Kina će u utorak obeležiti 70 godina komunističke vladavine velikom vojnom paradom u Pekingu proslavljajući se kao globalna supersila, uprkos godini štetnih trgovinskih tenzija sa SAD, nemirima u Hongkongu, međunarodnim kritikama o kršenju ljudskih prava nad muslimanskim manjinama te povećanja cena hrane.

Kontrola narativa

Obeležavanje 70. godišnjice osnivanja Narodne Republike Kine najvažniji je događaj u Kini ove godine, te je u pripremi za demonstraciju moći i snage vlada preduzela niz koraka pooštravajući sigurnosne mere, ukazuje "Rojters" ističući kako su u Kini sve godišnjice osetljivo pitanje, a Komunistička partija, željna kontrolisanja narativa, ne dopušta da različiti glasovi pokvare atmosferu.

Vrhunac proslave 1. oktobra biće vojna parada kroz centar Pekinga, gde će vojska pokazati novu opremu za koju se očekuje da uključuje interkontinentalnu balističku raketu "Dongfeng-41", koja bi mogla da nosi nekoliko nuklearnih bojevih glava i stigne do Sjedinjenih Država u roku od 30 minuta, supersonične dronove, borbene avione i tenkove.

Na proslavu Kina nije pozvala strane lidere, ali će joj prisustvovati strani ambasadori sa sedištem u Pekingu. Običnim građanima neće biti dozvoljeno da prisustvuju, a Peking će biti zatvoren. Oni koji će priredbu posmatrati sa trga, vlasti su nakon procene "vernosti i pouzdanosti" lično odabrali.

Ovogodišnji nacionalni dan je izuzetno osetljiv, jer je 1. oktobar praznik i na kineskoj teritoriji Hong Konga, koji je u protekla tri meseca bio preplavljen masovnim prodemokratskim demonstracijama.

Nejasno je šta će se tog dana dogoditi u Hong Kongu, ukazuje Rojters, no Komunistička partija se ipak nada da će svet videti slike urednih vojnih jedinica i rasplesane civile u Pekingu, a ne ogromne proteste na ostrvu.

Bez ozbiljnih izazova za Sija?

Vojna povorka u utorak preko Trga Tijenanmen prikazaće najsavremenije vojno oružje sa namerom da pojača patriotski žar i podršku kineskoj Komunističkoj partiji (KPK), u središtu sa predsednikom Si Đipingom, piše "Agencija Frans pres".

Većina stručnjaka slaže se da, uprkos teškoj godini za Sija, nema ozbiljnih izazova za njegovu kontrolu, a neki od izazova su postavljeni u svrhu podrške ideološkim ciljevima zemlje uz upozorenje na antikineske snage, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Cilj vojne parade je da se prikaže izvanredni uspon Kine – do temelja opustošene ratom i glađu do moderne i snažne nacionalne države čiju ekonomsku i vojnu snagu, ukazuje agencija, mnogi gledaju sa sve većom zabrinutošću. Si će upotrebiti godišnjicu kako bi poslao poruku da "partija i kineska nacija mogu proći kroz teška vremena kako bi postale jača zemlja".

Nakon osnivanja Narodne Republike Kine 1. oktobra 1949. godine, Mao Cedung je provodio godine reformi, kolektivizirajući poljoprivredne površine i brzo preuređujući društvene i ekonomske strukture, podseća AFP ističući kako je pak tokom Maove višedecenijske politike i vladavine ubijeno ili prognano više miliona ljudi. Nakon njegove smrti 1976. godine, Deng Sjaoping započinje razdoblje otvaranja i ekonomske reforme, ali stranka je zadržala svoje autoritarne metode, šaljući vojnike i tenkove da uguše studentske demonstracije na Trgu Tijenanmen 1989. godine.

Si Điping je ugasio svaku nadu u političke reforme nakon što je preuzeo funkciju 2012. godine, pooštrivši svoju vlast, ukidajući civilno društvo i uklonivši ograničenja predsedničkog mandata kako bi postao najmoćniji vođa zemlje od Maoa.

