Prvo je ubedljiva većina poslanika podržala predlog zakona, koji ima za cilj da blokira Bregzit bez sporazuma ukoliko premijer ne postigne dogovor sa EU pre krajnjeg roka 31. oktobra. Potom, nakon što je premijer insistirao na održavanju prevremenih opštih izbora 15. oktobra, smatrajući da pomenuti zakon, kojim bi bio prisiljen da traži produženje roka za Bregzit ukoliko se do 19. oktobra ne postigne nikakav dogovor, onemogućava da isposluje sporazum sa EU.

Posle dvostrukog poraza u parlamentu, DŽonsonu preostaju tri mogućnosti:

1. Vlada odbija da obezbedi “kraljevski pristanak” na predlog zakona

"Kraljevski pristanak" znači da je kraljica formalno dala pristanak da predlog zakona, koji su podržala oba doma parlamenta, preraste u zakon. Vlada to ne može tek tako da prenebregne, ali može da oduglovlači do sledeće nedelje, kada će svi predlozi zakona bez kraljičinog potpisa biti odbačeni.

Takav potez bi, međutim, gotovo sigurno podstakao poslanike da nađu druge načine da zaobiđu premijera, jer bi tako nešto bilo bez presedana.

2. Vlada traži raspisivanje opštih izbora bez dvotrećinske većine

Postoji način da vlada sprovede u delo plan o raspisivanju prevremenih opštih izbora, čak i ako nema neophodnu podršku od 424 glasa. Da bi izdejstvovao raspisivanje prevremenih izbora, premijer bi mogao da upotrebi i druge parlamentarne prečice poput jednostavnog zakona “od jednog reda”, za šta bi mu bila dovoljna prosta većina.

Međutim, u okolnostima kada se laburisti protiv DŽonsonovog plana za prevremene izbore, sva je prilika da vlada ni u tome neće uspeti.

3. Vlada raspisuje novi referendum

Ukoliko bi predlog zakona bio definitivno usvojen, a raspisivanje opštih izbora bilo nemoguće, DŽonson bi se našao u ćorskokaku. Po zakonu, bio bi primoran da u skladu sa članom 50 zatraži produžetak roka do kraja oktobra, ukoliko prethodno ne postigne dogovor, čime bi prekršio obećanja. Postoji mogućnost da organizuje novi referendum, ali s obzirom na nedostatak vremena koje je neophodno da se referendum prvo ozakoni, a zatim održi, Bregzit bi verovatno bio odložen mnogo iza 31. oktobra, a možda čak i do 31. januara, roka koji su predložili “otpadnici” njegove stranke u parlamentu.

Tramp traži priznanje Kosova! Zauzvrat daje eskadrilu F-16, milijarde dolara, a tu nije kraj. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Express.co.uk/ Blic