Nemačko društvo za spoljnu politiku deli to mišljenje. Politikolozi tog instituta Karlo Masala, Kristijan Meling i Torben Šic u zajedničkom saopštenju poručuju: „Iran ugrožava slobodnu plovidbu Hormuškim moreuzom“. Nemačka, kao i druge zemlje EU, imaju veliki interes da se taj princip ne dovodi u pitanje.
Diskusija u Helsinkiju
Nemački, francuski i britanski šefovi diplomatija su proteklog četvrtka (29.8.) u Helsinkiju razgovarali o predlogu da se u Hormuški moreuz pošalje evropska posmatračka misija. „Po tom pitanju postoje različita mišljenja“, rekao je nemački ministar Haiko Mas. „Od pomoći je sve što može da dovede do deeskalacije.“ Britanski ministar spoljnih poslova Dominik Rab izjavio je da Evropljani moraju da se suoče sa „opasnostima po brodove na pomorskom putu koji prolazi kroz Hormuški moreuz“. Velika Britanija već učestvuje u misiji pod vođstvom SAD i trgovačkim brodovima pruža zaštitu. Nemačka i druge članice EU odbili su da učestvuju u toj misiji, jer bi to, prema njihovom mišljenju, moglo samo da poveća napetosti.
U tom smislu se izjasnila i nova nemačke ministarka odbrane Anegret Kramp-Karenbauer, koja je takođe prisustvovala razgovorima sa EU-kolegama u Helsinkiju. „S jedne strane, želimo da obezbedimo slobodu pomorskih puteva, a s druge imamo poseban interes kada je u pitanju Sporazum o atomskom naoružanju sa Iranom“, izjavila je ona za nemački javni servis ARD. Anegret Kramp-Karenbauer je dodala da se mora paziti da se ne stekne utisak da se radi o misijama koje imaju antiiranski karakter.
Predlog 1: Posmatračka misija
Za posmatračku misiju postoji nekoliko opcija. Politikolozi DGAP razmatrali su mogućnost slanja kako zaštitne, tako i posmatračke misije. „I koja god misija da bude izabrana, Nemačka je pozvana da deluje“, navodi se u njihovoj analizi. „Nemačka bi u cilju očuvanja svoje pozvanosti da saodlučuje na spoljno-političkom planu i u cilju očuvanja svojih interesa, trebalo da učestvuje u stvaranju misije, ali i da je, ako to bude bilo potrebno – vodi. Evropski partneri bi sa svoje strane imali interes da učestvuju u tome, ukoliko bi jedna evropska zemlja preuzela inicijativu“.
U principu bi, smatraju, države EU bile u stanju da vode takvu jednu vojnu misiju. To bi međutim iziskivalo da se za nju izdvoji 10 do 30 odsto kapaciteta vojne mornarice, navode autori publikacije. Hormuški moreuz se doduše ne može u celini nadzirati, ali bi time ipak bio preduzet prvi korak.
Čak i samo posmatračka misija mogla bi da doprinese bezbednosti pomorskog puta, ocenjuje se u analizi. „Posmatračka misija ima za cilj da deluje deeskalirajuće, jer bi pratila sve što se dešava, beležila kršenje međunarodnog prava, ponašanje strana u konfliktu, ali i ponašanje UN i svetske javnosti.“
Predlog 2: Zaštitna misija
Zaštitna misija bila bi mnogo puno robusnija. Ona bi mogla da se ograniči na zaštitu brodova zemalja koje učestvuju u misiji i da pokuša da obezbedi slobodnu plovidbu za sve. Najzahtevniji cilj bio bi: generalno sprovesti pomorsko pravo. Takva misija bi sa druge strane bila i riskantna. „Ako se ne bi sprovodila na pravi način, ona bi mogla da dovede do eskalacije“, upozorava Meling u razgovoru za Dojče Vele. „S druge strane ne možemo čekati da se napeta situacija reši sama od sebe“.
Zaštitna misija bi dakle morala da ukalkuliše i mogućnost eskalacije. „To za nemačke uši možda zvuči nepodnošljivo“, kaže Meling, „ali takva opcija politički nije isključena. Pitanje je samo da li će neko u nemačkoj vladi preuzeti političko vođstvo u sprovođenju te opcije i to smisleno objasniti. Da je to u načelu moguće, pokazala su dešavanja iz nedavne prošlosti. Recimo onda kada je Nemačka isporučivala Kurdima oružje kako bi ih osposobila da se sami brane, nije bilo nikakvog otpora.“ Formiranje zaštitne misije pitanje je političke kalkulacije, odnosno političke volje nemačke vlade.
Mogućnosti diplomatije
Nemačko ministarstvo spoljnih poslova smatra da je takva vojna misija moguća samo u kombinaciji sa diplomatskom misijom. „Temelje za nju Evropska unija već je postavila“, ističe Meling. „Samit G7 u francuskom Bijaricu pokazao je da je EU u stanju da napravi predlog. Upravo to je Makron uradio. On je politički odškrinuo vrata, a zadatak za Iran i SAD jeste da kroz njih prođu. Više od toga Evropljani teško da mogu da urade“, smatra Meling.
Evropska flota ne bi morala da ude deo misije SAD, kao što je to vlada u Vašingtonu nedavno zatražila, navode takođe nemački politikolozi. Ali, evropska misija ne može da izbegne saradnju odnosno koordinaciju operacija sa SAD. Jasno je da evropska inicijativa mora da bude robusna. U svakom slučaju, navode nemački analitičari, princip je da se mora izbeći „paraliza kao u Srebrenici“, što je pojam koji je ušao u vojnu terminologiju i označava prisustvo vojnih trupa koje ipak ne uspevaju da spreče nisu masakr nad civilima.
Mora se paziti da se izbegne posmatračka misija sa mandatom koji ne bi dozvoljavao vojnu intervenciju u slučaju opasnosti po život mornara. „Umesto toga, mandat bi morao da podrazumeva adekvatnu primenu sile u cilju zaštite drugih života. To služi i zaštiti samih pripadnika misije.“
Previše restriktivan mandat mogao bi da evropske pripadnike misije da učini zavisnim od SAD, ukoliko bi došli u situaciju da se, u slučaju eskalacije, obrate Amerikancima za pomoć.
Pročitajte OVDE kako je izgubljeni špijunski avion umalo izazvao rat, falila je samo...
Izvor: Dojče Vele