Priče o mrtvim, zatvorenim i marginalizovanim

Izvanredni uspon Kine bio je najvažnija priča 20. veka, ali dok se država priprema za obeležavanja 70. godišnjice, pitanje je ko je stvarno pobedio pod vladavinom Komunističke partije, ukazuje Bi-Bi-Si ističući kako su priče o mrtvima, zatvorenima i marginalizovanim uvek mnogo skrivenije od priča o asimilaciji i uspehu.

Peking će drhtati od grmljavine tenkova, raketnih bacača i 15.000 vojnika koji marširaju, što je projekcija nacionalne moći, bogatstva i statusa koju će na trgu Tijenanmen nadzirati predsednik Si. Proslavom 70 godina vladavine Komunističke partije, cNo, taj narativ političkog i ekonomskog uspeha koji je - iako je velikim delom istinit - naravno, nepotpun, ocenjuje britanski javni servis.

Poslednjih godina, u kineskom zapadnom regionu Sinđang procenjeno je da ima milion i po muslimana, većinom Ujgura, koji su smešteni u masovne logore zbog njihove vere i etničke pripadnosti. Kina i dalje insistira da su to škole za stručno usavršavanje, te da se tako potiče novi način sprečavanja domaćeg terorizma. S druge strane, mnogi Kinezi koji su imali koristi od ekspanzije materijalnog bogatstva i prilika, u zamenu za stabilnost i rast možda će prihvatiti - ili barem tolerisati - nedostatak političke slobode i cenzure. Oni bi paradu mogli posmatrati kao prikladnu počast nacionalnoj priči o uspehu koja se ogleda u njihovom sopstvenom.

Beležeći i proučavajući neke od ogromnih promena koje su uticale na kinesko društvo u poslednjih sedam decenija, profesorka sociologije sa Univerziteta u Pekingu, Guo Juhua, smatra da parada, koja Komunističku partiju stavlja na čelo i središte priče, propušta stvarnu pouku - da je napredak Kine počeo tek nakon Maoa, kada je partija malo popuštala. Prema njenim rečima, već "nekoliko generacija ljudi su prihvatili istoriju koja je lažirana, lažna, glorifikovana i isprana".

Zvukovi Hongkonga

Kineska proslava 70. godišnjice osnivanja Narodne Republike 1. oktobra važna je prekretnica za Komunističku partiju, no iza fanfara, partijski zvaničnici pažljivo prate druge, problematičnije događaje koji ugrožavaju red i stabilnost koji vlada u Pekingu toliko ceni, piše DŽordž Magnus, autor knjige "Crvene zastave: Zašto je Sijeva Kina u opasnosti", u komentaru koji objavljuje "Fajnenšl tajms".

Osim komercijalnih i finansijskih sukoba sa SAD-om, protestni pokret u Hong Kongu, koji je sada već u četvrtom mesecu, predstavlja značajnu krizu za Komunističku partiju Kine i najvažniji je udarac koji je doživeo predsednik Si. Nema sumnje da bi bilo sramota za Peking ako stanovnici Hongkonga budu protestvovali dok Kina slavi, ističe Magnus.

Hong Kong je i dalje važan kopnu kao vodeći grad i finansijsko središte Azije. Domaćin je više od 60 konzulata i više od 8.500 multinacionalnih korporativnih regionalnih sedišta, pravni subjekt u kojem lokalne i globalne kompanije upravljaju kineskim oružjem - deluje kao kineski portal globalnim finansijskim uslugama i obrnuto.

Ipak, nedavno postavljanje kineskih trupa u Šenzenu, preko granice sa Hong Kongom, sugeriše da postoji mogućnost kineske direktne intervencije ako partija oseti da je kineski suverenitet u opasnosti. Bez obzira dogodi li se to ili ne, događaji u Hong Kongu su možda već prešli kritičnu tačku i kineska institucionalna kontrola će se više ili manje tamo naglo povećati, umanjiti status Hong Konga i oduzeti značajnu ekonomsku ulogu.

