Nešto ranije je Iran prisilio Veliku Britaniju da pusti tanker kojeg su britanske vlasti zarobile u Gibraltaru, tako što je Iranska revolucionarna garda uzvratila istom merom i zarobila britanski tanker u Hormuškom tesnacu.
Britanci su protestvovali, pisali članke o „iranskom gusarstvu“, iako su bili prvi koji su kršeći međunarodno pravo i na temelju jednostranih sankcija EU oteli iranski tanker, ali bili su na kraju bili prisiljeni pustiti Irance sa svih 2 miliona barela nafte koja je ipak bila namenjena Siriji. Usput, britanski brod još nije pušten iz iranskog pristaništa.
Ako britanski ratni brodovi budu ometali ili napali brodove IRGC, biće meta protivbrodskih projektila, upozorio je Teheran. Velika Britanija je pretnju shvatila ozbiljno i pustila iranski tanker.
Štaviše, kao mantru su ponavljali kako su im “Iranci obećali da naftu neće istovariti u Siriji”. Kao što vidimo, Iran je, koristeći nužnu silu, ne samo osigurao puštanje svog tankera, već ga je i doveo u odredišnu luku.
Čitava ova priča još jednom pokazuje da Zapad razume samo jezik sile, a pokušaje uveravanja i pregovaranja shvata kao znak slabosti i spremnosti na ustupke. Čim je Iran ozbiljno pokazao mišiće, prelazeći od pretnji na akcije, bivši “gospodari svetskih mora” su se brzo povukli.
U kontekstu britanske sramote, čelnik Pentagona je rekao kako Sjedinjene Države uglavnom nemaju planove pleniti iranske tankere silom.
Što se tiče sankcija EU protiv Sirije, koje uključuju zabranu isporuke nafte arapskoj zemlji, Iran je postupio kako bi postupila svaka suverena zemlja i nije poštovala jednostrane sankcije koje nije odobrilo Veće sigurnosti Ujedinjenih nacija. Iran ima pravo prodati ili čak pokloniti naftu Damasku i sankcije Brisela to ne mogu sprečiti.
Pročitajte OVDE kakav je to masakr Putin mogao da spreči, ali ga nisu poslušali.
Izvor: logicno. com
