Ova njena izjava obeležila je ionako kompromitovanu svečanost u Poljskoj na kojoj se među liderima 40 zemalja i 250 gostiju nisu našli, niti dobili pozivnice, predstavnici Srbije i Rusije, na primer, iako su bile deo antifašističke koalicije i pretrpele milionske žrtve. Pored njih, nisu pozvane ni Severna Makedonija ni BiH.

- Ovde smo da bismo iskazali počast svim žrtvama rata, kako u Poljskoj, koja je prva počela da se bori protiv nacizma, tako u svim ostalim državama koje su stale u odbranu slobode i mira u Evropi i u svetu. Hrvatski narod je srazmerno broju stanovnika najviše doprineo antifašističkoj borbi u Evropi, u kojoj je aktivno učestvovalo više od pola miliona hrvatskih građana - rekla je Kitarovićeva i zaprepastila svet.

LJubodrag Dimić, akademik i član Mešovite srpsko-hrvatske komisije koja je razmatrala lik i delo zagrebačkog nadbiskupa Alojzija Stepinca, ističe za "Blic" da je izjava Kitarovićeve sramotna i neodgovorna.

- Hrvatska predsednica nastavlja sa revizijom istorije u političke svrhe. Kitarovićeva zna da u Hrvatskoj svaka antisrpska izjava donosi politički plus. Međutim, u laži se ne može živeti. Ona ovakvim izjavama ne pravi uslugu državi na čijem je čelu - naglašava Dimić.

Naš sagovornik podvlači da istorijske činjenice u potpunosti demantuju Kolindu Kitarović.

- Do septembra 1943. godine Srbi su činili apsolutnu većinu boračkog sastava jedinica Narodnooslobodilačke borbe (NOB) na prostoru Hrvatske i NDH. Tek kada je nakon toga u hrvatskom narodu preovladala svest da Nemačka gubi rat i kakva je priroda NDH-a, oni počinju da ulaze u sastav jedinica NOB-a. I to najpre u Dalmaciji. Hrvati sada pokušavaju da se u potpunosti identifikuju sa antifašističkom borbom, pa tako partizanske odrede koji su nastali 1941. godine i koje su većinom činili Srbi nazivaju hrvatskim brigadama - objašnjava Dimić.

Pola miliona u NDH

Akademik apostrofira da je nakon Drugog svetskog rata sa teritorije Hrvatske odstupilo čak 150.000 ustaša.

- Kitarovićeva govori o 500.000 hrvatskih građana koji su učestvovali u NOB-u, a procentualno u odnosu na broj stanovnika, u tim jedinicama tri do četiri puta je bilo više Srba nego Hrvata. Kada već govori o pola miliona, treba da zna da je toliko Hrvata bilo u sastavu NDH, što kao činovnici, što kao vojnici ili u ministarstvima. To ne znači da su se svi solidarisali sa NDH, ali su bili u sastavu. U proleće 1945. godine ni Stepinac ni komandant koncentracionih logora Vjekoslav Luburić ne odriču se NDH i nacističkih ideja - kaže Dimić i dodaje da svađati se sa istorijom znači porađati veliku nesreću.

I istoričara Dejana Ristića, takođe, brine izjava predsednice Hrvatske.

- Iz ugla srpske nauke, radi se o flagrantnom falsifikatu, udžbeničkom primeru revizije istorije koji je sa jedne strane nedopustiv, a sa druge strane izuzetno štetan i opasan, posebno što ga je kao vrednosni sud izgovorio jedan državnik. To nije rekao jedan običan građanin, već šef države koja je u Drugom svetskom ratu bila saveznik nacističke Nemačke. NDH je bila marionetska i zločinačka tvorevina u kojoj su odmah po formiranju primenjeni rasni zakoni. To je fingiranje istorijskih činjenica čime se narušava ne samo dostojanstvo države, već i dostojanstvo svih žrtava, bez obzira na religijsku ili drugu pripadnost, koje su stradale u Drugom svetskom ratu - ističe za "Blic" Ristić.