Nadalje, ocenjuje Magnus za "Fajnenšl tajms", hongkonški protesti već oblikuju događaje u Tajvanu, gde će biti održani predsednički izbori u januaru 2020. Ankete javnog mnjenja govore da je u prednosti dosadašnja predsednica Cai Ing-ven, čije zagovaranje tajvanskog suvereniteta sugeriše daljnje distanciranje od kopna. U slučaju njene pobede, Si bi morao da preispita mogućnosti za mirno ujedinjenje kopna sa "provincijom odmetnika" Tajvana, za koju se veruje da je jedna od njegovih najdražih ambicija.

"Socijalizam s kineskim karakteristikama"

Iako se vladavina komunizma srušila gotovo svuda u svetu, Komunistička partija Kine je, kako bi sačuvala red i primorala na poslušnost, oživela drevnu filozofiju - konfučijonizam, piše u komentaru "NJujork tajmsa" Ijana Buruma, pisac i profesor na Bard koledžu.

Kad je Mao Cedung 1. oktobra 1949. godine istupio na Trg Tijenanmen i proglasio - standardnim kineskim, ali teškim hunajskim naglaskom - osnivanje Narodne Republike Kine, mnoge patriote su se radovale. Veliki broj Kineza, koji nisu bili komunisti, bilo je srećno što je Kina nakon godina ponižavanja od stranih sila, jezive invazije Japana i krvavog građanskog rata napokon ujedinjena. Kinezi su prvi put nakon gotovo jednog veka povratili svoje dostojanstvo.

Iako su mnogi posle zažalili zbog Maovog nasilja nad kineskim narodom, njegov podvig ujedinjavanja zemlje i vraćanja nacionalnog ponosa i dalje je razlog za mnoge ljude u Kini da poštuju njegovu zaostavštinu. Komunistička partija Kine tako opravda svoj kontinuirani monopol na vlast - strah od nasilnog poremećaja potiče duboko i neprestano ugrađuju u Kineze svih starosnih grupa. Partijski propagandisti insistiraju na tome da bi Kina bez komunističke vladavine još jednom zapala u haos i postala plen neprijateljskih stranih sila.

Postoje, međutim, i drugi razlozi zbog kojih je Komunistička partija još uvek na vlasti u Kini - carsku moć u Kini uvek je podržavala kvazireligijska dogma. Kineski carevi, koji su bili posrednici između neba i zemlje, tretirani su kao polubožanske ličnosti, svete pape koliko i zemaljski vladari, ističe Buruman u komentaru za "NJujork tajms".

Konfučijanstvo, prvobitno moralna, kao i politička filozofija, postao je ideologija nametnuta da se podstiče poslušnost autoritetima - od očeva u porodicama do poglavara klana sve do cara. Vladari su koristili konfučijonizam, ako bi podržali društvenu hijerarhiju i autokratsku vladavinu. Službeni promoteri verovanja stavili su autoritarni spin na ono što je počelo kao humanistička filozofija, napisao je Buruman.

Predsednik Si nastoji da oživi maoističku misao, razbijajući disidentsko razmišljanje na univerzitetima, masovnim medijima i na internetu. NJegov kult ličnosti naširoko se doživljava kao način za obnavljanje komunističke raznolikosti imperijalne vladavine nakon godina vladanja niza šturih tehnokrata.

Komunistička partija Kine nastaviće da opravdava svoju vladavinu zalaganjem za red, nacionalnu veličinu i nešto što se naziva "socijalizam s kineskim karakteristikama", dok će se (neki) ljudi i dalje bogatiti.

Pročitajte OVDE  kakvo je to čudovište testirala Rusija.

Izvor: Radio Slobodna Evropa