On je u tekstu napisanom za izdanje Breaking Defense ocenio da uključivanje veštačke inteligencije u donošenje vojnoih odluka može biti krajnje rizično. Pogotovo u odlučivanju o nuklearnom napadu.
Vork ne krije da je duboko uveren da veštački intelekt ne sme učestvovati u kontroli nad nuklearnim naoružanjem čiaj je upotreba vezana „za određene parmaetre i pokazatelje“.
Po Vorkovom mišljenju, veštački razum u nekim sitacijama bi mogao „bezopasne faktore predstaviti kao pretnju“, a to je – „uznemiravajuća perspektiva“.
On je za primer uzeo ruski sistem „Perimetar“ čiji bi veštački razum seizmičku aktivnost mogao `doživeti` kao nuklearne udare, uputiti odgovarajući „upit“ nadređenom štabu, pa – ne dobivši na vreme odgovor – izdati naredbu za lansiranje ineterkontinentalnih balističkih raketa sa bojevim glavama...
Vork opominje i da vojno korišćenje veštačke inteligencije može imati „žalosne posledice“ čak i ako nije direktno uključena u upravljanje nuklearnim naoružanjem. Već samo u analizu obaveštajnih podataka i funkcionisanje sistema za rano upozoravanje:
„Zamislite veštačku inteligenciju u komandnom centru kineskih strateških snaga i mogućnost da ona – posle analize operativnih podataka – dođe do zaključka da se Sjedinjene Države spremaju za nuklearni napad na Kinu, pa komandi preporuči izvođenje `preventivnog udara`.
Vork je uveren da veštačka inteligencija u vojnoj sferi može biti od koristi, ali da njena primena mora biti ograničena.
Posebno da ne sme biti uključena u `nuklearnu sferu` jer može dovesti do „katastrofalnog scenarija“.
Pročitajte OVDE zašto su Rusi pozvali američkog ambasadora na postrojavanje.
Izvor: fakti. org
