Iako je sa svih strana potvrđena evropska perspektiva ne samo Srbije već i celog regiona, sa druge je vrlo jasno i eksplicitno rečeno ne može da se radi. Neki su bili direktini od drugih, ali je suština ista - ako ste opredeljeni za EU, morate da rešite problem sa Prištinom i, ako ste opredeljeni za EU, razmislite o svojim odlukama i ne skrećite sa puta.
Ovo drugo odnosi se na nameru Srbije da u oktobru potpiše Sporazum o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom koju su pojedinci, poput slovačkog šefa diplomatije Miroslava Lajčaka, nazvali "proruskom grupacijom", kao i da je takva namera "zbunjujuća".
Međutim, on nije jedini koji se kritički osvrnuo na planove Srbije, koje mnogi tumače kao još jedan korak bliže Rusiji, odnosno učvršćivanje te kulturo-istorijske, odnosno ekonomske i političke veze dve zemlje.
U suštini, ovo bi moglo da se shvati i kao još jedna opomena da ne se ne može sedeti na dve stolice, što Srbija uporno pokušava da radi, a ovo je samo jedan od primera.
To bi, u isto vreme, mogao da bude još jedan "crveni karton" koji je Srbija dobila ili koji će tek da dobije kada bude došla u situaciju da, na primer, otvori neko od pregovaračkih poglavlja, kako bi se približila evropskoj porodici naroda.
Kako ta kazna izgleda, Srbija je mogla da vidi u junu ove godine, kada je otvorila samo jedno pregovaračko poglavlje sa EU. To jeste korak bliže članstvu u Uniji ali, u isto vreme, korak dalje od 2025. godine, koja je data kao okviran datum za članstvo.
Nonšalantan stav, nismo još u Uniji pa možemo da radimo šta nam se prohte, sva je prilika da niti prolazi niti će to biti moguće, tim pre što se sve ovo, na šta javnost ili ne obraća previše pažnje, ili prođe ispod radara, ne znači da se "tamo negde u EU ne notira". Naprotiv.
To je razlog zbog koga Brisel, svako malo, opomene Srbiju gde je pošla, koji je njen put, i šta na njemu mora da radi a, osim sveobuhvatnih reformi, vladavini prava, medijima, i mnogim drugim, tu je i usklađivanje spoljne politike sa evropskom, čime se baš ne možemo podičiti, i uslov svih uslova - rešenje kosovskog problema.
"Srbija da prestane..."
To je upravo i rekao još uvek aktuelni komesar za proširenje Johanes Han, koji je na ministarskom sastanku u Helsinkiju naveo da je dijalog, i postizanje sporazuma između Beograda i Prištine ključan za evropsku perspektivu celog regiona Zapadnog Balkana.
Još jasniji je bio kada je poručio Srbiji da prestane sa inicijativama za povlačenje priznanja Kosova "koje sprovodi širom sveta". Istina, Prištini je poručio da mora da povuče takse.
Kako objašnjava Dimitrije Milić, politički analitičar i programski direktor NVO "Novi treći put", kritike na račun Srbije, a naročito poruka u vezi sa potpisivanjem sporazuma sa Evroazijskom unijom, nije ekonomsko, nego političko pitanje.
- Iako ima mogućnost slobodne trgovine, Srbija u Rusiju izvozi od godine do godine između pet i sedam odsto svog izvoza. Na drugoj strani, izvoz na tržište EU je blizu 70 odsto srpskog izvoza i od 2009. izvoz u EU skočio je čak tri puta - priča Milić.
Kako pojašnjava, kao i CEFTA sporazum, i ovaj sporazum neće važiti nakon ulaska Srbije u EU.
- Međutim, uprkos marginalnih ekonomskih efekata sporazuma sa Evroazijskom unijom, u spoljnopolitičkoj sferi ovo predstavlja veće simboličko vezivanje za Rusiju. Najveće neslaganje Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU oslikava se upravo u odnosu na stav Srbije u odnosu sankcije Rusiji. Ovaj sporazum percipiran je kao kontinuitet takvog stava - naveo je Milić.
Prioritet mora biti glavni partner
On je pojasnio da su Srbiji prioritet radna mesta građana, ekspanzija i rast njenih komapnija.
- To znači da prioritet mora biti njen glavni trgovinski partner, onaj iz koga dolazi najveći broj investicija i koji zapošljava najviše ljudi u Srbiji, a to je EU - ističe Milić.
Sve to, samo na malo drugačiji način, bila je poruka iz Helsinkija, i nije samo Lajček jedini koji je to rekao, Isto je potvrdio i litvanski ministar spoljnih poslova Linas Linkevičijus.
- Svaka zemlja ima pravo da donosi svoje trgovinske i ekonomske odluke, ali poželjno bi bilo i dobro da su u skladu s politikom Unije kojoj će se pridružiti - litvanski ministar spoljnih poslova Linas Linkevičijus.
"Zažalićemo"
Osvrt je stigao i iz kancelarije šefice evropske diplomatije EU Federike Mogerini koja je poručila da Beograd može potpisati sporazume s kim god želi pre pridruživanja EU, ali i da se u pregovorima o prijemu "Srbija obavezala da će se povući iz svih bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini na dan pristupanja EU".
Ona je pozvala EU da zadrži snažno pristustvo na Zapadnom Balkanu u cilju ostvarivanja jasnog interesa, a to je uvođenje celog Balkana u EU.
- Ubeđena sam da ćemo, ako to ne uradimo, zažaliti već za nekoliko godina - poručila je Mogerini na godišnjoj konferenciji EU ambasadora u Briselu.
Neusklađeni
Iako, doduše, ovog puta u Helsinkiju nije eksplicitno rečeno, a ima veze sa Rusijom, jeste (ne)usklađenost sprske spoljne politike sa evropskom.
To je jedan od razloga zbog čega Srbija nije još uvek dobila izveštaj o skriningu za poglavlje 31 koje se odnosi upravo na spoljnu politiku, i još jedan znak šta EU misli o njenom koketiranju sa Rusijom.
Ilustracije radi, prošle godine procenat usklađenosti bio je 52 odsto od ukupno 100, a situacije u kojima se Srbija nije usaglasila najčešće su se odnosile na Rusiju.
Poslednji šamar od SAD
Još jedna packa Srbiji zbog bliskosti s Rusijom stigla je od SAD - kosovska vojska će po svemu sudeći učestvovati na predstojećoj vojnoj vežbi "DŽoint riekšn 19" (Joint reaction), koja će biti održana krajem oktobra ove godine u Albaniji, što se može protumačiti kao još jedan pokušaj Zapada da promoviše Kosovo s jedne strane, a s druge da disciplinuje Srbiju.
Prema nezvaničnim informacijama, SAD pokušavaju da "na mišiće" progura definitivno učešće KBS-a, i sve to naočigled Srbije koja je u ovoj inicijativi samo posmatrač.
Naime, na toj vežbi će učestvovati članice Američko-jadranske povelje" (Inicijativa A5), među kojima su Hrvatska, Albanija, Makedonija, Crna Gora i BiH.
Pročitajte OVDE zašto je Dačić najavio da će podneti ostavku.
Izvor: Blic
