Ono funkcioniše poput magnetnog kaveza, objašnjava srpski astrofizičar.

„Kada je Sunce mirno, magnetni kavez je zatvoren i ništa iz njega ne curi. Međutim, vremenom se magnetni kavez negde malo istanji, pa sunčeva plazma hoće da izleti napolje", kaže Aleksić.

Kada mangenti kavez popusti, dolazi do sunčevih erupcija.

Prema rečima profesora Skota, svaka solarana oluja ima energiju 100.000 puta jaču od svetskog nuklearnog arsenala, samo što se ona raspršuje u svim pravcima u ogromnom prostoru u svemiru.

„Ukoliko je sunčeva plazma usmerena ka Zemlji i stigne do naše planete, to može dovesti do određenih posledica", ističe Aleksić.

Koliko su solarne oluje štetne

Profesor Kris Skot ističe da je procenjeno da bi Velika Britanija usled solarne oluje mogla da pretrpi gubitak od 16 milijardi funti.

On smatra da je važno da se obezbedi dovoljno dodatne energije za očuvanje zaliha hrane i lekova, kao i protoka vode i goriva.

„Ako satelitska komunikacija bude onesposobljena, prestaće sa radom servisi poput satelitskih navigacija i televizije."

Ali prognoze njegovog srpskog kolege su optimističnije.

„To može izazvati samo kratkotrajne poremećaje u elektroenergetskim i telekomunikacionim sistemima", tvrdi Aleksić i dodaje da nema razloga za brigu.

„Inženjeri su svesni toga, tako da, ako je sistem dobro projektovan, vrlo brzo će se vratiti u normalu."

„Sigurno nećemo ostati bez telekomunikacija", dodaje.

Koliko često se dešavaju

Sunčevi magnetni kavez popušta i obnavlja se u periodu od 11 godina, objašnjava Aleksić.

„Dakle, na svakih 11 godina dođe maksimum. Pa posle pet do šest godina minimum i tako stalno."

On dodaje da je to potpuno uobičajena pojava.

„Potpuno je normalno da Sunce 'podivlja' na svakih 11 godina. To je prirodno."

Kako možemo i da li treba nekako da se zaštitimo od solarne oluje

Da su solarne oluje smrtonosne, ne bi postojao ni život na zemlji, smatra Aleksić.

Zemlja oko sebe ima magnetni pojas kojim se štiti od naelektrisanih čestica.

„Na Zemlji smo zaštićeni, ali astronauti u svemirskim orbitama, na Mesecu, oni su dodatno izloženi."

Nevreme u svemiru nalazi se na listi rizika Vlade Velike Britanije, zajedno sa poznatijim pretnjama poput pandemije gripa i poplava.

Po opasnosti je jednako rangirano kao jak toplotni talas ili rizik od izbijanja nove zarazne bolesti.

Inženjeri koji izrađuju svemirske letelice proučavaju vremenske nepogode u svemiru kako bi ugradili bezbednosne sisteme u šatlove.

„Dovoljno satelita je oštećeno tokom prethodnih nepogoda da shvatimo da Sunce mora pažljivo da se nadzire, kako bi se predvidele solarne oluje", smatra Skot.

„Meteorolozi mogu da uoče solarnu oluju šest sati pre nego što stigne do Zemlje. Ne ostavlja puno vremena za delanje, ali moglo bi da smanji troškove Britanije sa 16 na tri milijarde."

Kako je krater na Marsu dobio ime po opštini iz Republike Srpske, saznajte OVDE.

Izvor: Bi-Bi-Si