U tom dokumentu, u delu koji se odnosi na proširenje, između ostalog, naglašava se da je važno poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i vladavine prava, doprinos regionalnoj saradnji i razvoj dobrosusedskih odnosa. Ovo poslednje uključuje prevladavanje nasleđa prošlosti, istinsko pomirenje i rešavanje otvorenih pitanja. Zagreb se "na papiru" založio za otvaranje pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom i najavio da će podsticati i napredak Srbije i Crne Gore, ali uz puno ispunjavanje postavljenih kriterijuma.
Većina je ovakve formulacije "pročitala" kao najavu da će Zagreb, gde god bude mogao, ubacivati klipove u točkove našeg evropskog puta. Očekuje se da će Hrvatska, posebno sada kada predsedava EU, u svim telima Unije, a naročito u onim koji odlučuju o otvaranju novih poglavlja, insistirati na dugačkoj listi pitanja koja su njoj bitna: od rešavanja sudbine nestalih, pitanja arhiva, granice, sukcesije, imovine bivše SFRJ, položaja njihove manjine u Srbiji, do - suočavanja s prošlošću.
Inače, Hrvatska je proširenje EU zvanično unela u prioritete svog predsedavanja, u okviru tzv. četvrtog stuba, koji se odnosi na "Uticajnu Evropu". U ovom delu programa stoji i da se verodostojnost u međunarodnim odnosima odražava kroz odgovoran pristup prema neposrednom okruženju na Zapadnom Balkanu.
Hrvatski premijer Andrej Plenković poručio je, na marginama ceremonije preuzimanja predsedavanja Savetu EU u Zagrebu, da ova zemlja ima odgovornost da promoviše i podrži svoje susede sa Zapadnog Balkana na putu reformi i približavanja Uniji. On je pozvao i da se samiti EU - Zapadni Balkan održavaju svake dve godine.
Prvi sledeći takav samit biće održan u maju, u Zagrebu, a Plenković je najavio da bi do tada trebalo da se usaglase promene u metodologiji pristupanja Uniji, na kojima najviše insistira francuski predsednik Emanuel Makron.
Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović ranije je poručila da očekuje da se Hrvatska postavi objektivno i odgovorno i da neće unositi bilateralna pitanja u nastavak pregovora Srbije sa EU.
Inače, hrvatski premijer Plenković i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen otvorili su u petak sednicu dveju vlada i Komisije u Nacionalnoj i univerzitetskoj biblioteci u Zagrebu.
Fon der Lajenova je naglasila da su četiri prioriteta hrvatskog predsedavanja EU - Evropa koja se razvija, povezuje, koja štiti i koja je uticajna - takođe i prioriteti Brisela.
Hoće proširenje, ali da ne bude brzo
Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, kaže da je kampanja za predsedničke izbore u Hrvatskoj pokazala da je predsedavanje Hrvatske Savetu EU sporedna tema u odnosu na bilateralne odnose sa Srbijom.
“Hrvatska se zalaže za proširenje, ali ne želi da se ono desi brzo, zato nerešena bilateralna pitanja pokušava da ugura u proces pristupanja”.
Milanović izbegao svečanost
Višednevna ceremonija početka polugodišnjeg predsedavanja Hrvatske EU započela je u četvrtak u Zagrebu, uz prisustvo predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, predsednice EK Ursule fon der Lajen i evropskih komesara. Hrvatsku su predstavljali odlazeća predsednica Kolinda Grabar Kitarović i premijer Plenković. Novoizabrani predsednik Zoran Milanović, koji će funkciju preuzeti u februaru, odbio je da prisustvuje, iako je pozvan kao bivši premijer, uz obrazloženje da nema potrebe da se na istom mestu pojavljuju izabrani i aktuelni predsednik.
Pročitajte OVDE zašto bi lažna država Kosovo mogla da bankrotira.
Izvor: Večernje novosti