Kako kaže, posebno je netačan broj od pola miliona hrvatskih građana u NOB-u.

- Antifašistički pokret u Jugoslaviji brojao je oko 800.000 ljudi. Najveći deo njih, prema istorijskim podacima, bili su Srbi sa teritorija današnje Srbije, ali i cele Jugoslavije. Jedan kontingent jesu činili Hrvati i tu nema nikakve dileme, ali govoriti o 500.000 pripadnika antifašističke borbe u Hrvatskoj moglo bi da bude protumačeno da je hrvatska predsednica greškom u tu brojku ukalkulisala ustaše i domobrane - podvlači Ristić.

Demantuje i hrvatska istoričarka

Hrvatska istoričarka Snježana Koren slaže se da su izjave hrvatske predsednice neretko neverodostojne.

- Kitarovićeva je želela da istakne hrvatski značaj u NOB-u, ali prečesto je menjala stavove u odnosu na događaj. Kada je već rekla da je 500.000 hrvatskih građana učestvovalo u antifašističkoj borbi, trebalo je da kaže da su značajan udeo u tome činili i Srbi. Istorijska je činjenica da su u borbi protiv sila osovine i kolaboracionista učestvovali zajedno Hrvati i Srbi i to je Kitarovićeva trebalo da naglasi jer bi svakako doprinelo smirivanju tenzija u regionu - naglašava Koren za "Blic".

Naša sagovornica podvlači da Kitarovićeva često pokazuje i nedovoljno poznavanje istorije.

- Bez obzira na to, mislim da je njena izjava u Poljskoj, pre svega, posledica celokupnog događaja pa je u neku ruku i očekivana - kaže Koren.

Dačić: Antisrpska kampanja

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je ocenio da je u Hrvatskoj antisrpska kampanja u kontinuitetu, svejedno da li je u toku neka kampanja za izbore.

- Oni negiraju svoje zločine iz prošlosti, a insistiraju na zločinima Srba iz devedesetih. Mi treba zajedno da imamo poziciju da osuđujemo sve zločine.

Milo Đukanović: Nemerljiv doprinos Srba u pobedi

Ceremonija obeležavanja 80. godišnjice početka Drugog svetskog rata bi bila još potpunija da je na njoj učestvovala i Rusija, kao i predstavnici nekih drugih jugoslovenskih naroda, počev od Srbije, izjavio je u Varšavi predsednik Crne Gore Milo Ðukanović, koji je prisustvovao ceremoniji.

- Imam na umu tu grandioznu ulogu koju je tadašnji Sovjetski Savez imao u oslobađanju Evrope i u savezničkoj pobedi nad fašizmom. Žalim što se na ovom događaju nisu pojavili i predstavnici nekih drugih jugoslovenskih naroda, počev od Srba. Srbi su, zajedno sa nama Crnogorcima, dali nemerljiv doprinos jednoj velikoj pobedi u Narodnooslobodičkoj borbi, a koja je predstavljala važan deo ukupne pobede nad fašizmom - rekao je Đukanović.

NJena istorija

“'Za dom spremni' je stari hrvatski pozdrav, ali je nažalost kompromitovan za vreme ustaških dana”

"Nakon Drugog svetskog rata mnogi su Hrvati u Argentini pronašli slobodu u kojoj su mogli svedočiti svoje domoljublje i isticati opravdane zahteve za slobodu hrvatskog naroda”

"Odrasla sam u komunizmu, i nisam htela ništa drugo nego da izađem iz toga. Htela sam biti slobodna. Htela sam imati mogućnost u dućanu birati između raznih vrsta jogurta, i da ne moram vlastima govoriti koliko će mi hleba trebati iduće nedelje"

"Hrvatski narod je srazmerno broju stanovnika najviše doprineo antifašističkoj borbi u Evropi, u kojoj je aktivno učestvovalo više od pola miliona hrvatskih građana"

Zašto Putin Srbima poverava MIG-ove, pročitajte OVDE.

Izvor: Blic