Poslednjih decenija doduše, izdvajanje za odbranu su u stalnom opadanju, ali pre nekoliko dana vlada levog centra, predvođena socijaldemokratama, najavila je sveobuhvatno i povećano ulaganje u odbranu.
Neki političari izjavili su da se radi o istorijskom povećanju budžeta za odbranu, a brojke ukazuju da je zaista tako. Švedska je za svoju odbranu pre 40 godina izdvajala 3,1 odsto BDP-a, da bi prošle godine brojka pala na jedan odsto. Do 2025. godine porašće na 1,5 odsto BDP-a.
Konkretni planovi još nisu izašli u javnost, ali izgledno je da će se ulagati u sve vidove oružanih snaga, a najviše u kopnenu vojsku. Ukupan broj zaposlenih u oružanim snagama, uključujući i civile, trebalo bi sa današnjih 60.000 do 2025. godine da poraste na 90.000. Kopnena vojska bi trebalo da oformi četiri nove brigade, a profitiraće i ostali. Mediji nagađaju da će oružane snage, osim nabavke 60 novih "gripena E", zadržati i modernizovati 95 starijih modela "gripena C/D".
U planu je i modernizacija dve stare i izgradnja još dve nove podmornice, obnova radarskog sistema te modernizacija pet korveta klase "Visbi".
Zašto je onda zemlja, koja već više od dva veka uspeva ne samo da održi neutralnost nego da izbegne vojne udare i građanske ratove te političko nasilje unutar zemlje, odlučila tako naglo i značajno da poveća izdatke za odbranu, odnosno za ionako dobro obučene i moderno opremljene oružane snage?
Švedska je u dobrim odnosima sa svim svojim skandinavskim i baltičkim susedima. Odgovor je u već tradicionalnoj zabrinutosti, moglo bi se čak reći i strahu od moćne Rusije koja i pored svih zapadnih napada ne pokazuje znake slabljenja.
Baltičko more je ''meki trbuh'' Švedske te poprište desetina incidenata godišnje u kojima dolazi do bliskih susreta švedskih i ruskih vojnih aviona i do pojave ''neidentifikovanih'' podmornica u švedskim teritorijalnim vodama.
U svetu kojim dominira trgovinski rat SAD i Kine, Bregzit i postupni pad američkog interesa za ulogu međunarodnog policajca, Švedska je procenila da nije loše ojačati oružane snage. Uprkos stalnom zalaganju građanskih stranaka desnog centra, Švedska i dalje nije članica NATO-a pa sa te strane načelno ne može očekivati pomoć. A od svih zemalja koja imaju izlaz na Baltičko more, Švedska trenutno za odbranu izdvaja najmanji postotak BDP-a. No, s obzirom na članstvo u Evropskoj uniji, ipak nije sasvim bez saveznika.
Na trendove u švedskoj bezbednosnoj politici ukazuje i ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka, koji je ukinut 2010 godine. Iako je svake godine oko 95.000 18-godišnjaka obavezno da se javi vojnim vlastima, zapravo temeljnu obuku godišnje prođe tek njih 5.000, što je ipak dovoljno za redovnu obnovu oružanih snaga i održavanje borbene gotovosti.
Na kraju, dobro organizovane i vođene države poput Švedske neće se upuštati u kreiranje i javno iznošenje strateških planova ako nemaju jasnu finansijsku konstrukciju. Budući da finansiranje oružanih snaga nauštrb životnog standarda građana ne dolazi u obzir, vlada je novac odlučila da potraži tamo gde ga ima najviše – u bankama.
Pred novinare su izašli ministar obrane Peter Hultkvist i ministarka finanasija Magdalena Anderson i najavili da će najmanje četvrtinu potrebnog novca namaknuti novim porezom za banke.
Rusija objavila tajna dokumenta o početku Drugog svetrkog rata! Više o tome OVDE.
Izvor: Index.hr
