Ovakva vest iznenađujuća je iz više razloga, te je baš zbog toga i odjeknula "kao grom iz vedra neba".

Nije prvi predlog

Pre svega, u javnosti se gotovo nikada poslednjih godina nije postavljao problem izbornog cenzusa, kao i da bi se on morao menjati. Razgovora je bilo o slobodi medija, funkcionerskoj kampanji, izboru članova REM-a ali cenzus od pet odsto, kao problematičan, niko nikada ranijih meseci nije pomenuo. U prilog toj tezi su i razgovori koji su se vodili oko izbornih uslova. Evroparalmentarci, razgovarajući sa vlašću, ali i opozicijom, nisu se bavili temom izbornog praga, niti su vlast, ali ni opozicija, videli cenzus kao problem.

O cenzusu se razgovaralo ranijih godina, pre svega kroz predloge Socijaldemokratske partije Srbije Rasima Ljajića, da se poveća prag za koalicije, ali i "Lige" Nenada Čanka da Srbija bude podeljena na pet izbornih jedinica, ali su ti predlozi, u međuvremenu zaboravljeni, i o njima nije bilo reči mesecima. Na sve to, praksa u evropskim zemljama pokazuje da se u izbornoj godini ne menjaju izborni zakoni, kako bi svim akterima u izbornom procesu bila jasna pravila.

Zbog čega se onda menjaju izborna pravila, tri meseca pred redovne izbore?

Stojanović: Ne radi se to u izbornoj godini

Za politikologa Bobana Stojanovića, ovo je iznenađujuća vest jer se takve stvari ne rade u izbornoj godini.

- Izborni zakon se ne menja u godinama kada su izbori da bi politički akteri unapred znali u kakve izbore ulaze. Međutim jasna je namera zašto se ova vest sada pojavila, te koju nameru imaju da urade. To je očajnički potez vlasti zbog najave bojkota izbora, jer u ovom trenutku samo SNS i SPS mogu da pređu cenzus. U ovakvim okolnostima, u slučaju bojkota, nema listi koja može da pređe cenzus, te se na ovaj način "poguraju" liste preko cenzusa, dok je sa druge strane dodatni podstrek partijama koje još nisu proglasile bojkot - kaže Boban Stojanović.

Za izvršnog direktora CeSID-a Bojana Klačara, predlog je takođe iznenađujući, ali i dosta radikalan, jer je do izbora ostalo malo više od tri meseca.

- Iznenađujuće je da se to veliko pitanje otvara toliko brzo uoči dana za glasanje. Zato verovatno treba staviti jedan veliki znak pitanja da li će se na kraju doći do tog rešenja ili će, eventualno, biti neko rešenje koje će taj cenzus da definiše na drugačiji način - rekao je Klačar.

Smanjivanjem izbornog cenzusa na tri odsto, prema rečima Stojanovića, znači da su izglednije šanse za manje partije da pređu cenzus, te da se na takav način neke stranke "uguraju" u parlament.

- Iako se još ne zna, Pokret slobodnih građana će verovatno bojkovati izbore, dok svi ostali koji su najavili da će učestovati, su udaljeni i od granice od tri odsto ali im je ovo, ipak lakši zadatak - kaže Stojanović.

Klačar: Argument više za bojkot

Da bi ovo rešenje za PSG više bilo podstrek na bojkot, nego za izlazak na izbore, smatra i Klačar.

- Iz ugla PSG, njima je ovakva vrsta predloženog rešenja adut više za bojkot, a ne za izlazak na izbore, jer na neki način pokazuje da vlast nije spremna da se suštinski bavi problemima koje su oni naveli, poput (slobode) medija - ocenio je Klačar.

Iako se obojica slažu da bi cenzus od tri odsto znatno povećalo šanse za ulazak različitih stranaka u parlament, Klačar za razliku od Stojanovića smatra, da bi veliki broj stranaka imao šansu za prelazak izbornog praga, posebno ukoliko te stranke budu spremne na neku vrsta koalicionog aranžmana. Teško je, napominje Klačar, i da se predvidi koji sve akteri mogu da pređu cenzus u slučaju tako niskog cenzusa i sa verovatno nižom izlaznošću, imajući u vidu da Savez za Srbiju namerava da bojkotuje izbore.

- Veliki je broj stranaka u igri za prelazak cenzusa u slučaju tri odsto. Najpre Srpska radikalna stranka, SPAS Aleksandra Šapića, možda neka koalicija oko Srpske desnice, Metla 2020 - ocenjuje Klačar.

Za partije koje bojkotuju izbore, smatra Stojanović, ovakva promene nema efekata, a pokazuje da je bojkot dobra opcija.

- Za partije koje bojkotuju izbore moglo bi samo da pokaže da se vlast očigledno plaši bojkota i sve što se dešava oko toga. Kada takvu stvar "izvadite" odjednom, pokazujete da postoji strah od tumačenja rezultata izbora i da je bojkot dobra opcija - smatra Stojanović te veruje da osim SPAS-a, taj cenzus je svakako nedostižan za veliku većinu stranaka koje su najavile da će izaći na izbore, iako im se ovim zakonom, to olakšava te im se diže šansa za ulazak u parlament.

Stojanović svakako očekuje reakciju Evroparlamentaraca i OEBS kancelarije za izbore, jer u svim tim izbornim reformama nije bio upitan izborni prag i niko nije govorio o tome.

Probni balon pušten u javnost

Na tom tragu je i Milan Antonijević, predsednik Fonda za otvoreno društvo, koji je učestovao u razgovorima vlasti i opozicije o izbornim uslovima uz posredstvo evroparlamentaraca, a koji smatra da razgovori o smanjenju izbornog cenzusa i drugim suštinskim stvarima, bi trebalo da se razgovara tek nakon izbora.

- S obzirom da smo i na FPN razgovarali o izmenama izbornog zakondonavstva, odgovor koji smo tada dobili bio je da se u izbornoj godini ono ne može menjati, znači da suštinske stvari, kao što je cenzus i neka druga pitanja, ne mogu biti menjana u ovom periodu - rekao je Antonijević.

Predlog je, veruje Antonijević, "pušten u javnost da bi se videlo kakve su reakcije", ali ne veruje da je moguće bez većih turbulencija i potresa ovu odluku sprovesti kroz izmene zakonodavstva i kroz odluku Skupštine.

Takva odluka bi, kaže Antonijević, sigurno bila kritikovana i od onih koji prate izbore, a veruje i od političkih stranaka koje posmatraju izborne uslove i razmatraju na koji način da se odrede prema njima. Antonijević veruje i da bi reakcije EP takođe bile slične kao njegove, jer u izbornoj godini suštinske promene nisu dobrodošle.

Pročitajte OVDE šta je novo u zakonu o izvršenju.

Izvor: Blic