Za lokaciju bušenja odabrano je poluostrvo Kola a projekt je nazvan "Superduboka bušotina na Koli" Pomoću njega, ruski naučnici su želeli da dobiju uvid u uslove koji prevladavaju u ogromnim dubinama, kakav je hemijski sastav tla, kakve su njegove fizičke odlike i kakva je temperatura.
Kako bi u tome uspeli, Rusi su izmislili i konstruirali brojne alate i instrumente, ne samo za bušenje rupe, već i za podmazivanje bušilice i merenja na tolikim dubinama.
Tokom narednih godina iz centralne rupe izbušeno je nekoliko rukavaca, a najdublji (SG-3) je 1989. izbušen do dubine od 12.262 metara. To je sve do 2008. godine ostala najdublja bušotina koja se pripisuje čoveku (tada ju je s 12.289 metara prestigla naftna bušotina Al Šahen u Kataru, koja je ujedno i rupa dublja od najniže tačke sveta u Tihom okeanu.
Iako je 'Kora' proglašena uspehom, Rusi na kraju nisu bili sasvim zadovoljni svojim poduhvatom. Naime, njihov je cilj bio da izbuše rupu od čak 15 kilometara do kraja 1993. godine. Međutim, u tome su ih sprečile paklene temperature. Na dubini od 12 kilometara naučnici su očekivali temperaturu od stotinu stepeni, a ona je bila za osamdeset stepeni viša. Stene na toj dubini procenjene su na 2,7 milijardi godina starosti.
Naučnici su inače na dubini od sedam kilometara očekivali tzv. 'granicu' od granita do bazalta. Umesto toga, pronašli su područje temeljito zasićeno tekućom vodom što je, s obzirom na dubinu, bilo zapanjujuće. Našli su i fosile mikroskopskog planktona na dubini od oko šest kilometara. Još jedno neočekivano otkriće, bile su velike količine vodonika. Blato koje je teklo iz rupe, naučnici su opisali da je ključalo.
Na temelju tih podataka Rusi su procenili da je temperatura na 15 kilometara dubine barem 300 stepeni Celzijusa i njihova mehanizacija tada više jednostavno ne bi radila. Već i na dostignutoj dubini stene su se ponašale poput plastike.
Osim temperature, naučnike je iznenadilo otkriće vode na dubinama za koje se smatralo da su potpuno suve, kao i otkriće mikroskopskih sitnih fosila na dubini od vrtoglavih 6,7 kilometara.
Bušenja su se u različitim oblicima nastavila sve do 2005. godine. Istraživanja su prestala 2008. kada je celi kompleks napušten.
Iako se radi o fantastičnom dostignuću ruskih naučnika, činjenica je da je 12 kilometara tek trećina Baltičkog štita debelog otprilike 35 kilometara. Da pojednostavimo - Rusi su decenijama bušili rupu i probili samo 0.002 odsto puta do samog središta Zemlje.
U bušenju su se okušali i Nemci
Godine 1990. duboko u zemljinu koru bušili su i Nemci, na području Bavarije. Stigli su do dubine od 9,101 metara i tamo naišli na temperaturu od čak 260°C. Kako su se na tim temperaturama stene ponašale poput vode, rupu je bilo nemoguće održavati prohodnom te je projekat obustavljen.
Pročitajte OVDE kakav je to sulud plan Vašingtona.
Izvor: 24.sata. hr
