Većina UAV-a lansirana je iz sigurnosne zone Idlib, uključujući područja Al-Lataminah i Kan Šejkun. Poslednji napad na vazdušnu bazu Hmejmim dogodio se 11. avgusta i 3. septembra. Avgustovski napad uključivao je pet napadnih bespilotnih letelica i jednu kontrolnu bespilotnu letelicu. U septembarskom napadu učestvovala su dva bespilotna vozila.
“U ovom udaru su učestvovala dve bespilotne letelice. Štaviše, pristupili su vazdušnoj bazi iz različitih pravaca. Karakteristično je da je jedan bespilotni avion došao iz područja Sredozemnog mora.
“To je, očigledno da je bespilotni letelica lansirana sa broda”, rekao je vojni portparol. General-major Konašenkov napomenuo je da privremen mir može biti povezana sa oslobađanjem Han Šejkuna i Al-Lataminaha, gde su pronađene radionice za sastavljanje bespilotnih letelica i mesta za njihovo lansiranje.
Vojni zvaničnik napomenuo je da teroristi aktivno modernizuju svoje napadne bespilotne letelice, posebno sisteme za navigaciju i kontrolu. On je rekao da zapošljavanje takve opreme zahteva ozbiljnu tehničku obuku operatera.
Ruska strana je takođe otkrila da su militanti u stvari pokrenuli serijsku proizvodnju takvih bespilotnih letelica. Militantni UAV koriste u formaciji rojeva (kada jedan kontrolni UAV upravlja napadima UAV). Neki UAV su opremljeni kamerama i jedinicama za merenje pritiska vazduha.
Procenjeni domet najnovijih bespilotnih letelica je 250km. NJihov servisni plafon je 4,5km. Prethodna varijanta UAV-a imala je domet od 120 km. Postojala je i verzija sa dometom od 50km.
General-major Konašenkov rekao je da je Rusija zabrinuta da neka treća strana snabdeva militante vojnom tehnikom vezanom za proizvodnju bespilotnih letelica. Nije imenovao određenu državu ili organizaciju. Međutim, lista mogućih militantnih pristalica relativno je kratka. Dvojica glavnih osumnjičenih su obaveštajne službe Sjedinjenih Država i Turske.
Uprkos velikom intenzitetu napada bespilotnih letelica koje su izveli militanti, činilo se da su ruske snage sposobne da ih uspešno odbiju zahvaljujući slojevitoj protivvazdušnoj odbrani i širokoj upotrebi sistema za zaštitu.
Prema ruskoj vojsci, sistemi protivvazdušne odbrane raspoređeni u vazdušnoj bazi Hmejmim mogu pogoditi ciljeve na dometu od 250 km. Zadaci raspoređenog puka protivvazdušne odbrane su da brane objekte na teritoriji vazduhoplovne baze Hmejmim i pomorskog objekta Tartus od udara bespilotnih letelica i raketnih granata, kao i protiv taktičkog vazduhoplovstva i krstarećih raketa.
„Ovde je postavljen slojeviti sistem za protivvazdušnu odbranu. Sadrži S-400 raketne sisteme dugog dometa zemlja-vazduh i komplekse kratkog dometa Tor-M2 i Pancir-S1 “, prokomentarisao je komandant puka protivvazdušne odbrane.
Napomenuo je da ove mogućnosti omogućavaju udaranje svih vrsta vazdušnih ciljeva na dometu od 20 km do 250 km.
„Protivavionski raketni sistem Tor-M2 i kompleks raketa „ Pancir-S1 “zemlja-vazduh efikasno se nose sa zadacima udara bespilotnih letelica malih dimenzija sa malim radarskim presekom, kao i granatama velike brzine fabrički proizvedenih i improvizovanih raketnih sistema s više lansiranja, koje aktivno koriste teroristi, ”rekao je komandant puka.
Prema njegovim rečima, radari radiotehničkog bataljona, kao i izviđačke sposobnosti puka i protivvazdušnih raketnih bataljona prikupljaju sve podatke o vazdušnoj situaciji.
„Borbene operacije se kontrolišu u potpuno automatizovanom režimu, od vremena otkrivanja vazdušnih objekata i zaključavanja do trenutka donošenja odluke o uništavanju vazdušnih ciljeva“, rekao je komandant puka.
Šta su satelitski snimci američke baze na naftnim poljima u Siriji otkrili, saznajte OVDE.
Izvor: Pravda
