Donevski i njegove kolege sa sa Univerziteta u Tokiju i Univerziteta Kalteh u SAD udružili su se u projekat pod nazivom "SilverRush" sa ciljem otkrivanja najudaljenije strukture u svemiru, a značajan doprinos otkriću bio je rad koji je naš astrofizičar objavio prošle godine.
Darko, koji je rodom iz Vršca, završio je fiziku i astronomiju na novosadskom Prorodno-matematičkom fakultetu, a postdiplomske studije u Lajdenu (Holandija) i doktorske studije u Marseju (Francuska). Trenutno je postdoktorski stipendista Italijanske svemirske agencije i radi na Institutu SISSA u Trstu, koji se bavi naprednim istraživanjima u oblastima prirodnih nauka.
Odnedavno kouređuje i vodi prvi naučni radio-podkast na srpskom jeziku.
Otkriće ovog tima privuklo je znatnu pažnju svetske naučne zajednice, a kako objašnjava Donevski, to je važno zbog toga što što menja naše dosadašnje razumevanje o tome kako se galaksije grupišu u jata.
- Galaksije evoluiraju, baš kao i sve drugo u prirodi. Jedna od najspektakularnijih etapa ove evolucije je stvaranje ogromnih jata galaksija, koje su najmasivnije strukture u čitavom svemiru i imaju ukupnu masu od hiljadu milijardi sunčevih masa! Galaksije su, po toj osobini da se grupišu, nalik pticama koje lete u jatima. Naučnici danas zato pokušavaju da da razviju nove metode kako bi te strukture pronašli i u najdaljem svemiru. To je ključno kako bi proučili fizičke uslove koji su u vasioni vladali neposredno nakon Velikog praska. Na primer, zanima nas da li su tada postojali kompleksni organski molekuli – ističe Donevski, uz napomenu da se ispostavilo da je detekcija takvih grupa daleko teža nego što se čini.
Otkrivanje tih dalekih svetova nije lako, a prema rečima Donevskog, glavni problem je što su ta mlada jata galaksija veoma daleko, i često su od naših očiju skrivena prašinom sačinjenom od sićušnih čestica silikata ugljenika nastalim u svemiru.
- Poseban izazov je predviđanje gde bi jato tako malih i mladih galaksija moglo da postoji u svemiru. Pronaći sistem od 12 galaksija koje interreaguju na malom prostoru u tako dalekom svemiru je i za nas zapanjujući rezultat. Primera radi, "Habl" teleskop je snimio samo jednu od ovih 12 galaksija u svom redovnom pregledu neba – podseća Donevski.
Za otkriće udaljenih galaksija tim je koristoio najprecizniji optički teleskop na zemlji "Subaru", koji se nalazi na Havajima. Snimljen je veliki deo južnog neba, a zatim su te mape pretraživane ne bi li se uočilo povećanje gustine, što bi sugerisalo da u tim oblastima možda postoje protojata.
Kako bi zaista utvrdili da je reč o povezanom protojatu, morali su da pronađu način da razumeju da li se oko tih malih, slabomasivnih galaksija nalaze nalaze i neki džinovi, sakriveni u prašini, i upravo se tu kao ključnim pokazao prošlogodišnji rad Donevskog gde je koristeći infracrveni svemirski teleskop "Heršel" sistematski tragao za onim galaksijama koje imaju ekstremnu termalnu emisiju prašine.
- Koristeći taj metod, otkrili smo da se oko našeg protojata nalazi nekoliko prašinastih džinova kakve ne očekujemo u tako ranom svemiru. Slično kao kada pratimo evoluciju čoveka ili evoluciju životinja, otkrivanje ovako mladog protojata nastalog u ranoj fazi svemira je veoma značajno za naše razumevanje njegove evolucije, jer poput arheologa, sada postoji alat da se prati razvoj čitave jedne strukture, od vremena prošlog do vremena današnjeg – ističe Donevski.
Ispovest srpskog oficira o maltretiranju na hrvatskoj granici , pročitajte OVDE.
Izvor: Blic
